Mladi iz sela pored Šapca uspešno gaje lekovito bilje i prave eterična ulja

  • 24.12.2018

  • 10:48

  • Agroklub

  • 0

FOTO: Jadranko Gubelić

Petoro mladih iz pocerskog Dobrića pored Šapca uspešno se bavi gajenjem lekovitog bilja i slatkog krompira batata. Prošle godine registrovali su Zadrugu "Natura Balkanika", a zahvaljujući bespovratnim sredstvima za biznis ideju, finansiranim od strane Vlade Republike Srbije, spremaju rasadnik sopstvenog sadnog materijala i unapređuju pogon za sušenje i destilovanje eteričnih ulja.

Kako Agroklub piše, četiri momka i jedna devojka, pre dve godine došli su na ideju da, pored poslova kojim se bave, iskoriste sopstvenu zemlju za uzgajanje retkih biljnih vrsta - nevena i belog sleza. Prve godine sadili su neven na velikoj površini, ove su krompirom batatom i belim slezom proširili ponudu, dok od naredne, uz upotpunjenu opremu, započinju preradu lekovitih, eteričnih ulja. Zadružno funkcionisanje pomaže im u boljem plasmanu na tržištu, a plan im je organska proizvodnja i izvoz u inostranstvo.

Počeli sa nevenom i belim slezom


U početku im nije bilo lako jer, iako deca sa sela, Mihailo Gajić, Aleksandar Čanković, Saša Ivković, Olivera Ivković i Srđan Aleksić nisu imali dovoljno znanja i iskustva sa radom na zemlji. Svi različite struke, nijedno agronom po obrazovanju, znali su samo da ukoliko započinju proizvodnju, to mora biti nešto drugačije, i odlučili su se za proizvodnju nevena. Čitali su i informisali se na sve strane, a stručnu pomoć tražili su i na Katedri za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Početak je bio mukotrpan, jer lekovito bilje iziskuje dosta ručnih radova i truda. 

"Bilo je mučenje. Neven retko ko gaji na površinama većim od 10 ari, jer zahteva mnogo fizičkog rada, pa je neisplativa proizvodnja. Mi smo prve godine imali hektar, jer nismo znali za sve te propratne okolnosti. U berbi nismo mogli da nađemo dovoljno radnika i dosta cvetova nismo ni obrali, a odlično je rodio - oko 800, 900 kilograma po hektaru. Zato smo ove godine neven smanjili na 70 ari. Bolje smo se uputili u proizvodnju, a i vreme nam je išlo na ruku, jer je proleće bilo kišovito, pa nismo morali da zalivamo", priča Mihailo Gajić, vaspitač po struci. 

Sama proizvodnja nevena nije skupa, a nije potrebna ni dodatna mehanizacija. "Za hektar nevena bilo nam je potrebno oko četiri kilograma semena. Kilogram je 5.000 dinara, što znači da ulaganja nisu velika. Priprema za setvu je ista kao za sve ratarske kulture", objašnjava. 

Naredne sezone odlučili su se za proizvodnju belog sleza, koji je najisplativiji prerađen. "Zasejali smo beli slez na hektar i po, a to tek iziskuje više rada. Postoje dva načina prodaje ove biljke - direktno sa njive kao sirov proizvod u celim glavama, ali u ovom slučaju je cena daleko niža od osušenog belog sleza u kockama. Mi smo nešto prerađivali i sušili, a deo smo prodavali direktno", dodaje Gajić.

Osnovali zadrugu radi lakše prodaje 


Ovi mladi ljudi krajem prošle godine registrovali su prvu specijalizovanu poljoprivrednu zadrugu za proizvodnju začinskog i aromatičnog bilja Natura Balkanika, koja trenutno broji 16 kooperanata i obrađuje površinu od 50 hektara. U proizvodnji specifičnih biljnih vrsta prepoznali su budućnost poslovanja, jer u šabačkom kraju, pa i šire, gotovo da nema sličnih aktivnosti.

"Mi smo novoosnovana zadruga, ali se svakodnevno javljaju novi ljudi. Naši kooperanti proizvode uglavnom vrste koje i mi već radimo, ali nisu sve površine pod lekovitim biljem. Poenta je da se ljudi udružuju, pogotovo u proizvodnjama na malim površinama", poručuje Mihailo i dodaje da je jedan od kooperanata i šabački Kazneno-popravni zavod, čija pomoć im je, u nedostatku radne snage, bila dobrodošla.

Zadruzi Natura Balkanika odobreno je šest i po miliona dinara za nabavku potrebne opreme. Budući da je proizvodnja lekovitog bilja zahtevna, njihov cilj je da maksimalno uštede vreme i smanje ručne radove. Pored sušare većih kapaciteta, u biznis planu naveli su potrebu za opremom koja bi pospešila i olakšala proizvodnju i preradu. U pitanju su berač lekovitog bilja, plevilica, punilica i etiketirka za ambalažu. Za proleće spremaju i plastenik veličine 200 kvadrata za proizvodnju rasadnog materijala belog sleza, nevena i batata. 

Skupa, ali isplativa proizvodnja batata


U drugoj godini bavljenjem poljoprivredom polako, ali sa uspehom proširili su polje proizvodnje, pa su sa probnih 20 ari rešili da u predstojećoj sezoni ulože u čitav hektar slatkog krompira batata, zdrave hrane koja se preporučuje odojčadima i dijabetičarima. Kako kažu, ulaganja u njegov uzgoj jesu velika, ali se isplati.

"Batat je izuzetno skupa biljka za proizvodnju. Uvezli smo sadni materijal iz Hrvatske. Iako se već nekoliko godina proizvodi kod nas, sadnice se uglavnom ne uvoze regularnim putem, jer je tada njihova cena veća, od 17 do 40 dinara, u zavisnosti od količine. Prvo smo posadili nekih 20 ari na oglednim površinama. Proizvodnja batata podseća na proizvodnju jagode - diže se banak, stavlja se folija i sistem kap po kap i potrebno je dosta prihrane. Ove godine proširujemo na mnogo ozbiljnije površine između 2 i 3 hektara", najavljuje Mihailo Gajić.

U prodaji se može naći samo prva klasa batata pa je, samim tim, i cena veća.

"Mi smo gajili tri vrste batata - ljubičasti, beli i narandžasti, a od sledeće godine i crveni. Kod nas na tržištu je najzastupljeniji narandžasti batat. Zadovoljni smo rodom, oko 1,2 kilograma po sadnici je prinos prve klase. Zapravo, rod je mnogo veći, imali smo primerke i do 3,5 kilograma, ali to nije prva klasa. Cena mu je bila 300 dinara. Nije nikakav problem što se tiče njegove prodaje, mi sarađujemo sa firmom koja plasira dalje", priča ovaj ambiciozni poljoprivrednik.

Plasman prerađenog proizvoda daleko isplativiji


Lekovito bilje lako pronalazi put do kupaca, jer u Srbiji, pa i na Balkanu, nema rasprostranjene proizvodnje, a gotov proizvod donosi mnogo bolju zaradu. "Prodaja nije nikakav problem, tu su Institut Dr Josif Pančić, privatne firme koje se bave otkupom, to je roba koja je deficitarna, jer se gaji na malim površinama. Ali jasno je da je umesto poluproizvoda ili sirovine mnogo bolje imati gotov proizvod koji ćemo moći da naplatimo", kaže Mihailo.

Pored sušenja isprobali i ceđenje eteričnih ulja


Dodaje da su prodavali suvi cvet nevena, suvu kocku belog sleza. Nabavili su i destilator, ali tek od proleća kreću proizvodnju ulja od samoniklog bilja: "Zato će nam od velike pomoći biti mašine koje nabavljamo, jer odrade celokupan posao i ambalažu, da prekupac ne mora da ulaže u prepakiranje. Samim tim je i cena veća".

Iako su zadovoljni tržištem u Srbiji, u pregovorima su za izvoz u inostranstvo, gde je potražnja za lekovitim biljem i kvalitetnim eteričnim uljima sa naših prostora velika. Stoga teže organskoj proizvodnji. 

"Kilogram nevena kod nas je oko 550 dinara, u Nemačkoj 15 evra, što je tri puta skuplje. Svo bilje koje se proizvede i proda, prolazi kontrole, a mi, naravno koristimo isključivo dozvoljena sredstva u propisanim količinama. Glavni cilj nam jeste da izađemo na strano tržište sa organskom proizvodom, jer ozbiljnije evropske farmaceutske kuće ne žele ulje sumnjivog kvaliteta", zaključuje mladi poljoprivrednik.
pošaljite komentar

Nema komentara