Novi zakon o izvršenju - šta se menja?

FOTO: Združena akcija Krov nad glavom
  • 25.06.2019

  • 07:00

  • 0

Vlada Srbije usvojila je predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji treba da usvoji Narodna skupština, a Nova ekonomija je analizirala predložene izmene. 

Kritičari zakona navode da predlog ne donosi željene promene, i da se nije promenila loša pozicija izvršnih dužnika, kao i trećih lica, koja su sada u još gorem položaju. 

Nisu regulisani ni visoki troškovi izvršenja, a na njih se sada dodaje i zatezna kamata. Srazmera je poboljšana samo u smislu limita za komunalne dugove, ali i dalje ostaje da se nekretnine mogu prodavati zbog nesrazmerno malih dugova.

Javna rasprava, kako je navedeno na sajtu Ministarstva pravde, vodila se od 9. do 28. maja, a u predlogu zakona se navodi da je preporuka da se izglasa u hitnim postupku „jer bi nedonošenje moglo da prouzrokuje štetne posledice po ostvarivanje prava građana i rad državnih i drugih organa".

"Treća lica" – Predložene izmene su na štetu onih ljudi koji praktično nemaju ništa sa dugom, ali su faktički držaoci imovine koja je predmet izvršenja. To su u praksi obično žrtve duple prodaje stanova ili im se naplaćuju dugovi koje je neko drugi napravio. 

Do sada je troškove izvršenja, kada se treće lice iseljava iz stana, plaćao onaj ko je napravio dug, a novi zakon predviđa da sada treća lica snose te troškove. 

PROČITAJTE JOŠ:

Da mi vama prvo uzmemo stan, a vi posle dokazujte na sudu

Zatezna kamata – Uvedena je zatezna kamata na troškove iz izvršne isprave, koja će se obračunavati od dana nastupanja izvršnosti izvršne isprave do dana naplate. To podrazumeva da će se na troškove obračunavati i kamata koju će plaćati dužnici.

Srazmera – Načelo srazmere je do sada često bilo kritikovano, jer su dužnicima bile prodavane nekretnine zbog nesrazmerno malih dugova. Predložene izmene uvode limit kojim je zabranjena prodaja nekretnine za komunalni dug manji od 5.000 evra. 

Važno je napomenuti da ovo važi samo za komunalne dugove, poput dugova za struju ili infostan, ali i dalje ne važi za dugove prema bankama ili fizičkim licima, koji su najčešći razlog oduzimanja nekretnina. 

Mnogi smatraju da ovo nije dovoljno dobro rešenje i postavljaju pitanje kako je ovo drugačije od dosadašnjeg načela, jer svakako nečiji stan ne bi trebalo da bude predmet izvršenja za nesrazmerno male dugove, i da li to znači da sada nečija kuća vredna 100.000 evra može biti predmet izvršenja ako je dug veći od 5.000 evra?

Kazne – Novim zakonom uvode se kazne za sve one koji ometaju izvršenje, što znači da će solidarni građani, komšije ili prijatelji morati da plate od 10.000 do 200.000 dinara, ukoliko budu sprečavali izvršni postupak.

PROČITAJTE JOŠ:

Sve što treba da znate o izvršiteljima, a niko vam nije rekao

Javne ličnosti ljute zbog visokih zarada izvršitelja

Postavlja se pitanje da li će ovaj zakon poboljšati poziciju građana u izvršnim postupcima, a organizacije poput udruženja „Efektiva" i Združene akcije „Krov nad glavom" kažu da neće. 

 

nova.ekonomija.hapsenjeFOTO: Združena akcija Krov nad glavom

Učesnici aukcije – Nakon što je veliku pažnju javnosti privukla kupovina stana porodice Aksentijević od strane sina funkcionerke Komore javnih izvršitelja, predložene izmene onemogućavaju da javni izvršitelji i članovi njihovih porodica mogu biti kupci na aukciji za nekretninu koju oduzima taj izvršitelj.  

Porodica Aksentijević iseljena je iz stana u martu ove godine, a na licitaciji za njihov stan pobedio je sin javne izvršiteljke Danice Čolovič, zamenice predsednika izvršnog odbora Komore izvršitelja.

Zarada i penzija – Uvedeno je da se izvršenje na zaradi može izvesti samo do jedne polovine, odnosno jedne četvrtine ukoliko je u pitanju minimalna zarada. Izvršenje na penziji može se sprovesti do jedne trećine, a izvršenje na minimalnoj penziji do jedne desetine. 

E-aukcija – Novim članom zakona uvodi se mogućnost prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju.

Iz udruženja potrošača „Efektiva" do sada su isticali da je jedan od problema što izvršitelji i dalje ne snose ličnu odgovornost za prekršaje koje naprave, da se uvode kazne za one koji sprečavaju izvršenje, kao i da ovaj zakon ne sme da se donosi po hitnom postupku, bez javne rasprave.

Slične argumente ima i „Krov nad glavom". Oni ističu da i dalje nije zaštićeno pravo na dom i nije usvojen njihov predlog da se zaštiti nekretnina, koja ima funkciju doma. Takođe, navode i da su oni dobili poseban član zakona i nazvali ga „kriminalizacija solidarnosti", a odnosi se na propisane kazne svima koji ometaju izvršni postupak. 

 

pošaljite komentar

Nema komentara