Postovi na Instagramu vas mogu koštati više nego što mislite

Foto: Pexels
  • 30.08.2019

  • 16:59

  • Nova ekonomija, The University of Melbourne

  • 0

Mi ne znamo mnogo o tome na koji način banke koriste i obrađuju naše postove na društvenim mrežama, a upravo to može uticati na to da li će nam biti odobren kredit, navodi se u istraživanju Univerziteta u Melburnu. 

Doktor Kris Kulnan, autor teksta „Zašto vas postovi na Instagramu mogu koštati više nego što mislite" predložio je da zamislimo jednu svakodnevnu životnu situaciju:

Nedelja ujutru, uživamo sa svojim prijateljima na kasnom doručku. Za sto stiže napitak od avokada, takvog izgleda da prosto traži da ga postavite na Instagram.
Vi imate dobar posao, dobre prijatelje i uživate u životu. Ipak pored uživanja u dobrom društvu, vi vredno radite i pažljivo rukovodite novcem kako bi sačuvali dovoljnu sumu za depozit i kupovinu svog doma za koji ste već tražili kredit od banke.

Nekoliko nedelja kasnije sedite u banci i slušate bankarskog službenika koji vam govori da je vaš zahtev za kredit odbijen, ali ne zbog toga što nemate depozit ili dovoljno dobar posao i zaradu. 
Umesto toga, banka je analizarala vaše naloge na društvenim mrežama i procenila da je vaše uživanje u društvu regularni trošak, koji pretstavlja pretnu vašoj mogućnosti da redovno servisirate pozajmicu, odnosno da uplaćujete rate na vreme.

Priča koju ste pročitali zaista zvuči nerealno da bi se zamislila kao mogući scenario, ali pojedine finansijske institucije već rade ovako nešto i upravo je to bio predmet istraživačkog tima sa Unverziteta u Melburnu. 

Oni su se pozvali i na jedno veliko istraživanje obavljeno u Velikoj Britaniji gde je otkriveno da firme koriste podatke sa Fejsbuka i drugih društvenih mreža, kako bi otkrile potrošačke navike svojih klijenata, njihovu zaradu, ali i kako bi proverili njihove godine, obrazovanje ili poslovni status. 

Nacionalna Banka Australije, kao i korporacija „Australia and New Zealand Banking Group" su potvrdile da koriste javno dostupne podatke sa društvenih mreža.


Postoje dva problema u vezi sa ovom praksom:

Prvo, mi ne znamo na koji način se koriste i evaluiraju naši podaci sa društvenih mreža, jer proces nije transparentan. Tako ne znamo šta je sa onima koji nemaju društvene mreže ili su ih ograničili samo na porodicu i prijatelje. Takođe, ne znamo da li su metode koje se koriste fer i nepristrasne. 

Drugi problem je u tome što je neophodno ustanoviti da li su uopšte društvene mreže dovoljne za ovakav vid provere i da li je to alat na osnovu koga je moguće doneti ispravnu procenu. 

Društvene mreže često nisu pravi pokazatelj naših aktivnosti jer slike su nekada pažljivo odabrane da više sakrivaju nego što pokazuju. Često postavimo sliku prelepog pogleda iz hotela, sakrivajući ruiniranu zgradu koja se nalazi pored i omogućila nam je popust za sobu ili fotografiju iz ekskluzivnog restorana, na kojoj se ne vidi da je slikana u vreme kada nema poseta i kada su nudili dva obroka po ceni jednog. 

Većina nas želi da projektuje najbolju verziju sebe, ali kada organizacije počnu da naše podatke sa društvenih mreža izvlače iz konteksta i na osnovu njih donose odluke, to ne samo da potpuno menja prirodu društvenih mreža već i dramatično povećava nivo prismotre, koja je ionako visoka u današnjem kapitalističkom svetu. 

pošaljite komentar

Nema komentara