EU presekla kad beba može na kašiku, a kad jaja

FOTO: Pexels

Većina beba iz nutritivnih razloga ima potrebu za čvrstom hranom  oko šestog meseca, ali nema precizne starosne dobi kad bi sva deca u Evropi trebalo da započnu sa čvrstom ishranom jer to zavisi od stepena razvoja svake bebe, zaključilo je Evropsko telo za bezbednost hrane (EFSA).

Na molbu Evropske komisije, ovo telo izvršilo je sveobuhvatnu evaluaciju naučnih dokaza o ovoj temi s ciljem da odgovori na pitanje da li tajming uvođenja čvrste hrane utiče na detetovo zdravlje. 

EK je tražila naučni savet kako bi odredila uzrast koji može stajati na etiketama dečje hrane sa žitaricama i drugoj hrani za bebe dostupnoj u EU. 

U analizi se navodi da većini  novorođenčadi ne treba tzv. komplementarna hrana pre navršenih 6 meseci jer dojenje pruža dovoljno hranjivih sastojaka do te starosti. 

Međutim, bebe koje su izložena riziku od nedostatka gvožđa mogu imati koristi od komplementarne hrane koja je izvor gvožđa, a koja se unosi pre navršenih 6 meseci. 

Bebe koje su na nivou razvoja koji im omogućava uvođenje čvrste hrane mogu početi sa unošenjem adekvatne hrane i pre šestog meseca, ali to što je beba spremna da jede još nešto osim maminog mleka ili formule, ne znači da treba da počne sa čvrstom ishranom. 

Kako se navodi, između trećeg i četvrtog meseva neke bebe su već spremne da drže glavu uspravno. Njihov refleks da izbacuju hranu iz usta takođe počinje da se smanjuje u ovo doba. Ipak, za unošenje hrane i gutanje treba više vremena. 
Između petog i sedmog meseca, bebe mogu samostalno da sede, ali za efikasno žvakanje hrane i dalje treba vremena.

EFSA nije našla bilo kakve dokaze koji pokazuju da je uvođenje čvrste hrane u bebinu ishranu pre šestog meseca štetno ili korisno za zdravlje. Isti zaključak važi i za unošenje hrane sa elergenima poput jaja, žitarica, ribe, kikirikija i glutena. 

Ako se hrana daje odojčedu, treba da bude u adekvatnom obliku kako bi se izbeglo gušenje, da bude sa adekvatnim nutritivnim sastavom i u saglasnosti sa nacionalnim preporukama o ishrani kao što su izbegavanje soli, šećera ili neprerađenog kravljeg mleka. 

Hrana sa alergenima (jaja, kikiriki, riba) i gluten mogu biti uvedeni u ishranu kad i ostala čvrsta hrana. Odlaganje uvođenja ove hrane za kasnije, kad je beba starija, ne utiče na rizik razvijanja alergije ili celijaklije. 

EFSA je analizirala više od 300 naučnih publikacija o tajmingu uvođenja čvrste hrane uopšteno, a naročito onih koji sadrže jaja, žitarice, ribu, soju i kikiriki. 



pošaljite komentar

1 komentar

  • Eki

    A jesu li odlučili kada mogu da kake? Nije ni čudo što EU propada...