Hakerski upad u spavaću sobu nemačkih političara

  • 07.01.2019

  • 16:06

  • Dojče vele (DW)

  • 0

Hakeri su ciljali na privatne podatke i na porodicu

Hakerski napadi, curenje podataka, sajber-špijunaža: svako malo se o čuje o nekom novom slučaju i već smo se pomalo na to navikli. Ali najnoviji primer krađe osetljivih podataka u Nemačkoj je, čini se, malo drugačiji.

Nije se baš moglo očekivati da će najnoviji napad hakera na političare, novinare i javne ličnosti izazvati toliku uzbunu. Jer, nije da manjka spektakularnih hakerskih napada sa mnogo veći posledicama. Pre nekoliko sedmica je veliki američki hotelski lanac Meriot objavio da su jednoj sestrinskoj firmi ukradeni podaci oko 500 miliona mušterija, između ostalog i bankovni podaci o plaćanjima.

A još veća hakerska dimenzija je zabeležena 2013. kada je platforma Jahu objavila krađu podataka više od milijarde korisnika. To je doduše bilo nekako daleko, ali i tu su bili pogođeni i nemački korisnici. No i u samoj Nemačkoj je bilo skandaloznih slučajeva. Pre nekoliko godina je isplivalo na površinu da je američka tajna služba NSA prisluškivala mobilni telefon nemačke kancelarke Angele Merkel, a kasnije je zabeležen i upad hakera u informacioni sistem Bundestaga – pretpostavlja se da su iza toga stajali kompjuterski stručnjaci iz Rusije. To je za posledicu imalo izmenu hardvera u Bundestagu.

I nakon tih velikih skandala – zašto sada uzbuđenje? Da li je to demokratija u opasnosti?

O čemu se radi?

Ovaj put su u decembru na jednom – u međuvremenu zatvorenom – nalogu na Tviteru objavljeni privatni podaci nemačkih političara i poznatih ličnosti. Sve je bilo strukturirano kao adventski kalendar: svaki dan se otvarao novi prozorčić koji je javnosti davao na uvid nove privatne podatke pogođenih.

Među skoro hiljadu pogođenih ima poznatih glumaca, poput Tila Švajgera, ali i podosta političara: tu je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, kancelarka Angela Merkel, nova predsednica Demohrišćana Anegret Kramp-Karenbauer ili šefica Socijaldemokratske partije Andrea Nales.

Novo u ovom slučaju i nije toliko da su hakerskim napadom pogođene poznate ličnosti, već kako su one pogođene. Ovaj put se nije radilo o njihovoj funkciji. 

"Do sada smo u slučajevima krađe podataka i sajber-špijunaže u Nemačkoj imali posla sa podacima saveznog parlamenta ili savezne vlade. Ali tada nisu curili privatni podaci tih ličnosti", objašnjava Sven Herping u razgovoru za DW. On je šef projekta bezbednosne politike fondacije Nova odgovornost koja se bavi tehnologijom i digitalizacijom u sferi politike i društva.

Ovaj put su naime procurili ne podaci sa zvaničnih adresa elektronske pošte ili mobilnih telefona, već su provaljeni privatne elektronske adrese, objavljena je privatna prepiska sa porodicom i privatne fotografije. U načelu se može reći da ovaj puta cilj hakera nisu bile funkcije nekih osoba, već one same – uključujući i njihovo privatno okruženje.

Upad u najdublju intimu

Ljudi koji se nalaze pod reflektorima javnosti u pravilu paze šta će kada i kome reći. Ali i oni naravno imaju privatnu sferu koju drže podalje od očiju javnosti. Ali šta kada neko dođe u posed privatnih dnevnika i beležaka, do onih zapisa koje niko nepozvan ne bi smeo da vidi?

Kako to na ljude deluje može se videti iz njihovih reakcija. Mlada poslanica Bundestaga Luize Amtsberg iz stranke Zelenih reagovala je na Instagramu: 

"Vi ste odvratni, bedni i uz to kukavice! Naravno da nas pogađate tamo gde nas boli kad upadate u naše spavaće i dnevne sobe, kada gledate u naše kalendare i beležnice."

Suštinu stvari ona ovako opisuje: 

"Šta vas boli dupe o čemu mi privatno razmišljamo i kome mi šta privatno pišemo!".

I upravo o tome se radi. To je ono što je u ovoj krađi podataka posebno. Zbog toga je takvo uzbuđenje. Ranije su na udaru bile poslovne tajne, a sada privatne – da li je to novi plan hakera, hakerski vrli novi svet? Možda.

Ugrožena demokratija?

Ali ima još nešto specifično što izaziva velike kritike na račun službi zaduženih za bezbednost: one su navodno prekasno informisale pogođene. Osobe o kojima je reč su tek u petak iz medija saznale da su pogođene krađom podataka – i sam Savezni zavod za kriminalistiku (BKA) je tek nekoliko sati pre o tome bio obavešten.

Ali Savezni zavod za informatičku bezbednost je već tokom decembra imao saznanja o krađi. Navodno je taj zavod međutim smatrao da se radi o pojedinačnim slučajevima pa nije informisao druge službe.

Ali da li je ta kritika opravdana? 

Nije, kaže Sven Herpig koji je do pre dve godine i sam radio za taj zavod: 

"Zadatak te službe nije da se čuvaju privatne adrese elektronske pošte političara. Zato se ne može reći da su te službe zakazale." 

Partije su same zadužene za sigurnost svojih elektronskih adresa, a one do sada nisu pokazivale spremnost da dozvole službama da se bave njihovom elektronskom poštom.

Osim toga ni bojazan da bi napad mogao da ugroziti nemačku demokratiju nije opravdana. Prema sadašnjim saznanjima, iza krađe podataka ne stoje ni ruski ili kineski hakeri, ni neke belosvetske tajne službe. Po svemu sudeći pre se radi o usamljenim hakerima i njihovom kapricu, mada ima teorija da se radi o upozorenju hakerskih aktivista kako bi se skrenula pažnja da se svi više pozabave pitanjem bezbednosti svojih podataka.

Poslednja vest kaže da je policija u Hajlbronu pretresla stan i zaplenila elektronske uređaje jednog 19-godišnjaka. On se smatra svedokom u ovom slučaju.

Amerika – to je nešto drugo

Ovaj nemački slučaj se ne može uporediti sa otkrićem u toku američke predizborne kampanje 2016. kada se saznalo da je tadašnja kandidatkinja Hilari Klinton slala zvanične poruke i dokumente sa privatne elektronske adrese. Tada su, prema saznanjima američkih tajnih službi, hakeri ruske vojne tajne službe upali u mrežu Demokratske stranke i objavili čitav niz dokumenata i elektronskih pisama kako bi naštetili Klinton.

"To se naravno uopšte ne može porediti sa slučajem u Nemačkoj. To je za američki sistem, za tamošnju demokratiju, bilo mnogo opasnije", kaže Herpig.

Da li to znači da je ovaj put sve dobro prošlo? I da je demokratija spašena? Verovatno da. Ali ne treba imati iluzije: sledeći hakerski napad sigurno će doći.

pošaljite komentar

Nema komentara