Počeli direktni trgovinski pregovori SAD i Kine

  • 08.01.2019

  • 14:14

  • Beta/AP

  • 0

FOTO: Wikimedia

SAD i Kina su održale prve direktne razgovore o trgovini otkako su se predsednici Donald Tramp i Si Đinping 1. decembra dogovorili da odlože dalja povećanja carina u borbi dve najveće svetske ekonomije oko pitanja tehnologije.

Ti sastanci su početak pregovora, za koje ekonomisti kažu da će izvesno biti dugi i teški, oko američkih žalbi da tehnološke ambicije Kine narušavaju njene trgovinske obaveze.

Peking i Vašington su uveli carine na milijarde dolara robe i izazvali strah da će sukob ugušiti globalni ekonomski rast koji već pokazuje znake usporavanja.

Tramp je u julu uveo carine na kinesku robu zbog višegodišnjih primedbi da Kina krade tehnologiju stranih kompanija ili ih prisiljava da je predaju. Trenutna američka vlada se takodje protivi kineskim planovima za razvoj industrije, za koje Vašington, Evropa, Japan i drugi trgovinski partneri tvrde da krši kineske obaveze o otvaranju tržišta.

Američki zvaničnici se plaše da bi uspon Kine kao potencijalnog takmaca u oblastima telekomunikacija, solarne energije, električnih kola i drugih mogao umanjiti američko liderstvo u sektoru industrije. Oni žele da Peking prekine s pokušajima da stvori globalne igrače u robotici i drugim poljima.

Tim žalbama se odbacuju planovi kineske vlasti da Kinu učini bogatom i moćnom zemljom.

SAD su uvele carine od 25 odsto za kinesku robu u vrednosti od 50 milijardi dolara i carine od 10 odsto na 200 milijardi dolara uvoza.

Kina je zauzvrat nametnula carine od 25 odsto na 50 milijardi dolara američke robe, podešene tako da najviše pogode agrarna područja SAD koja su podržala Trampa na izborima, i carine od 10 odsto na 60 milijardi dolara uvoza. Takođe, kineska regulatorna tela su usporila carinske preglede za američke kompanije i obustavila izdavanje dozvola u finansijama i drugim industrijama.

Kineski izvoz u SAD je rastao tokom čitave 2018. godine, budući da su izvoznici požurili da isporuče narudžbine pre uvođenja novih carina. Ekonomisti očekuju da američke narudžbine iz Kine ove godine budu manje, jer u ovom trenutku globalna potrošačka potražnja slabi. Zbog toga su milioni radnih mesta u Kini ugroženi.

Tramp i Si su se 1. decembra složili da odlože uvođenje novih carina za 90 dana dok traju pregovori. Ekonomisti navode da je to premalo vremena da se reši čitav niz postojećih sporova u trgovinskim odnosima dve zemlje. Oni smatraju da Peking treba da pokaže dovoljan napredak da bi ubedio Trampa da produži postavljeni rok, moguće putem obavezivanja na kupovinu američke soje, gasa ili druge robe.

Obe vlade tvrde da žele rešenje, ali ekonomisti kažu da će rešavanje sukoba i iznalaženje načina za sprovođenje dogovorenog biti dugotrajno i politički osetljivo. Neki smatraju da bi mogle proći godine pre nego što kaznene carine budu ukinute.

Vlade su nagovestile i okvire mogućeg dogovora.

Tokom razgovora održanih u maju u Pekingu, američki predstavnici su kineskim vlastima izneli zahteve koji su uključivali i smanjenje subvencija za visokotehnološku industriju i smanjenje kineskog trgovinskog suficita. Prema navodima lista Vol strit džurnal, kineski zvaničnici su spisak zahteva razbili na 142 tačke. Oni su tada rekli da 30 do 40 odsto toga može biti učinjeno odmah, da se o otprilike isto toliko vremenom može pregovarati dok 20 odsto ne dolazi u obzir zbog nacionalne bezbednosti i drugih razloga.

Peking bi mogao zahtevati da SAD izmene ograničenja na izvoz tehnologije s "dvostrukom upotrebom", s mogućom vojnom primenom. Kina tvrdi da su kineske kompanije nepravedno tretirane u procenama nacionalne bezbednosti prilikom preuzimanja kompanija, iako su skoro svi dogovori o preuzimanju odobreni bez ikakvih izmena.
pošaljite komentar

Nema komentara