Rumunija od 1. januara predsedava Evropskom unijom

Nakon 11 godina članstva Rumunija prvi put preuzima kormilo Evropske unije.

Od 1. januara iduće godine Rumunija će preuzeti rotirajuće predsedavanje EU i to u ključnom, presudnom razdoblju za trenutno poljuljanu tvorevinu. U tih šest meseci trebalo bi da se iskristališu neka od ključnih pitanja Unije, na primer Brexit, kao i da se održe izbori za novi Evropski parlament i Evropsku komisiju, piše Novac.hr u opsežnom tekstu o Rumuniji.

Upravo u rumunskom Sibinj-u održaće se 30. marta samit EU na kojem bi, prema najavama, trebalo da se definiše njena 27-člana budućnost.

Za razliku od ostatka regije, ali i ostatka same EU gde te ideje već neko vreme, sudeći prema aktuelnim trendovima, gube na snazi, u Rumuniji bi mogle naići na plodno tlo. Ta zemlja, uveravaju nas, beleži najveću podršku evropskom projektu u celoj Evropskoj uniji. Podržava ga visokih 80 odsto građana. Rumuni očito vide koristi od članstva.

Rumunija već godinama ubrzano ide napred i beleži agresivan ekonomski rast. Prošle godine je zabeležila najveći u Evropi, oko sedam odsto. Prema najnovijim prognozama Evropske komisije, on će se nastaviti i iduće godine, po nešto nižim, ali za ostatak Evrope i dalje visokim stopama.

Jedan od primera je Oradea, grad na severozapadu zemlje udaljen 13 kilometara od granice s Mađarskom, koji trenutno doživljava procvat. Strategija je odavno na stolu, planovi su zacrtani i sprovode se. Jedan od glavnih pokretača razvoja tog grada sa 205.000 stanovnika upravo je novac iz fondova EU.

Od 2007. do 2013. godine u grad je uloženo oko 200 miliona evra, od toga 160 miliona iz evropskih fondova. Ukupno 50 miliona evra otišlo je u sektor turizma.

Kombinacija se isplatila. Prošle godine je broj turista koji je posetio grad prvi put premašio broj stanovnika. Grad je posetilo njih čak 225 hiljada. Od 2015., dodaje, beleže godišnji porast broja turista od oko 20 odsto. Ove je godine plan povećati broj za 18 odsto u odnosu na lani, ali i produžiti vreme njihovog boravka u gradu sa sadašnjih 1,8 noći na 2 ili 2,2 dana. Moraju držati taj tempo, kako bi držali korak s turistički poznatijim rumunskim gradovima.

Tog skoka u turizmu ne bi bilo da nema razvoja infrastrukture. Dok gledamo grad ispod nas, s oko 60 metara visokog tornja Gradske vijećnice, Jurca ukazuje na glavne konture onoga već napravljenog, ali i aktualnih radova i budućih planova.

No, rumunsku “evropsku bajku” narušava jedan problem – Šengen. Rumunija, kao i Bugarska, iako zadovoljava sve propisane tehničke uslove te je druga zemlja u Evropi koja uvodi registar imena putnika, i dalje nije u šengenskoj zoni.

„U Šengen smo spremni da uđemo sutra. Čak i danas postoje zemlje koje se protive tome, s kojima razgovaramo o tome što radimo i ne razumemo njihovu zabrinutost. Nadamo se da ćemo nakon reforme Šengena, što će takođe biti na stolu tokom našeg predsedavanja, moći direktno i iskreno razgovarati o tome šta bi trebalo da bude sledeći korak da uđemo u Šengen. Zabrinutost nije povezana sa šengenskim procesom, nego s drugim temama. Ili političke klime u njihovim zemljama to ne omogućavaju, ili ne veruju da je politička klima u Rumuniji i Bugarskoj prava za ulazak u Šengen. Nažalost, reč je o političkim razlozima koji blokiraju našu integraciju u područje Šengena“, tvrdi ministar za evropska pitanja Viktor Negresku.