Sve što treba da znate o novom zakonu za zapošljavanje stranaca u Nemačkoj

  • 06.01.2019

  • 16:25

  • Nemački kutak

  • 0

Ko može da radi u Nemačkoj FOTO: Pexels

Mnogi mediji na prostorima bivše Jugoslavije preneli su vesti da je Vlada Nemačke usvojila zakon koji ukida vize za rad u Nemačkoj ili da ovaj novi zakon omogućava podnošenja zahteva za vizu direktno u Nemačkoj. Ova vest je nažalost netačna jer Vlada Nemačke nije usvojila zakon, niti se predviđa ukidanje viza kao i aplicaranje za istih u Nemačkoj. 

U ovom tekstu ćemo objasniti šta se tačno dešavalo vezano za ovaj zakon decembra 2018. godine, kakve veze taj događaj ima sa nemačkom strategijom privlačenja kvalifikovane radne snage, zašto je ovaj zakon bitan, koje su moguće komplikacije i kritike na isti, kao i koga najviše pogađa ovaj zakon.

Strategija nemačke vlade za rast broja kvalifikovanih radnika


Nemačkoj nedostaju kvalifikovani radnici, pogotovo u malim i srednjim preduzećima. Po podacima instituta za instraživanje tržišta rada tj. Institut für Arbeitsmarkt- und Berufsforschung [Institut fur Arbajts-markt und Berufs-foršung]), nemačkoj ekonomiji je u trećem kvartalu 2018. godine falilo 1,24 miliona kvalifikovanih radnika. Studija nemačke razvojne banke KfW tj. Förderbank KfW [Forderbank Ka-Ef-Ve] pokazuje da čak dve trećine srednjih preduzeća planira povećanje broja zaposlenih u naredne tri godine. Od toga čak 65% njih sada već računa na to da će za neke od pozicija morati dosta dugo da čekaju dobrog kandidata ili ih čak neće naći uopšte. Situaciju će dodatno pogoršati odlazak generacije baby boomers-a (osobe rođene u periodu od 1946 do 1964 godine) u penziju nakon 2025. godine. Kako bi sprečila tu situaciju, Nemačka vlada preduzela je prve mere i 2018. godine objavila strategiju za rast broja kvalifikovanih radnika u nemačkoj privredi tzv. Fachkräftestrategie der Bundesregierung [fah-krefte-štrategi der bundes-regirung].

Po studiji koju je objavila fondacija Bartelsmann, 2017. godine doselilo se skoro 1.180.000 ljudi u Nemačku. Broj ljudi koji su došli izvan EU je oko 545.000, a od toga su oko 118.000 izbeglice. Ostalih 635.000 ljudi je došlo iz tzv. EU inostranstva. Ipak, od doseljenika iz drugih EU zemalja njih 60% su kvalifikovani radnici odnosno imaju fakultetsku diplomu ili stručnu obuku. Sa druge strane, samo 7% doseljenika iz zemalja van EU dobilo je dobilo boravišnu dozvolu na osnovu svog obrazovanja. Najviše EU stručnjaka (Fachkräfte = stručnjaci, kvalifikovani/strukovni radnici) Nemačka je dobila iz Rumunije, Poljske, Bugarske, Hrvatske i Italije, dok je veći broj kvalifikovanih radnika izvan granica EU došlo iz Indije, Bosne i Hercegovine, SAD, Srbije i Kine.
Ipak, kako to nije dovoljno, Nemačka vlada se na pritisak privrede odlučila na uvođenje strategije koja ima za cilj porast broja stručnjaka. Strategija se sastoji iz tri stuba. Prvi je poboljšanje uslova domaćeg tržišta rada kroz poboljšanje obrazovanja i dodatnog stručnog usavršavanja, kvalitet uslova rada kao i mogućnost boljeg usklađivanja porodice i posla. Drugi stub odnosi se na evropsko tržište rada i na pitanje kako učiniti nemačko tržište atraktivnijim. U to spada podsticanje učenja nemačkog u školama u EU inostranstvu, brzo priznavanje fakultetskih diploma i stručnih obuka iz EU inostranstva kao i podsticaj mladih na prijavljivanje za stručne obuke u Nemačkoj. U trećem stubu, na internacionalnom tržištu kvalifikovanih radnika nalazimo se mi sa Balkana, autori i čitaoci Nemačkog kutka (sem naših drugara iz Hrvatske i Slovenije koje pripadaju drugom stubu). Cilj trećeg stuba je povećanje broja stručnjaka iz zemalja van EU kroz usvajanje novog zakona za privlačenje stručnjaka (Fachkräftezuwanderungsgesetz [Fah-krefte-cu-vanderungs-gezec]), efektivnijeg procesa priznavanja stranih fakulteta i stručnih obuka kao i bržeg i transparentnijeg procesa donošenja odluka i izdavanja viza, razvijanje reklamnih kampanja koje promovišu nemačku privredu kao i podsticaj učenja nemačkog jezika u školama u inostranstvu.

U okviru trećeg stuba strategije, vladajuća koalicija je 19. decembra 2018. izglasa nacrt zakona koji treba da doprinese dugoročnom smanjenju broja slobodnih radnih mesta. Nasuprot tvrdnjama velikog broja balkanskih medija, zakon nije usvojen. Da bi se zakon usvojio preostaje još potvrda nemačkog parlamenta (Bundestag) i gornjeg doma (Bundesrat) početkom 2019. godine, kao i saglasnost nadzornog ministra i kancelarke. Nakon toga, nemački predsednik treba da stavi konačnu potvrdu svojim potpisom tj. da odobri zakon ne blokirajući ga svojim pravom da ne potpiše ist. Ioako malo verovatno, postoji mogućnost da neko od prethodno navedenih ne odobri ovaj zakon pa bi sve do sada urađeno palo u vodu. Ipak, kako je ovakav zakon bio jedan od glavnih tačaka koalicionog ugovora vladajućih stranaka, verovatnoća za ovakav scenario je veoma mala. Po prognozama vladajuće koalicije, zakon bi trebalo da stupi na snagu početkom 2020. godine.

Odmah da razrešimo jedno ključno pitanje. Ovaj zakon kao i gorepomenuta strategija nemaju skoro nikakav uticaj na uslove za visokokvalifikovane radnike odnosno ljude sa fakuteltskom diplomom – oni već mogu da dođu u Nemačku na šest meseci i da traže posao odavde ukoliko imaju potvrđenu diplomu i sredstva za izdržavanje. Uz to, za njih postoji i Plava karta. Plava karta je inicijativa na EU nivou za privlačenje visokokvalifikovane snage, a Nemačka ju je uvela 2012. godine. Više o Plavoj karti možete pročitati ovde. U ovom tekstu biće obuhvaćen samo prvi deo zakona koji se odnosi na stručna lica (Fachkräftezuwanderungsgesetz), dok drugi deo zakona, koji bi trebalo da važi samo do sredine 2020. godine, a koji se bavi azilantima u Nemačkoj i njihovoj mogućnosti da se prebace na boravišnu dozvolu za rad, biti izostavljen (Gesetz über Duldung bei Ausbildung und Beschäftigung [Gezec uber Duldung baj Ausbildung und Bešeftigung]). U nastavku ću odgovoriti na sva značajna pitanja vezana za prvi deo novog zakona.

Koji je cilj zakona i zašto je on tako bitan?


Cilj zakona o kvalifikovanim radnicima je omogućavanje lakšeg dolaska radne snage iz Drittstaaten [Dritštaten] (slobodan prevod: trećih zemalja), tj. zemalja koje nisu članice EU. Usled demografskog razvoja društva, Nemačka privreda će u narednim godinama sve više i više morati da se osloni na radnike "pridošlice”.

Zakon Fachkräftezuwanderungsgesetz je veoma bitan jer je on prvi zakon za stručne doseljenike ikada. Decenijama su se konzervativni nemački političari borili protiv toga da Nemačku nazivaju "zemljom doseljenika” (Einwanderungsland [Ajn–vanderungs-land]). Ipak, u konzervativnoj vladajućoj partiji (CSU/CDU), koja je pre 15 godina stopirala sličan zakon o imigraciji, poslednjih godina razvija se mišljenje da su "pridošlice” ipak dobrodošle. Za početak bar stručnjaci koji mogu da pomognu nemačkoj ekonomiji. Ovim zakonom će i po prvi put biti definisana reč stručnjak odnosno Fachkraft. To su osobe van EU (Drittstaaten) sa završenim fakultetom (Akademiker) kao i osobe sa završenom strukovnom obukom (Berufsausbildung) čije diplome su priznate u Nemačkoj. To su takođe osobe van EU koje su stekle diplomu u Nemačkoj poput mnogih autora Nemačkog kutka.

Kako se za akademce ne menja ništa jer za njih donesena pravila već postoje, kao i mogućnost dobijanja Plave karte, ovaj zakon doprinosi ljudima sa srednjom stručnom spremom odnosno ljudima sa strukovnom obukom.

Sve što treba da znate o Plavoj karti

Brži procesi su glavna vast koja pogađa sve. Po našim iskustvima i iskustvima naših poznanika, na termin u ambasadi se čeka u oko 6 nedelja, dok se na odluku o odobrenju vize čekalo između 7 i 9 nedelja. Ipak, dužina čekanja se razlikuju da li se zakazuje termin za Plavu kartu ili neku drugu vizu. Nova stragija Vlade Nemačke postavlja očekivanja su da konzularna odeljenja ambasade dodeljuju termine najduže u roku od 14 radnih dana od podnošenja zahteva. Dok, odluka o odobrenju vize treba da se donese u roku od tri nedelje nakon termina.

Ko će moći da dođe u Nemačku?


U principu svako ko je dovoljno kvalifikovan i ima radni ugovor može da dobije radnu vizu za Nemačku. Trenutno je to za ljude bez univerzitetske diplome moguće samo za deficitarna zanimanja dok je za ostala zanimanja potrebno da se prvo proveri da li neki radnik iz Nemačke ili neke druge EU zemlje može da preuzme taj posao. Ova provera (Vorrangprüfung [For-rang-pruefung]) otpada sa stupanjem novog zakona na snagu. Dakle, nemački i EU građani nisu više povlašćeni. Drugim rečima, lista deficitiranih zanimanja se ukida. Ipak, ukoliko bude bilo potrebno, ova provera se može ponovo uvesti ukoliko ministarstvo rada to bude želelo u budućnosti.

Uz to, stručnjaci sa strukovnom obukom koji nemaju važeći radni ugovor sa nekom nemačkom firmom biće kvalifkovani za vizu za traženja posla koja im omogućava da borave u Nemačkoj do šest meseci tražeći posao. Prednost viza za traženja posla je da pri pronalasku posla, može u Nemačkoj da se izvadi boravišna i radna dozvola odnosno ne mora da se ide preko ambasade u domovini. Novost je da će viza omogućiti Probearbeiten [probearbajten] odnosno probne dane do 10 časova nedeljno. Probni dani nisu isto što i probni rad (Probezeit [probecajt]) koji počinje tek potpisivanjem radnog ugovora i obično traje šest meseci. Za akademce viza za traženja posla i ovi uslovi nisu novost. Za obe grupe važi da je za vizu za traženje posla potrebno dokazati za taj posao dovoljno poznavanje nemačkog jezika kao i podneti dokaz o posedovanju dovoljnih finansijskih sredstava kako bi se osoba sama izdržavala tokom tih šest meseci. Finansijska sredstva moraju biti na računu za ograničenim pravom raspolaganja ili garantno pismo građanina Nemačke.

Za ljude sa prostora bivše Jugoslavije je moguće na osnovu Šengenskog sporazuma ući u Nemačku i tražiti posao. Ipak, pri pronalasku posla, potrebno je vratiti se u domovinu i podneti zahtev u ambasadi za radnu vizu, pa onda nakon odobrenja vize istu u Nemačkoj zameniti za radnu i boravišnu dozvolu.
Oni koji žele da rade strukovnu obuku (Berufsausbildung, ovde nije reč u studijama) u Nemačkoj moraju dokazati da su pohađali nemačku školu u inostranstvu ili da već poseduju diplomu završenog fakulteta. Uz to, kandidati ne smeju biti stariji od 25 godina, moraju dokazati da imaju dovoljno finansijskih sredstava da se sami izdržavaju tokom boravka u Nemačkoj kao i minimum dobro znanje jezika. Ko ispuni ove kriterijume, može dobiti vizu za traženje mesta za strukovnu obuku (Visum zur Suche nach einem Ausbildungsplatz [Vizum cur zuhe nah ajnem aus-bildungs-plac]) u trajanju od šest meseci. Timu Nemačkog kutka poznata je nemačka gimnazija u Bugarskoj, ali nismo upoznati sa nemačkim školama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori, te nismo sigurni kako bi ova novost uticala na ljude iz pomenutih zemalja.Osobe koje nemaju priznatu univerzitetsku diplomu ili stručnu obuku ne mogu da dobiju nemačku radnu vizu, osim ukoliko nisu IT radnici i imaju minimum pet godina radnog iskustva u IT oblasti.

Mogući problemi i kritike zakona


Iako novi zakon treba da olakša imigraciju kvalifikovanih radnika, veoma je moguće da će na drugoj strani povećati već komplikovanu birokratiju, pre svega kod priznanja strukovnih zanimanja (Anerkennung der Berufsqualifikation [Anerkenung der Berufskvalifikacion]). Do sada je u Nemačkoj za njihovo priznanje bilo zaduženo skoro 1.500 institucija i mesta – samo nekoliko njih je pod okriljem savezne republike dok velika većina njih pripada saveznim pokrajinama u kojima se nalaze. To znači da svaka pokrajina ima različita pravila što može dovesti do konflikta i produžavanja obrade slučajeva.

Kritičari zakona tvrde da ovim malim pomakom nemačka privreda neće mnogo profitirati i da je zakon previše komplikovan. Vodeća lica u odgovornim institucijama pitaju se kako će država uspeti da ubrza proces predavanja i dobijanja vize za traženje posla. Kao odgovor vladajuće koalicije na taj potencijalni problem, svaka od 16 pokrajina biće obavezna da uvede centralnu kancelariju za strance (zentrale Ausländerbehörde [centrale Auslenderbehorde]). Kako bi se sprečilo dugo čekanje, u planu je da se uvede i "ubrzani proces za stručnjake” (beschleunigtes Fachkräfteverfahren [be-šlojnigtes fah-krefte-fer-faren]). Po nacrtu zakona planirano je dodatnih 13.400 radnih sati godišnje za obradu zahteva za vizu koji će koštati dodatnih 3,4 miliona evra. Trenutno je otvoreno i pitanje koliko novih radnika će biti zaposleno u kancelarijama za strance kako bi te institucije uspele da se izbore sa dodatnim poslom.

Moj mali skroman komentar


U suštini, za osobe sa završenim fakultetom koje žele da se presele u Nemačku se ovim zakonom ne menja ništa značajno. Jedini plus iz ove strategije (ne zakona) je pokušavaj skraćivanja procesa dobijanja vize za traženje posla i radne dozvole. Veoma sam zadovoljan što je Einwanderung točak polako krenuo da se kotrlja i što ova tema konačno dobija na značaju kako u vladajućoj koaliciji tako i u široj javnosti. Ipak, mislim da je veći problem u koraku pre toga. Iz priča čitalaca i čitateljki Nemačkog kutka kao i drugara iz drugih delova zemaljske kugle čini mi se da je veći problem u samom procesu predavanju zahteva za vizu i čekanja na dobijanje iste. U zavisnosti od slučaja do slučaja čuli smo i čitali priče ljudi kod kojih je taj proces trajao i do godinu i po dana. Jedan od razloga za to jeste što skoro ništa ne ide digitalnim putem i to što sam konzulat ništa ne odlučuje, već je samo kontakt mesto za strance. Sva dokumenta koja predate u konzulatu, se po našim saznanjima, šalju poštom umesto digitalnim putem odgovarajućoj kancelariji za strance koja onda kontaktira ostale institucije sistema. Nakon donošenja odluke, kancelarija za strance obaveštava konzulat koji onda dalje obaveštava kandidata o njegovom zahtevu.
Da sumiram: Nova strategija je doneta kako bi nemačka privreda dobila odgovarajući broj kvalifikovanih radnika. Kao deo strategije planira se donošenje zakona koji olakšava dolazak u Nemačku zainteresovanima sa srednjom stručnom spremom dok se za akademce ništa nije promenilo. Ipak, sve dok se ne reši problem predugačkog procesa predavanja za vizu i čekanja odgovara, ovakav zakon neće mnogo uticati na porast broja stručnjaka u nemačkoj privredi. Šta Vi mislite o tome?


pošaljite komentar

Nema komentara