Čak 69 odsto mladih nikada nije bilo uključeno u karijerno vođenje

Ilustracija FOTO: Pexels
  • 25.04.2019

  • 14:55

  • NE

  • 0

Mladi u Srbiji, se prilikom potrage za zaposlenjem, suočavaju sa brojnim preprekama, i vrlo često s nedostatkom određenih veština. 

Jedan od glavnih razloga za to je činjenica da čak 69 odsto mladih u Srbiji nikada nije bilo uključeno u
aktivnosti karijernog vođenja, odnosno u karijernom informisanju, savetovanju i obučavanju, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Beogradska otvorena škola (BOŠ).

Jedan od glavnih razloga što mladi ljudi nisu upoznati sa dostupnim uslugama karijernog vođenja jeste nedovoljna saradnja između predstavnika javnih institucija koje se bave obrazovanjem, zapošljavanjem i mladima, poslovnog sektora, pružaoca usluga karijernog vođenja i organizacija koje rade sa mladima.


"Potencijalno rešenje tog problema leži u osnivanju tela za koordinaciju politika karijernog vođenja, radne grupe ili foruma, koji bi okupio sve aktere koji se bave ovom temom. Iako je do 2014. godine predviđeno da bude osnovano telo za koordinaciju politika karijernog vođenja to još uvek nije učinjeno", kaže Aleksandra Đurović, koordinatorka istraživačkih aktivnosti, BOŠ.

Analiza dostupnih podataka je pokazala da ne postoje ni adekvatni kanali preko kojih mladi mogu da saznaju potrebne informacije u vezi sa razvojem karijere. 

Na društvenim mrežama, koje najviše prate, ne postoje informacije o veštinama koje se traže na tržištu rada, već samo u izveštajima i na veb-sajtovima organizacija koje se bave ovom temom.

Osim nedostatka informacija, jedan od glavnih izazova sa kojima se mladi u potrazi za prvim poslom susreću jeste uslov da već imaju prethodno radno iskustvo. Jedan od načina za sticanje tog iskustva predstavlja program radnih praksi, međutim, istraživanje pokazuje da ovaj program nije dovoljno kvalitetan i efikasan. 

Čak 73 odsto mladih ljudi navodi da je učestvovalo u barem jednom programu praksi bez zaključenog ugovora. 

Zbog toga je potrebno obezbediti kvalitetniji program radnih praksi za mlade, koji bi podrazumevao potpisan ugovor o praksi, mentorski proces, unapred postavljene ciljeve prakse i adekvatne uslove rada.

Još jedan od važnih zaključaka istraživanja jeste da se ključne veštine za zapošljavanje, za kojima vlada visoka potražnja na tržištu nedovoljno razvijaju tokom formalnog obrazovanja. 

To mišljenje dele i mladi i poslodavci. 

Ipak, slična je situacija i kada je u pitanju sticanje ovih veština u neformalnim programima obrazovanja, o čemu svedoči činjenica da gotovo 97 odsto mladih ne učestvuje u neformalnim programima obrazovanja i obuka.

Iako je nedovoljan razvoj veština mladih samo jedan od faktora koji doprinose složenom problemu nezaposlenosti mladih u Srbiji i regionu, ovi nalazi nam nesumnjivo ukazuju na prve korake koje potrebno preduzeti radi njegovog saniranja. 

Oni za početak podrazumevaju bolje informisanje svih zainteresovanih strana o ovim pitanjima, i to, kako predstavnika poslovnog, javnog i civilnog sektora, tako i šire javnosti, a potom i podsticanje njihove saradnje i zajedničkog delovanja na poboljšanju uslova za zapošljavanje mladih.

Istraživanje je sprovedeno analizom postojećih podataka, nakon kojeg su sledile konsultacije sa relevantnim zainteresovanim stranama, kako pojedinačno, tako i u okviru Nacionalnog foruma za zapošljavanje mladih, koji je osnovan kao platforma konstruktivnog dijaloga između predstavnika javnih institucija, poslovnog sektora i organizacija civilnog društva koje se bave zapošljavanjem mladih. 

Isto istraživanje o zapošljivosti mladih je sprovedeno i na nivou regiona Zapadnog Balkana, a tokom 2018. godine sprovedena su i istraživanja o preduzetništvu mladih i aktivnim merama za zapošljavanje mladih. Istraživanja su sprovedena u okviru projekta Inicijativa organizacija civilnog društva Zapadnog Balkana za podršku zapošljavanja mladih (WeB4YES), koji je podržala Evropska unija i koji se realizuje tokom tri godine počev od decembra 2017. 
pošaljite komentar

Nema komentara