Šta je novo u zakonu o izvršenju

Foto: Krov nad glavom
  • 11.01.2020

  • 01:42

  • Nova ekonomija

  • 0

Zakon o izvršenju je menjan nekoliko puta i svaki put su izvršitelji na neki način dobijali nova ovlašćenja. Poslednja izmena nam donosi elektronsku aukciju, jer je primećeno da je u ovom delu izvršenja neophodna detaljnija regulativa, treća lica (držaoci imovine u zakonu) od sada sama plaćaju troškove svog izbacivanja iz legalno kupljenih stanova, a građani plaćaju paprene kazne ako ometaju izvršenje.

Pre nekoliko meseci skupština je usvojila izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje su stupile na snagu 1. januara 2020. godine. Javni izvršitelji su prvi put u pravosudni sistem Republike Srbije uvedeni 2011. godine, a premeštanje ove profesije u privatni sektor pravdano je neefikasnim izvršenjem sudskih presuda, koje bi sada trebalo da se sprovode mnogo brže, uz istovremeno rasterećenje sudova. U medijima su se tada mogli naći primeri presuda koje se ne izvršavaju godinama, odnosno radnika koji ne mogu da naplate plate od poslodavaca. 

Situacija danas je mnogo drugačija, privatni javni izvršitelji su postali institucija za sebe, neke kancelarije su uredno prijavile da su zaradile preko milion evra za godinu ili dve dana. Primere naplaćenih zarada gotovo i da nemamo, a u medijima svakodnevno vidimo primere izbacivanja ljudi na ulicu. 

Zakon je menjan nekoliko puta i svaki put su izvršitelji na neki način dobijali nova ovlašćenja. Poslednja izmena nam donosi elektronsku aukciju, jer je primećeno da je u ovom delu izvršenja neophodna detaljnija regulativa, treća lica (držaoci imovine u zakonu) od sada sama plaćaju troškove svog izbacivanja iz legalno kupljenih stanova, a građani plaćaju paprene kazne ako ometaju izvršenje. 

Novi zakon je usvojen u Skupštini, bez prethodne javne rasprave i počeo je da se primenjuje od 1. januara 2020. godine, iako su najavljivane brojne pozitivne izmene, osim smanjenja dozvoljenog opterećenja na primanja i uvođenja e-aukcije ništa značajno se nije promenilo nabolje. 

„Izvršitelji više ne mogu da prodaju stan za dug manji od 5.000 evra!" - Ovo je naslov koji se pojavio u mnogim medijima. Da li je ovo tačna konstatacija i da li je napokon urađeno nešto u korist građana, običnih ljudi?

Odgovor možemo dobiti od samih izvršitelja, a pre toga je važno nešto dodati, pa bi tačna informacija glasila „za komunalni dug manji od 5.000 evra", jer se ovo ograničenje odnosi samo na komunalne dugove.

Bivša potpredsednica Komore Svetlana Manić je u intervjuu za „Novu ekonomiju" nedavno izjavila: „U dosadašnjem radu izvršitelja samo je jedna nekretnina prodata za „dug za struju", i bilo je reč o dugu koji je sa kamatom dostigao milion dinara. Znači to nije bio tako veliki problem u primeni, toga nije toliko bilo." 

U gostovanju na N1, izvršiteljka Snežana Petrović je bila još direktnija: „Ja u svojoj karijeri... imam 30 godina radnog staža... ne znam nijedan slučaj gde je javno komunalno preduzeće predložilo prodaju nepokretnosti, niti znam kolegu koji je sproveo izvršenje za dug do 5.000 evra, ukoliko se radi o komunalnim uslugama." 

Dakle, zakonodavac je ozakonio nešto što se nikada nije ni desilo i to je predstavljeno kao velika izmena, koja će sada mnogo značiti dužnicima, jer im se više nikada neće desiti ono što se nikada nije ni desilo. 

Stanovi se oduzimaju ljudima zbog dugova prema bankama ili fizičkim licima, a česta je i prevara oko duplih prodaja, pa bez stana možete ostati jer je neko isti stan prodao dva, tri ili pet puta, naravno to se ovim zakonom ne menja. 

Srazmera 
Kako je uopšte moguće prodavati nekretninu za dug manji od 5.000 evra i zašto je potreban poseban član zakona koji to zabranjuje, kada svakako postoji načelo srazmere po kome nije moguće prodati stan za nesrazmerno mali dug. Takođe, ostaje pitanje šta će se desiti sa tim načelom kada počne novi zakon da se primenjuje, jer izvršitelj može prodati stan za dug od 6.000 evra, ako poštujete limit od 5.000 evra, ali ne može ukoliko poštuje načelo srazmere. 

U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju se navodi: 

Javni izvršitelj dužan je da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja.", kao i da teža disciplinska povreda jeste: „određivanje, menjanje ili dodavanje sredstava i predmeta izvršenja kojim je ozbiljno narušeno načelo srazmere."

Ipak, kada ovo spomenete u razgovoru sa izvršiteljima, oni navode da sud određuje da li će se prodati stan, ali zašto onda u zakonu ne stoji da sudija mora voditi računa o načelu srazmere ostaje nepoznato. 

Treća lica
Jedan od većih problema je pozicija trećih lica u postupku, koja se poslednjim izmenama zakona stavljaju u još gori položaj, pa sada pored toga što ni krivi ni dužni ostaju bez domova, moraju i da plate troškove izbacivanja iz sopstvenog  stana. Naravno, u teoriji oni mogu dokazati u višegodišnjoj parnici da su u pravu.
 
„Držaoci imovine" od sada snose troškove izvršenja. To je fin način da se kaže, treće lice u postupku, koje je na primer potpuno legalno kupilo i platilo stan, a onda je neko tužio investitora ili prethodnog vlasnika zbog duga, treba da napusti taj stan i da plati troškove iseljenja. 

Pored toga što su kupoprodaje ovih nepokretnosti realizovane na osnovu overenih ugovora, postoje i slučajevi kupaca uredno upisanih u katastar, a koji su se našli u istom problemu. Neophodno je naći rešenje za ove ljude, koji su postupali savesno i uz dužnu pažnju i ne dozvoliti da oni preuzmu sav teret toga što sistem ne funkcioniše. 

Javni izvršitelji i članovi njihovih porodica više nisu u mogućnosti da učestvuju u aukcijama


Uveden je novi član zakona, kojim se zabranjuje da na javnim aukcijama učestvuju izvršitelji i članovi njihovih porodica. Možda je ovakva zakonska norma inspirisana situacijom u kojoj je sin javne izvršiteljke na javnoj aukciji kupio stan porodice Aksentijević na Novom Beogradu. 

Ovde je važno dodati da gospođa čiji je sin kupio stan nije samo javni izvršitelj, već i funkcionerka izvršnog odbora Komore kao i organizacione jedinice Komore izvršitelja kojoj mesno pripada.   

Svakako da ovo jeste pomak, ali proces prodaje stanova na aukcijama je morao biti javan i do sada, a ne da pojedine javne prodaje obezbeđuje privatno obezbeđenje, koje sprečava građane da prisustvuju.

Kazne za solidarnost 


Jedna bitna izmena su kazne za solidarne građane i ono što iz organizacije Krov nad glavom nazivaju „kriminalizacija solidarnosti". Propisane su nove kazne za sve one koji sprečavaju ili ometaju izvršenje i one iznose od 10.000 do 200.000 dinara za pojedince i od 100.000 do dva miliona za pravna lica. Ova regulativa je verovatno inspirisana organizacijama poput Krova i situacijama kada građani ne dozvoljavaju nečije izbacivanje iz doma tako što se okupe ispred istog. 

*Tekst je prvobitno objavljen u štampanom izdanju Nove ekonomije u decembru 
 
V. Vuksanović

PROČITAJTE JOŠ: 




pošaljite komentar

Nema komentara