ARSIĆ: Izbori odložili politički nepopularne reforme

  • 24.03.2016

  • 16:03

  • Nova ekonomija

  • 0

Izbori su, u najvećoj meri, odredili reforme i ekonomsku politiku Srbije u poslednjem kvartalu prošle i na početku ove godine. Njihova najava i raspisivanje su uticali na usporavanje i odlaganje politički nepopularnih reformi, poput privatizacije bivših društvenih preduzeća, restruktuiranja javnih preduzeća i smanjenje broja zaposlenih u sektoru države, rekao je danas, predstavljajući novo izdanje "Kvartalnog monitora" urednik ovog biltena koga izdaje FREN, prof. Milojko Arsić.

Arsić napominje i da bi Vlada, nakon izbora, trebalo da deluje u tri pravca: prvi pravac sadrži mere koje imaju za cilj učvršćivanjue makroekonomske stabilnosti, drugi reformu preduzeća, a treći uspostavljanje institucija primerenih modernoj tržišnoj privredi.

"Za učvršćivanje makroekonomske stabilnosti presudan je nastavak i dodatno ubrzavanje fiskalne konsolidacije. Njeno ubrzavanje bi trebalo da  već u narednoj godini zaustavi rast javnog duga u odnosu na BDP. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da se nakon izbora izvrši rebalans budžeta ili bar usvoji plan štednje koji bi obezbedio da fiskalni deficit u ovoj godini bude najviše 3,5 odsto BDP, umesto planiranih četiri odsto BDP-a. Zaustavljanje rasta javnog duga u odnosu na BDP zahteva da deficit u narednoj godini bude manji od tri odsto BDP, dok je za znatnije smanjenje javnog duga, a time i troškova kamata, u odnosu na BDP, neophodno da se fiskalni deficit obori na održiv nivo od jedan odsto BDP. Obaranje javnog duga na, naprimer, 40 odsto BDP donelo bi derektne koristi u obliku smanjenja troškova kamata sa sadašnjih 3,2 odsto BDP na oko 1,5 do dva odsto BDP, što znači da bi smanjenje javnog duga, pri sadašnjem BDP i cenama, donelo uštede na kamatama od oko 60 milijardi dinara", ističe profesor Arsić.

Drugi pravac delovanja nove Vlade, prema Arsićevim rečima, trebao bi da bude okončanje privatizacije bivših društvenih preduzeća i suštinsko restruktuiranje javnih preduzeća. Privatizacija društvenih preduzeća je višestruko važna za privredu Srbije, jer se na taj način stvaraju uslovi za uspostavljanje finansijske discipline i stvara mogućnost za produktivno korišćenje relativno velikog dela društvenog bogatstva koje se sada ne koristi.

Treći pravac delovanja nove Vlade mogao bi da bude izgradnja institucija koje su primerene, napominje Arsić, savremenoj tržišnoj privredi. U ovoj oblasti tokom prethodnih godina ostvaren je najmanji napredak, pa se Srbija, po kvalitetu institucija nalazi na 120 mestu u svetu.

Profesor Ljubimir Madžar napominje da raspisivanje izbora uvek bude loše za ekonomiju, međutim, ako u ovom slučaju oni obezbede mandat novoj Vladi da u naredne četiri godine okonča poslove koji nisu politički popularni, ovog puta politička korist od izbora može biti i ekonomska.

Bivši guverner profesor Dejan Šoškić, opet, konstatuje da u monetarnoj politici Srbija mora da se opredeli koji model želi da primenjuje. Naime, u poslednje dve godine, uglavnom se ne ispunjavaju projekcije inflacije koje objavljuje NBS. Samim tim, dovodi se u pitanje mehanizam vođenja monetarne politike kroz ciljanje inflacije.

Prof Šoškić podseća da se, u isto vreme, NBS odlučuje da bude aktivna na deviznom tržištu kroz prodaju deviza, u odbranu dinara. U toj situaciji, mora se razmišljati da li je mehanizam monetarnih vlasti koji se trenutno zvanično primenjuje zapravo primenjiv i u praksi.

pošaljite komentar

Nema komentara