Brifing za medije o Poglavlju 12-Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika:

Bezbednost hrane je važna za EU prvenstveno zbog zdravlja ljudi i životinja

  • 24.10.2018

  • 08:00

  • Nataša Stojanović

  • 0

Brifing u EU INfo centru FOTO: @EUICBG

Kako putuju ljudi, tako putuje i hrana širom Evropske unije. Bez granica. Zbog toga je važno da budu strogo kontrolisani njena proizvodnja, trgovina i bezbednost. Zaštita zdravlja ljudi uvek mora biti prioritetna i stoga mora biti uzeta u obzir i pri razvoju politike hrane i izgrađena u skladu sa visokim standardima bezbednosti hrane koji imaju za cilj zaštitu i brigu o zdravlju i interesu potrošača, ali i interesu proizvođača. 

Ovim rečima je Ksenija Longo-Češković, ekspert za projekte Plac II i članica pregovaračkog tima Hrvatske u Poglavlju 12, objasnila značaj i ciljeve stroge politike koju EU sprovodi kada je reč o kontroli i bezbednosti hrane, koje polako preuzima i Srbija. Ona je, tokom brifinga za medije na temu Pregovaračkog poglavlja 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika održanom u EU Info centru u Beogradu, istakla da je osnovni cilj tih strogih pravila očuvanje zdravlja. 
 
Sve članice EU drže se tih pravila, a Srbija im se #NaPutuKaEU prilagođava, kako bi uskladila svoj sistem sa evropskim. Sama EU  ima oko 500 propisa koji se odnose upravo na to.

"Evropsku uniju čini 28 zemalja, koje predstavljaju zajedničko, veliko jedinstveno tržište sa 500 miliona potrošača. Za sve njih treba obezbediti jednaki pristup i jednake standarde", rekla je Longo-Češković. 

Industrija hrane i pića je najveća prerađivačka industrija u EU. U njoj radi oko pet miliona ljudi. Tri četvrtine proizvedene hrane ostaje na tržištu EU, dok se jedna četvrtina izvozi u druge zemlje. 

"Veoma su važni visoki nivo zaštite zdravlja ljudi i zaštite interesa potrošača primenom integrisanog pristupa 'od polja do stola' koji pokriva sve sektore lanca hrane. Mora se osigurati da su hrana, i hrana za životinje sigurni i hranljivi, visok nivo  zaštite i dobrobiti životinja, kao i zaštite bilja, kao i adekvatne i transparentne informacije o poreklu, odnosno sadržaju  i označavanju i upotrebi hrane", objasnila je ekspertkinja. 

Srbija mora da uredi institucije i da preuzme pravnu tekovinu EU, kako bi se osposobila njena primena.

"To nisu klasični pregovori, već proces prilagođavanja države kandidata vrednosnom, političkom, pravnom, privrednom i društvenom sistemu EU", rekla je Ksenija Longo Češković.

Do otvaranja Poglavlja 12 #NaPutuKaEU Srbija treba da prođe 16 faza. Sada je u šestoj fazi. 

Slaba i nepotpuna informisanost uticala je na stvaranje predrasuda koji su u vezi sa prilagođavanjem propisima EU, a po kojima će u Srbiji nakon ulaska u EU biti zabranjena proizvodnja rakije, ajvara, sira u kućnoj radinosti i njihova prodaja na pijacama. To, naravno, nije tačno. Radi se samo o propisima i uslovima u kojima se hrana proizvodi, čuva i prodaje kako se ne bi ugrozilo nečije zdravlje, kao što je to, na primer, bio slučaj sa "rakijom" takozvanom zozovačom, od koje je umrlo čak 43 ljudi. Tome u prilog govori i činjenica da je EU donirala bespovratno velika novčana sredstva malim proizvođačima autohtonih srpskih proizvoda, kao što su ajvar, džem i drugo. Ukoliko neko želi da se bavi industrijskom proizvodnjom ajvara ili na primer rakije moraće da se, kao i do sada, registruje i dobije sertifikat. 

Sakelaris Hurdas: Srbija može da računa na pomoć EU 

Sakelaris Hurdas, šef III sektora operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji, ponovio je da Srbija mora da ispuni sve standarde EU, koje su ispunile i ostale zemlje dok su bile #NaPutuKaEU

"Svima su nam potrebni isti standardi", naveo je, dodajući da Srbija u svemu može da računa na pomoć EU.

Uz sve uslove, Srbija mora i da ojača kapacitete u okviru sanitarne veterinarske inspekcije i u tome, takođe, može uvek da računa na EU.

"Bezbednost hrane je važna za EU iz dva osnovna razloga: prvenstveno zbog zdravlja ljudi I životinja, ali i zbog trgovine", rekao je.
 
Hurdas je podsetio da je EU u poljoprivrednom sektoru u proteklih 10 godina izdvojila za Srbiju 100 miliona evra, što ne uključuje IPARD, čiji budžet za Srbiju je 175 miliona evra na pet godina.

Danilo Golubović: Imamo značajnu podršku Vlade

Danilo Golubović, savetnik u kabinetu ministra za evropske integracije i član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji rekao je da moramo polako da se pripremamo za  ono što nas  čeka u EU. Poglavlje 12 je, kazao je, najmanje napredovalo u Srbiji #NaPutuKaEU.

"Vrlo smo blizu otvaranju Poglavlja 11, a Poglavlje 12 još stoji u mestu", dodao je. 

Za to imaju značaju podršku Vlade, Ministarstva za evropske integracije i šefice pregovaračkog tima, ali s druge strane, traže i nacionalnu strategiju. 

"Prvi problem je prenošenje zakonodavstva EU, što je nažalost problem kod većine poglavlja, što koči usvajanje zakona u Poglavlju 12. Nadam se da će to uskoro biti, jer ako ne bude, bićemo u vremenskom problemu, s obzirom na neke zadate rokove ulaska Srbije u EU", naveo je.

Istakao je i da ne žele svi da uđu u EU i da imaju uređen sistem jer će im to "izbiti" desetina miliona evra iz džepa..

"To nije zako samo kod nas. Ista je situacija bila , na primer, i u Sloveniji", naveo je dodajući da su u toj oblasti  potrebni finansijaska pomoć, tehnička opremljenost, kadrovi, dodatni projekti i edukacija.

Brže otvaranje Poglavlja 12 je veoma važno i zbog korišćenja sredstava iz IPARD fondova. Što je Srbija ostvarila više napretka, to su veća sredstva koja će moći da koristi.

Neće više biti lažnog meda i netačnih deklaracija na hrani 

Uređenjem ove oblasti sprečiće se mnoge prevare, poput lažnih deklaracija na proizvodima, lažnog meda i slično. Primer za to kako se u EU rešavaju takve sitiacije je brza reakcija zemalja članica u vezi sa skandalom s konjskim mesom, koje je bilo deklarisano kao goveđe, rekla je Ksenija Longo-Češković. 

"Imali smo i situaciju u kojoj je jednoj devojci pozlilo i pružena joj je hitna pomoć jer je na Aerodromu u Velikoj Britaniji pojela sendvič u kom je bio susam što nije bilo navedeno na deklaraciji. Ona je bila alergična na susam", rekla je ona.


Evo šta Srbija dobija ulaskom u EU:

- Pristup najvećem jedinstvenom tržištu na svetu 
- Veća konkurencija u uslugama - što je dobro za subjekte i potrošače
- Uklanjanje trgovinskih barijera
- Smanjenje poslovnih troškova
- Veća efikasnost poslovanja
- Eliminisanje antikonkurentnih praksi, kao što je  monopol





pošaljite komentar

Nema komentara