Da li će Er Srbija biti profitabilna bez državnih subvencija?

Air Serbia FOTO: Wikimedia
  • 05.07.2018

  • 11:40

  • N1

  • 0

Koliko "visoko leti" Er Srbija prema svom poslednjem finansijskom izveštaju? U prošloj godini ostvarila je neto profit od 16 miliona dinara, ali uz subvencije koje su bile i veće od njene zarade.

To je još jednom u javnosti otvorilo pitanje: može li jedini nacionalni avioprevoznik da posluje profitabilno bez novca koji svake godine stiže iz republičkog budžeta?

Da nije novca iz državne kase - Er Srbija bi u svojoj konstatovala minus. I to minus od četiri miliona evra, jer je svojim poslovanjem zaradila 16, a od premija, subvencija, donacija i dotacija - dobila punih 20 miliona evra. Subvencije su, još jednu godinu za redom, bile veće od neto profita. Analitičari kažu: “to je bilo i očekivano” i u poslednjem finansijskom izveštaju čitaju nemoć menadžmenta Er Srbije da kompaniju postavi na stabilne noge.

"2017. godina je u odnosu na 2016. i ranije godine, dosta povoljnija. Kako se to desilo - desilo se tako što su prihodi povećani 3-4 odsto, broj letenja je smanjen, broj putnika od 2,6 miliona je ostao isti, ali na strani rashoda došlo do smanjenja. To je dovelo do ovog rezultata, uz velike subvencije", kaže Dragan Vujadinovic, ekonomski analiticar.

"Sve te avio kompanije zasnovane na starom modelu poslovanja, ajde da kažemo državne, ne mogu da posluju bez subvencija. Nastavak subvencija sigurno nije iznenađenje, iznenađenje je, odnsno pozitivan aspekt je to što su one potpuno prepolovljene", rekao je Petar Vojinović, iz Tango six-a.

Kolika je (zaista) državna pomoć?

U izveštaju postoji i još jedna stavka koja je za stručnjake sporna: podatak koji govori da je Er Srbija od države dobila i dodatnih 12 miliona evra - kako se navodi - “u cilju podsticanja turizma” u skladu sa Strategijom razvoja turizma. Ekonomski novinar lista Danas, Miloš Obradović za N1 kaže da je to - državna pomoć.

"Nismo utvrdili, odnosno iz Er Srbije nam nisu odgovorili - da li je to deo ovih 20 miliona evra te subvencije ili je to dodatna suma koju su oni dobili, što bi povećao onda povećao subvenciju na preko trideset miliona evra! Definitivno jeste državna pomoć", kaže Obradović.

Iz Ministarstva finansija nisu želeli da komentarišu koliko je novca država dala za kasu Er Srbije. A gotovo istovremeno sa objavljivanjem izveštaja o stanju finansija, saopšteno je da se strateško partnerstvo sa Etihadom nastavlja.

"Strateško partnerstvo i formalno suvlasništvo - što ne znači isplatu dividenti kao što bi to trebalo da bude po tom proventu, jer verovatno da tu para nema. Takođe, ne verujem da će Etihat ulagati finansijski dalje u Er Srbiju. Tako da će Er Srbija sada ući u jedan mod preživljavanja", dodaje Vojinović.

Nepoznato je i ko će od sledeće godine rukovoditi Er Srbijom, jer je kompanija saopštila da će aktuelni prelazni direktori Dankan Nejsmit i Deklan Keler voditi kompaniju samo do 31.12.2018. Na pitanje ko će zauzeti menadžmensteke pozicije nakon tog datuma, iz Er Srbije bez odgovora.

Ekonomski analitičar Dragan Vujadinović kaže da Er Srbija svom većinskom osnivaču ne plaća porez na dobit zbog toga što po osnovu ulaganja od ranijih godina, ima poreski kredit na investicije i tako će, kako kaže, biti sve do 2023. godine.

"Praktično, neće plaćati porez na dobit u državni budžet. Paradoksalno je da je država na ovom primeru Er Srbije priznala da je loš preduzetnik i predala je 49 odsto stranoj kompaniji, pa je zatim kod aerodroma Nikola Tesla još potvrdila da je loš preduzetnik time što je dala koncesiju na 25 godina, da bi odjednom postala dobar preduzetnik u slučaju aerodroma Konstantin Veliki u Nišu, koji je država praktično preuzela sama od sebe. A aerodrom u Nišu je po jednom putniku imao je realni gubitak od 0,5 evra, dok je, poređenja radi, Er Srbija imala 2016. godine imala gubitak od 15 evra po putniku. U 2017. je to smanjeno na 2 evra po putniku", napominje ekonomski analitičar Dragan Vujadinović.

pošaljite komentar

Nema komentara