Da li nas čeka i sedmi bojkot od 2000. godine?

Foto: Nova ekonomija
  • 02.04.2019

  • 13:40

  • Danas

  • 0

Iako je održavanje parlamentarnih izbora za sada još uvek neizvesno, opozicioni lideri uveliko razmatraju bojot kao jednu od izbornih strategija. Ukoliko se odluče za tu opciju, to bi bio sedmi put od 2000-te godine da imamo neku vrstu političkog bojkota, koji su bili promenljivog uspeha.

Vladajuća crnogorska stranka DPS je 2000. godine odlučila da bojkotuje savezne izbore i odluke saveznih organa što je trajalo sve dok se nisu preuredili odnosi u federaciji, piše list Danas.

Dve godine kasnije, Skupština Srbije je 3. aprila, 2002. godine prekinula raspravu o Polaznim osnovama Sporazuma o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore zbog bojkota poslanika SPS, SRS, SSJ, ali i DSS; ali kako je jedan poslanik DSS-a na sledećem zasedanju ipak obezbedio kvorum, šef tadanjeg DSS-a Dušan Mihajlov objasnio je da je time DSS pokazao da nije tačna ocena premijera Đinđića da ima većinu od 131 poslanika i da je DSS obezbedio kvorum da se ne bi kočilo usvajanje Sporazuma.

PROČITAJTE JOŠ:

Predsedničke izbore koji su se održali iste godine obeležila su dva bojkota – najpre bojkot slabije kotiranog DHSS-a, koji je bio nezadovoljan političkim kandidatima, a onda i Šešeljev bojkot drugog kruga predsedničkih izbora.

Tokom tih izbora, rejting Vojislava Šešelja bio je znatno niži od rejtinga Koštunice i Labusa, te su mu samim tim i izborne šanse bile slabije, iako je imao podršku  Slobodana Miloševića i Mire Marković. Međutim, kako se nije plasirao u drugi krug, Šešelj poziva svoje pristalice u bojkot, nakon čega drugi krug nije uspeo.

Iako je na decembarskim predsedničkim izborima 2002. godine Šešelj imao i podršku SPS-a, osvojio je čak 600.000 glasova manje od Koštunice. Međutim, ove izbore obeležila je mala izlaznost birača (od oko 45 odsto), a jedan od glavnih uzroka je taj što pristalice Labusa iz septembarskih izbora nisu doživljavale kao svog kandidata, što je rezultiralo apstinencijom.

Ovaj niz prati i kampanja LDP-a za za bojkot referenduma o Ustavu Srbije 2006. koja se pokazala kao važna u tadašnjem pozicioniranju LDP-a kao izrazito proevropske stranke.

S druge strane, bojkot najsvežijeg datuma odnosi se na izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića iz 2005. godine nije usvojen, zato što su članovi vladajućej SNS-a bojkotovali rad nadležnog skupštinskog odbora.


pošaljite komentar

Nema komentara