Davanje zlatnog pasoša bogatima može skupo da košta EU

  • 12.08.2018

  • 10:18

  • 0

Evropska komesarka za pravosuđe Vera Jourova kritikovala je neke članice EU zbog prakse dodeljivanja "zlatnih pasoša" bogatim osobama iz zemalja van Unije. Od njih traži i da osiguraju da tzv. zlatni pasoš ne dobiju kriminalci. Iz Brisela stiže i poruka da državljanstvo treba dodeliti samo u slučajevima gde postoji prava veza sa dotičnom zemljom.

"Zlatni pasoš", "zlatna viza" ili "ekonomsko državljanstvo" - tri naziva za pasoš Evropske unije. Tu ulaznicu sebi mogu da priušte samo najbogatiji, ako npr. investiraju u nekretnine, državni fond ili veliki posao.

Zabrinutost u Briselu zbog takve kupoprodaje državljanstva raste, jer je porastao i broj kupaca "zlatne vize". I to za čak 20 odsto u poslednje tri godine. Zato je komesarka za pravdu Vera Jourova najavila skeniranja stanja na terenu već u septembru.

"Komesarka je targetirala 10 zemalja u kojima cena takvog pasoša varira od 275.000 evra, koliko je u Letoniji, do 10 miliona evra, koliko je u Austriji. Upozorila je da se to izdaje neselektivno, da nema kontrole", objašnjava Suzana Grubješić iz Evropskog pokreta.

Tako je Kipranin postao i ruski oligarh Oleg Deripaska, poznat i po nedavnoj istrazi o povezanosti Donalda Trampa s Rusijom.

Da bolje kontrolišu ko sve dobija državljanstvo iz Brisela je više puta upozorenje poslato Malti i Kipru.

U njihovom društvu su i Grčka, Bugarska. Iako tek kandidat za članstvo u Uniji ,i Crna Gora se ranije našla na listi kritikovanih država.

"Oni i jesu bili pod upozorenjem, ali koliko vidim u julu su ponovo raspisali poziv za investitore koji će uz određenu količinu novca i neke druge uslove, odnosno dužinu boravka i druge moći da konkurišu za dobijanje crnogorskog pasoša tako da pretpostavljam da i njima sledi još jedno upozorenje", dodaje Suzana Grubješić.

Stručnjaci upozoravaju osim na različite finansijske mahinacije, novac koji se u tom slučaju seli lokalno, pa se i manje proverava i na druge rizike.

"Postoji mogućnost da su ta lica povezana sa različitim terorističkim aktivnostima, da su uključena u aktivnosti protiv političkog sistema ili da koriste elemente političkog nasilja, da su povezani sa špijunažom", ukazuje Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednost.

Sličnu praksu prodaje državljanstva dugo su imale karipske države, ali i Novi Zeland, Australija. Ipak, mnoge su promenile pravila igre. U Kanberi su ih npr. značajno pooštrili.

"Bezbednosna procena - da li taj kandidat za državljanstvo, aplikant, zadovoljava sve uslove bezbednosti i to rade bezbednosne službe ili policija", dodaje Đorđević.

Kome će dati pasoš i državljanstvo, i dalje je suvereno pravo svake države članice. I to jedno od najosetljivijih. Zato pred institucijama u Briselu tek sledi ubeđivanje koliko zlatni pasoš može skupo da košta.

pošaljite komentar

Nema komentara