Deca nižeg socijalno ekonomskog statusa imaju manje šanse za obrazovanje

  • 15.11.2018

  • 14:50

  • Nataša Stojanović

  • 0

Panel organizovan u Privrednoj komori Srbije

Srbija ima veliki potencijal u obrazovanju i mogla bi da dostigne veoma razvijene zemlje, rekao je dr Vitomir Jovanović, iz Centra za obrazovne politike, na panel diskusiji Kuda vodi obrazovanje u Srbiji održanoj u Privrednoj komori Srbije u organizaciji MONS platforme i Novog Magazina.

Uprkos napretku, ono bi moglo da bude i bolje. 

"Ključna stvar za rast postignuća jeste rast pravednosti obrazovanja, odnosno stvaranje šansi i da učenici malo lošije pozicionirani na društvenoj lestvici dobiju priliku za kvalitetnim obrazovanjem. Naime, i dalje nam srednju školu završava 85% učenika, što znači da jedan deo siromašnijih učenika i dalje ostaje u začaranom krugu siromaštva", rekao je.

Postoji niz mera za podršku najsiromašnijim učenicima, i te mere daju jako dobre rezultate, naveo je.

"Na primer, u sistemu su već dugo pedagoški asistenti koji rade sa porodicama iz osetljivih grupa, pomažući im da upišu osnovnu školu, uspešno je završe bez napuštanja i uspešno upišu srednju školu. Tu su i individualni planovi koji usmeravaju nastavnike da prilagođavaju nastavu potrebama i kapacitetima učenika, kao i da sprovode različite mere podrške da bi se učenici osećali bolje u školi, kao i mere afirmativne akcije, koje učenicima, korisnicima socijalne pomoći  ili onima koji dolaze iz romskih porodica, daju jedan mali broj dodatnih poena na završnom ispitu kao podršku", kazao je Jovanović.

Dr Lara Lebedinski, urednik MONS-a, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka i saradnik FREN-a, istakla je da je stopa nezaposlenosti mladih veća od ukupne stope nezaposlenosti u Srbiji jer oni teže dobijaju posao. Problem je i u obrazovnom sistemu.

"Sistem je pasivan. Oni se uče da ponavljaju znanje, a ne da razvijaju kritičko mišljenje, razmišljaju, rešavaju probleme, da budu kreativni...Timski rad se ne podstiče u našem obrazovnom sistemu, niti prezentacione veštine. To su meke veštine, koje su potrebne na tržištu rada", rekla je ona.

Po njoj je opasno školovati decu za jedan određeni posao i za tržište rada, kao što je slučaj sa srednjoškolskim obrazovanjem, jer se svet brzo menja.
 
"Znamo da neki poslovi neće postojati na tržištu rada za deset i više godina. Reforma obrazovnog sistema treba da ide u pravcu uporednog učenja opšteg znanja i razvijanja mekih veština. Enciklopedijsko znanje postaje manje bitno jer mladi ljudi danas mogu svuda da nađu informacije", dodala je.

Dr Danilo Vuković, urednik MONS-a, vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i stručni konsultant SeConS grupe za razvojnu inicijativu, rekao je da je radeći sa studentima primetio da manji broj njih želi da radi istraživanja i da se usavršava, a da većina samo želi da ih profesor "ne cima" da rade više od onoga što je dovoljno da bi prošli ispit, što je najbesmisleniji način učenja.

Obrazovanje danas nije dostupno svima u jednakoj meri. 

"Deca niže socijalno ekonomskog statusa manje šanse u obrazovnom sistemu", naveo je.

Za razliku od njih, deca rođena u porodicama boljeg ekonomskog statusa i višeg nivoa obrazovanja, uglavnom imaju visoko obrazovanje. Razlog za to je što deca  koja potiču iz siromašnijih porodica žure da što pre završe školu koja će im omogućiti brzo nalaženje posla i izlazak iz loše materijalne situacije. 

"Deca sa nižim socijalno ekonomskim statusom završavaju uglavnom srednje škole da bi što pre izašli na tržište rada. Za razliku od dece ovih drugih, koji završavaju fakultete, što ih vodi do bolje plaćenih poslova, uz koje se dobija i ugled u društvu...", objasnio je.

pošaljite komentar

Nema komentara