Direktor Nektara: Kupovali smo domaće jabuke, čak i kad su skuplje od uvoznih

FOTO: Nova ekonomija, Dušan Đorđević
  • 10.01.2020

  • 07:37

  • Nova ekonomija, štampano izdanje

  • 0

„Prethodnu 2019. godinu u Nektar grupi obeležio je ulazak u zasade organske jabuke. Otvorili smo voćnjak  na 45 hektara, koji će za dve godine imati 114 hektara. Pola miliona evra, veliki je iskorak Nektara da ide u sopstvene zasade organskih jabuka. To je budućnost kompanije i projekat koji ima dugoročni potencijal", ocenio je za „Novu ekonomiju" direktor Nektar grupe Mihailo Janković, u čijem sastavu posluju Nectar, Heba, Fructal i Bio Panon.

Ova poslednja kompanija je zajedničko ulaganje sa Global Seed u fabriku mlečnih organskih proizvoda u Čurugu i brend Farma Organica. Prema preliminarnim podacima, Grupa će godinu završiti sa više od 110 miliona evra prihoda, tri odsto više nego prethodne godine, i rastom profitabilnosti od šest odsto. 

„Izvoz smo povećali i prinuđeni smo da razvijamo izvozna tržišta s obzirom na trend depopulacije u regionu. Izvozimo na 60 tržišta. Imamo kupce u Kini, otvorili smo tržište Beneluksa, nadamo se tržištu Abu Dabija. Odskora smo sa organskim asortimanom ušli u ruski maloprodajni lanac Azbuka ukusa, koji ima 150 premijum objekata u Moskvi", navodi Janković. 

Kako kaže, kompanija ne beži od toga da raste kroz akvizicije i pomno prati situaciju u regionu, a i šire.  U novu godinu kompanija ulazi sa svojom novoosnovanom fondacijom „Nije svejedno", koja je usmerena na povratak dece prirodi, povećanje nataliteta i edukaciju u oblasti agrarnog poslovanja .

Ima li značajnijih promena na tržištu sokova u zemlji i regionu po pitanju omiljenog soka? 

Slični su trendovi, možda se izdvaja  Slovenija koja uvek sa trendovima ide malo ispred nas u priči o štetnosti šećera, održivosti poslovanja, recikliranju. Jedan od najdominantnijih trendova u svetu, a stiže i kod nas, jeste trend zdravog života. Ljudi žele da budu zdravi, žele da se osećaju dobro, sve više vode računa o tome šta unose u svoje telo, koji je sastav i poreklo tih proizvoda.

Ako gledamo samo tržište Srbije, segment zdrave i organske hrane je  niša, ali lako je videti da je neproporcionalno veliki deo polica u maloprodaji odvojen za te proizvode, upravo zato što je to rastuća kategorija.  Kao što je čuveni hokejaš Vejn Grecki rekao: „Odličan hokejaš ne ide tamo  gde pak jeste, već uvek tamo gde će pak biti", naša je odluka bila da idemo u pravcu zdravih i organskih proizvoda, jer mislimo da je to definitivno budućnost.

Mi smo u velikom broju kategorija hrane i pića lideri u regionu, ali svi nas prepoznaju po sokovima. To jeste 60%  naših prihoda. Mi smo lideri i u „100 odsto sokovima" i u nektarima, i tu povećavamo naše prisustvo i udeo. 

Postoji još jedan trend koji je izražen u Srbiji, i nije u skladu sa trendom zdrave hrane, a to je rast broja napitaka sa malim udelom voća koji su dosta jeftiniji od „100 odsto soka". To pokazuje da ovde trend zdrave hrane još nije zaživeo punim plućima, iako verujemo da se to polako menja.  

Prošle godine ste otvorili veliku plantažu organskih jabuka. Zašto jabuke?

Delišes hani smo kupili 2003. i uložili smo nekoliko desetina miliona evra u širenje kapaciteta za preradu voća. To je verovatno najveće postrojenje za preradu voća u ex-YU, sa kapacitetima za preradu od 120. 000 tona godišnje. Prerađujemo bukvalno sve kontinentalno voće i to koristimo za naše gotove proizvode i za kaše i koncentrate koje prodajemo proizvođačima širom sveta.

Tražili smo lokaciju koja je relativno blizu fabrici i koja nije blizu industrijske zone i našli 114 hektara kod Vladičinog Hana za organsku jabuku. Primarno voće u Srbiji je jabuka. Jabuka se koristi i u sokovima, i u dečjoj hrani. U Sloveniji pravimo „frutek" kašice, koje imaju dugu tradiciju. Čak pola te kategorije čine organski proizvodi. Mi smo dosad kupovali sirovine za organske kašice na tržištu, pa smo shvatili da je bolje da kontrolišemo u potpunosti proces jer potrošači žele da znaju odakle dolazi proizvod i kako se uzgaja.

Možda sad nije tema, ali brzo će leto i vi imate fabriku u Arilju, u srcu malinarskog kraja. Zanima me vaš stav povodom otkupne cene malina, redovnih protesta malinara i uznemirujućih snimaka voćara koji krče testerom voćnjake zbog niske otkupne cene.

Mi smo na svetskom tržištu prilično mali kao zemlja po količinama koje proizvodimo što se tiče voća. Kod maline je znatno drugačija situacija, jer se u našoj zemlji proizvede oko 15 odsto  globalne prozvodnje. Imajući u vidu da se 95 odsto maline izvozi, inostrano tržište učestvuje u ceni otkupa, kao i činjenica da se u poslednjih pet godina  malina gaji u zemljama gde nije bila prisutna. Imate danas Poljsku kao najveće tržište koje diktira cene, ali i pojavu novih proizvođača, npr. tržište BIH, značajno veće količine u Ukrajini. U zavisnosti od roda, koji je veći ili manji, u tim zemljama formira se tržišna cena. Danas se i u Srbiji povećala proizvodnja, pa imate neke krajeve koji do sada nikada nisu gajili malinu.

Mi smo dali svoj doprinos u jačanju konkurentnosti našeg voća tako što smo organizovali udruženja ariljske maline i oblačinske višnje i inicirali sa proizvođačima proces sertifikacije geografskog porekla ariljske maline. Zajedno sa FAO, EBRD i Ministarstvom poljoprivrede smo ušli u tu  proceduru jer želimo da diferenciramo srpske proizvode na svetskom tržištu i podignemo vrednost u očima potrošača. Lansirali smo sok od ariljske maline i oblačinske višnje i to je put kojim uz organsku proizvodnju želimo da idemo. 

Ako je globalni promet proizvoda sa geografskim poreklom preko 50 milijardi evra, to govori da je to pravac da diferenciramo ariljsku malinu i oblačinsku višnju. To treba da dovede do toga da se ariljska malina u budućnosti u otkupu plaća više, ali i potrošači moraju da prepoznaju vrednost ariljske maline u odnosu na drugu maline. 

Vi ne uvozite malinu?

Mi uvozimo samo citruse, sve ostalo kupujemo na domaćem tržištu, čak i kad je na našu štetu. Dešavalo se sa jabukom pre dve godine da je domaća bila skuplja nego uvozna jabuka.   Neke multinacionalne kompanije koje rade u Srbiji su tada kupovale  kinesku jabuku. Mi smo svesno plaćali više jer smo smatrali da je odgovorno da podržimo domaće farmere, da podstaknemo domaću poljoprivredu i voćarstvo, iako smo mogli da kupimo na međunarodnom tržištu jeftiniju sirovinu. 

POVRŠINE POD MALINOM POVEĆANE 70 ODSTO ZA PET GODINA

Od 1. jula 2020. u Srbiji se primenjuje novi pravilnik o voćnim sokovima koji zabranjuje dodavanje šećera voćnim sokovima. Kako se prilagođavate ovoj zakonskoj odredbi?

Mi već radimo po EU standardima. Što se tiče „100 odsto sokova", tu apsolutno nema dodatog šećera, tu je prirodan šećer iz voća. Ono što je novina u pravilniku je kategorija nektara. Ostavlja se mogućnost da se ne dodaje šećer, što će otvoriti prostor da se inovira i u ovom segmentu i radi na novim  linijama proizvoda sa smanjenim udelom šećera. Mislim da je posao svih nas iz industrije da edukujemo potrošače šta znače „100 odsto sokovi" koji imaju samo voće, a šta kategorija nektara  i na kraju bezalkoholnih pića sa niskim voćnim udelom. Dakle, nas ta regulative ne pogađa, štaviše pozdravljamo je jer je dobra za industriju.

Nedavno ste izjavili da ste u proteklom periodu ulagali u širenje regionalne mreže, između ostalog, zato što ste prepoznali da bi možda zbog političke osetljivosti domaći proizvodi imali lošiju prođu. Da li je to vreme iza nas ili na pojedinim tržištima i dalje vidite prepreke za svoje proizvode?

Akvizicija Fruktala 2011. je bila prva značajna akvizicija srpske kompanije u Sloveniji. Kupili smo kompaniju sa tradicijom, koja je u tom trenutku bila iste veličine kao tadašnji Nektar i učinili smo je još boljom i profitabilnijom. Dobro je što smo nastavili da razvijamo i brend Fruktala i brend Nektara. Moramo biti svesni da na određenim tržištima određeni brendovi imaju jaku tradiciju. Fruktal postoji 75 godina. 

Slovenački brendovi generalno imaju jaku tradiciju u BiH i na Kosovu, između ostalog jer su devedesetih stizali humanitarni paketi sa tim brendovima. Tako su se gajile navike potrošača i slovenački brendovi su vrlo cenjeni na tim tržištima. Na većini tržišta smo prisutni i sa Fruktalom i sa Nektarom, i imamo dobre rezultate i rastemo sa oba brenda. 

Političke tenzije se smanjuju iz godine u godinu. One će se s vremena na vreme potpirivati, ali kako budemo svi zajedno živeli bolje, biće sve manje važne. Mi smo upućeni jedni na druge kao mala tržišta. U globalnim okvirima mi smo svi mali i nebitni, moramo da nastupamo kao region i da sarađujemo.

Kakvi su vam planovi za Fruktal?

U Fruktalu, u odnosu na Srbiju, imamo jako razvijen segment alkoholnih pića. Svake godine imamo bar jednu inovaciju. Ove godine smo razvili brend  gina Monologue, koji je pratio tonik Dialogue, osvojili dve zlatne medalje u Americi, na takmičenju Great American International Spirits Competition, i time ušli u top osam alkoholnih pića na svetu. Na slovenačkom tržištu imamo 40 odsto udela u sokovima, i 40 odsto učešća sa privatnom robnom markom koju mi proizvodimo. Prostor za rast vidimo u izvoznim tržištima i inovacijama. Lansirali  smo funkcionalnu First vodu koja je vrlo brzo stigla do pet odsto tržišnog učešća, što je odličan rezultat za kratak vremenski period. 

Šta mislite o Malom Šengenu?

Mi smo regionalni igrač, bez obzira na to što prodajemo u 60 zemalja. Znači nam svaka inicijativa koja vodi bržem protoku robe i usluga u regionu. To je korak u dobrom pravcu. Često smo imali problema da se ne priznaju inspekcije jedne države, i to je znatno produžavalo proces.

Brinu li vas smanjenje broja stanovnika i migracije van zemlje i ka većim gradovima. Da li imate problema sa nalaženjem radne snage?

Kao kompanija koja raste, imamo potrebu za novim ljudima. Na tržištu regiona je sve  manja nezaposlenost i znamo koliko je teško naći ljude za određena zanimanja. Srbija je peta najstarija zemlja na svetu. Kad se tome doda negativan prirodni  priraštaj, raspoloživa radna snaga se sve više smanjuje. 

Sa druge strane, u budućnosti će roboti zameniti repetitivne poslove, već u svetu imate automatizovana skladišta sa jednim zaposlenim. Treće, na srednji rok mi ćemo imati tražnju za veštinama koje sada nisu u fokusu. Biće sve potrebniji ljudi koji imaju emocionalnu inteligenciju, koji mogu  da vode ljude, imaju liderske veštine, znaju da slušaju, sve što mašina ne može biće na ceni. Da li naš sistem obrazovanja gradi kadrove koji će biti potrebni za pet ili 10 godina? Sa smanjenjem dostupne radne snage postoji potreba da se svi angažujemo, i privreda, i društvo i država,  i napravimo plan na duži rok. 

U nekim industrijama u Hrvatskoj fabrike su posegle za radnicima iz Azije.

To već ima u Srbiji u građevinskoj industriji. U drugim industrijama zasad nema, ali mnogi već razmišljaju o tome. 

Da li vi imate radnike iz inostranstva?

Zasad nemamo, ali u nekom od scenarija moramo da razmišljamo i o tome.

Dobili ste nagradu za najboljeg menadžera u 2019.  Kakve stilove rukovođenja negujete u kompaniji?

Verujem da najbolje rezultate donosi angažovan tim, gde svako zahteva drugačiji pristup. Nisam pristalica autoritativnog i diktatorskog stila, jer to na duge staze ne daje rezultate. Verujem da bolje rezultate za kompaniju i razvoj zaposlenih daje stil koji je demokratski do jedne mere, gde postoje diskusija i sloboda da svako kaže svoje mišljenje i da se napravi plan rada gde onda svako radi svoj posao. Trudim se da se posvetim ljudima jer svaka kompanija  počiva na ljudima i brendovima.

Uskoro će parlamentarni izbori. Imali ste u vreme beogradskih izbora zanimljivu kampanju „Izbor je na vama" sa poznatim glumcem Andrijom Miloševićem koji je bio sa Nektarom u koaliciji. Hoćete li i na predstojećim opet imati svog kandidata?

Ta kampanja je bila škakljiva i izazvala je dosta kontroverzi i pitanja da li je istina da se Andrija kandiduje (smeh).  Ljudi i ne znaju koliko je to teško bilo održati u tajnosti. Cilj je bio da privučemo pažnju na naše vrednosti, jer nije svejedno kakve odluke donosimo kao kompanija o kvalitetu voća i proizvoda. Naravno, teško je dva puta ponoviti istu kampanju. Nije svejedno ono što mi kao kompanija radimo za ovu zajednicu i potrošače, zato smo i pokrenuli našu fondaciju da vratimo zajednici koja nas već više od 20 godina podržava u rastu i razvoju.


pošaljite komentar

Nema komentara