EK: Politika se i dalje meša u pravosuđe

Ilustracija, Foto: Pexels
  • 29.05.2019

  • 15:41

  • Beta

  • 0

U izveštaju o evropskim reformama u Srbiji u 2018. godini Evropska komisija je naglasila da su "napredak u vladavini prava i sredjivanje odnosa s Kosovom od bitne važnosti i nastaviće da odredjuju dalji ritam pregovora o članstvu" Srbije u EU, prenosi Beta.

U sažetku Izveštaja o napretku Srbije, u koji je agencija Beta imala uvid, podvlači se da je "nužno da Srbija znatno ubrza ritam reformi u oblasti vladavine zakona".

To je, kako se navodi, "posebno važno kad je reč o nezavisnosti pravosudja, borbi protiv korupcije, slobodi medija, kao i rešavanju slučajeva ratnih zločina i organizovanog kriminala u samoj zemlji, ako Srbija želi da održi sveukupnu ravnotežu u svojim pregovorima o članstvu s EU".

PROČITAJTE JOŠ:

Srbija je, ocenjuje EK, "u dijalogu s Prištinom, uz posredovanje EU, u celini ostala angažovana uprkos uvodjenju carina od Kosova".

Ali dodaje da je "nužno da Srbija učini dalje suštinske napore i doprinese, posebno kad su u pitanju njeni medjunarodni odnosi, stvaranju povoljnih uslova za zaključenje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma s Kosovom".

"Taj sporazum je hitan i od bitne važnosti da Srbija i Kosovo mogu da idu napred svojim odgovarajućim evropskim putevima", navela je Evropska komisija.

U izveštaju se predočava da je "politička pozornica Srbije sve više obeležena podelom i smanjivanjem prostora za različita politička mišljenja".

EK naglašava da je otud "hitno potrebno da se stvori više prostora za istinsku raspravu izmedju partija, kako bi bio osnažen široki proevropski konsenzus, što je od životne važnosti za napredak na putu ka EU".

Takodje se navodi da "više opozicionih stranaka od marta 2019. bojkotuje parlament" i ukazuje na to da su "postupci vladajuće koalicije doveli do pogoršavanja rasprave o zakonima i zaključcima, što je podrilo uvid parlamenta u rad izvršne vlasti".

EK ističe i da antivladini protesti traju od decembra prošle godine zbog napada na jednog opozicionog lidera.

I dodaje da je, "iako nije bilo napretka u slobodi izražavanja, nacrt nove vladine medijske strategije izradjen na transparentan način i uz učešće svih strana", i da sad "treba hitno da bude usvojena i sprovedena, imajući u vidu ozbiljne izazove na tom polju".

U izveštaju se kaže da su "ekonomske reforme dale neke rezultate, posebno u markoekonomskoj stabilizaciji", da su "cene zauzdane i prilike na tržištu radne snage poboljšane".

"Medjutim, ključne strukturne reforme javne uprave, poreskih vlasti i državnih preduzeća sporo su napredovale, a privatni sektor trpi loše posledice manjkave vladavine zakona i loše primene pravila o poštenoj konkurenciji".

Evropska komisija je danas objavila godišnji paket izveštaja o proširenju, koji utvrdjuje napredak koji su učinile zemlje u procesu evropskih integracija. Radi se o najvažnijem dokumentu za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku, u kojem se utvrdjuje činjenično stanje u svakoj zemlji i ocenjuje napredak, ali i nedostaci u ispunjavanju kriterijuma u integracijskom procesu.

U pravosuđu Srbije napredak, ali i dalje politički uticaj

Srbija je u reformi pravosuđa postigla određeni napredak, ali zbog zabrinjavajućeg stepena političkog uticaja mora da osnaži nezavisnost sudstva i autonomije tužilaštva, ocenila je Evropska komisija u najnovijem godišnjem Izveštaju o napretku Srbije na putu u EU.

U dokumentu se ocenjuje da Srbija u oblasti pravosuđa pokazuje "određeni stepen pripremljenosti" i da je tokom perioda na koji se izveštaj odnosi postigla "izvestan napredak".

Srbija se, kako se navodi, "samo delimično pozabavila prošlogodišnjim preporukama, ali je napredak zabeležen u smanjivanju broja starih izvršnih predmeta i u sprovođenju mera za harmonizaciju sudske prakse".

Konstatuje se da su usvojene i neke promene odredbi o imenovanju nosilaca pravosudnih funkcija i ocenjivanju rada sudija i tužilaca, ali da je neophodno da se sistem iz korena revidira posle izmena ustava kako bi se omogućilo da postavljanje i napredovanje sudija zavisi isključivo od zasluga.

Stepen političkog uticaja na pravosuđe ostaje razlog za zabrinutost, i Srbija, prema oceni EK, mora u prvom redu da učini vidljiv progres u jačanju nezavisnosti sudstva i autonomije tužilaštva.

Uz ocenu da postojeći ustavni i zakonski okvir ostavlja prostor za nedopušten politički uticaj na pravosuđe, u Izveštaju se navodi da će buduće izmene zakona morati da osnaže garancije nezavisnosti sudstva i obezbede potpuno objektivan, transparentan i na zaslugama zasnovan sistem postavljanja, napredovanja i premeštanja sudija i tužilaca.

U izveštaju se navodi da i dalje postoji jak pritisak na pravosuđe i da državni funkcioneri, pa i oni najviše rangirani, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske postupke i individualne sudije i tužioce.

Dodaje se da se mora obezbediti i da široka diskreciona ovlašćenja predsednika sudova i šefova tužilaštava ne utiču na kvalitet suđenja, kao ni na nezavisnost i autonomiju sudstva, što se posebno odnosi na instrukcije tužiocima.

Srbija treba da obezbedi i da, kako zakonski, tako i u praksi, Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) mogu u potpunosti da ispune svoju ulogu u kreiranju nezavisne i efikasne sudske administracije u skladu sa evropskim standardima, uključujući i u pogledu realizacije pravosudnog budžeta.

Budžet za sudstvo i tužilaštvo i dalje je, kako se podseća, predmet podeljenih nadležnosti Ministarstva pravde i dva saveta, što negativno utiče na njegovo efikasno planiranje.

U Izveštaju se podseća i da je akcionim planom za poglavlje 23. bio predviđen transfer određenih budžetskih nadležnosti sa ministarstva na VSS i DVT, ali da je to u slučaju VSS odlagano već četiri puta, dok za veće tužilaca još nisu usvojene potrebne izmene zakona.

Od Srbije se očekuje i da usvoji i primeni strategiju ljudskih resursa za celokupan pravosudni sistem i da uspostavi uniformni i centralizovan sistem upravljanja predmetima, što bi zajedno trebalo da dovede do merljivog unapređenja efikasnosti pravosudnog sistema.

U delu koji se odnosi na postupke za ratne zločine, u Izveštaju se ističe potreba da Srbija u potpunosti sarađuje sa Rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale u Hagu, uključujući i potpuno prihvatanje i sprovođenje presuda i odluka tog mehanizma i Haškog tribunala.

Te odluke i presude su, kako se navodi, u Srbiji učestalo i javno, pa i sa najviših mesta, dovođene u pitanje.

U dokumentu se ocenjuje da su bilateralni protokoli sa Hrvatskom, Crnom Gorom i BiH o saradnji u  procesuiranju ratnih zločina doprineli unapređenju odnosa i smanjivanju nekažnjivosti za ratne zločine, ali da je saradnja Srbije i Kosova u toj oblasti veoma ograničena.

Konstatuje se da je u Srbiji sprovođenje nacionalne strategije iz 2016. godine za istraživanje i kažnavanje ratnih zločina nastavljeno veoma sporim tempom.

U dokumentu piše i da usluge javnih beležnika i dalje nisu ravnomerno na raspolaganju u celoj Srbiji i da ih, iako broj notara raste, i dalje nema u osam okruga.

U Izveštaju se primećuje da je mali napredak postignut i u uvođenju alternativnih mehanizama rešavanja sporova, poput medijacije.
pošaljite komentar

Nema komentara