Javne finansije Srbije i pored odličnog, izbalansiranog budžeta još nisu potpuno uređene, niti podsticajno utiču na privredni rast, po kom Srbija znatno zaostaje za zemljama Centralne i Istočne Evrope, saopštio je Fiskalni savet.
Najvažniji cilj fiskalne politike koji bi predupredio buduće rizike i omogućio ubrzanje privrednog rasta jeste, kako je procenjeno, „da izbalansirani fiskalni rezultat postane nova normalnost u narednih pet do sedam godina“.
„Uz to je potrebno i da se isprave ključni nedostaci dosadašnje fiskalne politike, odnosno da se sprovedu neophodne reforme javnog sektora i unapredi poslovni ambijent, pre svega u oblasti vladavine prava“, preporuka je Fiskalnog saveta.
U radnom materijalu tog nezavisnog tela za Kopaonik biznis forum pod naslovom „Kako dalje: Reforme javnog sektora i ‘zaključavanje’ uravnoteženog budžeta Srbije“ navedeno je da je fiskalna konsolidacija u Srbiji u 2017. godini postignuta neplaniranim uštedama budžeta od više od 2,3 milijarde dinara, usled većih prihoda i manjih rashoda za kamate.
Premda zasluga i za ova neplanirana poboljšanja jednim delom pripada Vladi Srbije zbog suzbijanja sive ekonomije, prvenstveno na akcizne proizvode, veći deo ovih fiskalnih poboljšanja, po oceni Fiskalnog saveta, ipak je došao spolja, kao posledica povoljnih medjunarodnih činilaca, pada cena nafte i gasa, smanjenja kamatnih stopa u Evropi i snažnog ekonomskog oporavka EU sa kojom je Srbija čvrsto povezana preko izvoza i stranih direktnih investicija.
Ovi činioci imali su, naveo je Fiskalni savet, uticaj na fiskalna poboljšanja, jer su dovela do vanrednog rasta poreski izdašne lične potrošnje, uticala su na povećanje izvoza i profitabilnost privrede, uključujući i profitabilnost najvećih državnih gubitaša poput Srbijagasa, a takodje su zaslužna za dobar deo smanjenja troškova za kamate na visoki javni dug.
„Prvobitno planirane mere štednje praktično su se svele jedino na umanjenje penzija i plata u javnom sektoru“, naveo je Fiskalni savet i dodao da to umanjenje jeste bilo neophodno, ne samo zbog preko 500 miliona evra godišnjih ušteda koje su bile presudne za neposredno izbegavanje krize, već i zbog toga što su time penzije i plate u javnom sektoru približno svedene na nivo koji privreda Srbije može dugoročno da finansira i ubuduće povećava u skladu sa svojim rastom.
Većina drugih mera štednje, od kojih su neke u startu bile nerealno planirane, kao racionalizacija broja zaposlenih u javnoj upravi je izostala, smatra Savet i ukazuje da je još važnije to što nisu sprovedene planirane reforme javnog sektora, prosvete, zdravstva, javnih preduzeća, lokalne samouprave, privatizacija državnih preduzeća i povećanje javnih investicija.
Javne finansije Srbije još nisu „bezbedne“, kako je ocenio Savet, jer je javni dug i dalje previsok, trenutno je preko 60 odsto BDP-a, a za zemlje poput Srbije, gornja granica održivog javnog duga je oko 50 odsto BDP-a.
„Ukoliko bi Srbija novu međunarodnu recesiju koja će u dužem roku nesumnjivo ponovo doći, dočekala sa javnim dugom većim od 50 odsto, to vrlo lako može da dovede do ozbiljne fiskalne krize praćene velikim padom životnog standarda građana“, naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se da je „jednu ovakvu veliku krizu Srbija jedva izbegla pre samo nekoliko godina umanjenjem penzija i plata u javnom sektoru i sada je potrebno sprečiti mogućnost njenog ponovnog pojavljivanja smanjenjem previsokog javnog duga“.
Da bi javni dug pao na ispod 50 odsto BDP-a, budžet mora, kako je procenjeno, da bude približno izbalansiran i da deficit ne bude veći od 0,5 odsto BDP-a, najmanje još pet godina.
„Drugi rizici najvećim delom dolaze iz nereformisanog javnog sektora, pre svega javnih i državnih preduzeća, brojnih tužbi pred domaćim i međunarodnim sudovima koje imaju različiti poverioci, a mera umanjenja penzija mora se što pre ukinuti“, ocenio je Fiskalni savet i upozorio da su pogrešne i više puta empirijski demantovane ideje da Srbija može održivo da poveća privredni rast povećanjem državne potrošnje.
