Generali Srbija generalni sponzor 86. Međunarodnog sajma poljoprivrede

Predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranja Dragan Filipović (drugi sa leve strane) sa delegacijom
  • 11.05.2019

  • 15:05

  • Nova ekonomija

  • 0

Na štandu Generali Osiguranja, u Auli Novosadskog sajma, poljoprivredni proizvođači i posetioci moće će da se upoznaju sa proizvodima osiguranja poljoprivrede, životinja, mehanizacije i domaćinstva, ali i sa ostalim proizvodima kojima mogu finansijski zaštiti sebe, svoju porodicu i proizvodnju.

"S obzirom na to da je Srbija agrarna zemlja mi se trudimo da svake godine uvođenjem novih usluga i pokrića u oblasti osiguranja poljoprivrede poljoprivrednicima omogućimo miran san. Ono šta je još uvek problem u našoj zemlji jeste da 85 odsto poljoprivrednih gazdinstava  nije osigurano i mi svi zajedno kao industrija, zajedno sa državom, treba da se u velikoj meri angažujemo na građenju svesti o bitnosti osiguranja," izjavio je predsednik Izvršnog odbora ove kompanije, Dragan Filipović, na svečanom otvaranju.

Sajam je značajan za povezivanje i razmenu iskustava državnih institucija, proizvođača, prehrambene industrije, osiguravajućih kompanija i banaka, a Generali osiguranje Srbija predstaviće savremene tehnologije koje koristi u oblasi osiguranja poljoprivrede na domaćem tržištu – aplikaciju za procenu šteta na usevima i plodovima, dron i druge. 

PROČITAJTE JOŠ:

Osnovne karakteristike aplikacije su: preciznija i efikasnija procena i obrada šteta na usevima i plodovima, definisanje lokacije oštećenih parcela, provera vrste useva i površina parcela, praćenje statusa obrade šteta i editovanje štete na elektronskoj mapi Srbije. 

Glavni benefiti korišćenja drona su značajno povećanje transparentnosti, brzine i preciznosti utvrđivanja stanja useva i plodova pre osiguranja i nakon nastanka eventualnog oštećenja, kao i bitno smanjenje troškova sprovođenja osiguranja.
 
U Srbiji je osigurano oko 15 odsto biljne proizvodnje i svega pet odsto stočnog fonda, što je daleko ispod proseka ekonomski razvijenih zemalja. Jedan od razloga za to je tradicionalno nepoverenje poljoprivrednika prema finansijskim institucijama.

Portfolio poljoprivrede (usevi i životinje) čini trenutno nešto preko 10.000 polisa godišnje, od čega su preko 85 odsto polise useva. Generali u osiguranju poljoprivrede grubo ima oko 35 odsto tržišta. Procena je da je osiguranjem u Srbiji obuhvaćeno svega oko 12-15 odsto površina koje se obrađuju, odnosno da je osigurano svega oko 5-10 odsto stočnog fonda.

Kada je reč o upečatljivim štetnim događajima - zbog efekata globalnog zagrevanja u poslednjim godinama klimatski ekstremi bivaju sve izraženiji i utisak je da se češće javljaju nepogode sa katastrofalnim posledicama, kao što su:
                
1. 13.06.2018. godine: obilne padavine praćene jakim gradom zahvatile su područje od Bajine Bašte , preko Kosjerića, Topole, sve do Smederevske Palanke. Ovo nevreme je napravilo ogromne štete na širem pordučju zapadne i centralne Srbije.

2. 27.06.2016. godine: snažno nevreme praćeno jakim olujnim vetrom pogodilo je Bačku i Srem i napravilo ogromne štete na širem području. Intenzitet vetra je bio toliki da su neki voćnjaci sa stubovima za protivgradnu mrežu polomljeni, a "Jedinstvu" iz Apatina je preko 1.000 hektara kukuruza i suncokreta.

3. 07.05.2019. godine: zabeležen slab mraz i sneg na višim područjima zapadne Srbije, što je krajnje neuobičajeno za taj period godine i može imati značajne negativne posledice na biljnu proizvodnju.

Ambijent u kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja postaje sve više nepredvidiv, te se osiguranje nameće kao adekvatno rešenje, što je prepoznala i država koja pruža podršku poljoprivrednicima da se osiguraju u vidu značajnih subvencija.

Na povećanje broja osiguranih poljoprivrednika, naročito u Moravičkom, Zlatiborskom i Kolubarskom okrugu, trebalo bi da utiče uredba kojom su subvencije za osiguranu poljoprivrednu proizvodnju povećane sa 40 na 70 odsto, o čemu će biti reči na konferenciji za novinare koja će biti održana 16. maja u "Master centru" Novosadskog sajma.

Poljoprivreda predstavlja dominantnu delatnost u Srbiji. Procena je da se poljoprivrednom proizvodnjom u Srbiji bavi oko 1,3 miliona ljudi, a udeo poljoprivrede u BDP-u je 6,5 odsto u 2016. godini. Poljoprivredna proizvodnja se obavlja na oko 3,5 miliona hektara. 

Struktura biljne proizvodnje je raznolika, najzastupljenija je ratarska proizvodnja, ali i voćarstvo. Potom slede povrtarstvo i vinogradarstvo. Osiguranjem je obuvaćeno svega oko 12 odsto površina pod gajenim usevima, što je daleko ispod proseka u zemljama razvijenog sveta i EU. 

Poslednjih nekoliko godina država subvencioniše premiju osiguranja poljoprivrede sa iznosima koji variraju od godine do godine i trenutno iznose 40 odsto, osim za područje tri upravna okruga: Moravički, Kolubarski i Zlatiborski, gde je iznos subvencija 70 odsto (prvi put su izdvojena ova tri okruga i prvi put subvencije za neku teritoriju iznose 70 odsto). 

Ove mere su dovele do određenog rasta tržišta osiguranja poljoprivrede, posebno kod fizičkih lica, dok se od povećanje subvencije za tri navedena okruga očekuje značajnija penetracija osiguranja u istima. 

Geografski faktori
U poljoprivrednom smislu država Srbija se može podeliti u nekoliko celina, shodno dominantnom tipu poljoprivredne proizvodnje i to:
- Vojvodina (ratartvo)
- Zapadna Srbija (proizvodnja maline i kupine)
- Centralna i južna Srbija (voćarstvo, pre svega šljiva i višnja u nekim regionima i povrtarstvo)

Demografski faktori
Procena je da u Srbiji postoji oko 600.000 poljoprivrednih gazdinstava, od čega je oko 300.000 registrovanih, gde je prosečna veličina poseda oko četiri hektara. Poslednjih godina postoji tendencija ukrupnjavanja gazdinstava, pre svega zbog profesionalizacije i povećanja intenziteta proizvodnje.

Bihevioralni fakotri
Činjenica da svega oko 12 odsto poljoprivrednika osigurava svoje useve govori o tome da je u Srbiji nedovoljno razvijena svest o potrebi osiguranja poljoprivredem, odnosno stiče se utisak da poljoprivredni proizvođači nemaju prave informacije o koristima koje mogu da imaju od osiguranja u godinama kada je njihova prozivodnja suočena sa meteorološkim izazovima. 

Takođe, u Srbiji je naglašeno tradicionalno nepoverenje poljoprivrednika prema finansijskim institucijama i zato treba ukoniti predrasude, edukovati proizvođače i graditi dugoročan odnos međusobnog poverenja.

Potrebe tržišta
Zbog ovih faktora, tržište za ovaj vid osiguranja zahteva aktivnu prodaju koja je potpomognuta edukacijom i promocijom. Upoznavanje proizvođača sa benefitima polise osiguranja, subvencijama države, naročito u područjima gde povrat iznosi 70 odsto, kao i klimatskim promenama koje doprinose povećanju frekvencije klimatskih ekstrema  koji dodatno ugrožavaju njihovu proizvodnju. 

Ovde posebno treba imati u vidu činjenicu da preko 85 odsto useva u Srbiji nema nikakvo osiguranje i oni predstavljaju prioritetnu ciljnu grupu.

Rast tržišta
Poslednjih nekoliko godina tržište raste prosečnom stopom rasta koja je oko 5 odsto, što je zanemarljivo u odnosu na potencijal.

Konkurencija
Osiguranjem poljoprivrede se u Srbiji bavi svega nekoliko kuća: Dunav (market share oko 33%), Generali (oko 33%), DDOR (oko 10%), Triglav, Wiener i Globos. Regionalno najveća konkurencija u Vojvodini i Centralnoj i Južnoj Srbiji kompaniji Generali je Dunav, a u Zapadnoj Srbiji Wiener.

Ponuda proizvoda 
Dominanatn proizvod u Generali-ju i ukupno na tržištu je osiguranje osnovnih rizika (grad požar i udar groma) koji čini ok 80 odsto ukupne premije. Osim toga, Generali nudi osiguranje od dopunskog rizika oluje, prolećnog snega, zimskog mraza, sadnog materijala, zatim osiguranje plodova voća od gubitka količine i kvaliteta. Jedini u Srbiji i u regionu Generali nudi osiguranje od rizika suše (za kukuruz soju i šećernu repu).

Marketinški ciljevi
Fokus obraćanja je ruralna populacija, poljoprivredni proizvođači – po regionima u terminima adekvatnim za donošenje odluke o osiguranju. Važno je skrenuti im pažnju na rizike kojima je njihova proizvodnja izložena i ponuditi im osiguranje kao efikasan isntrument upravljanja navedenim rizicima. 

Premija može da se plati tek nakon žetve/berbe, te da država subvencioniše 40 odsto plaćene premije u Vojvodini (ukoliko imaju registrovano gazdinstvo), dok u Moravičkom, Kolubarskom i Zlatiborskom upravnom okrugu država subvencioniše 70% premije. Sve to mogu da ostvare u Generali-ju, sigurni da će dobiti ono što su kupili.

Ciljana tržišta
Zapadna Srbija (Zlatiborski, Moravički I Kolubarski) – prevashodno osiguranje maline i kupine. Sezona ugovaranja osiguranja kreće nešto ranije nego u ostalim krajevima zamlje (01.03.-01.06)
Vojvodina – prevashodno ratarai (ali ima i voćara i povrtara) – sezona 01.04.-15.06.
Centralna i Južna Srbija – voćari (šljiva višnja, breskva, jabuka), i povrtari (paprika, krastavci...) – sezona 01.04.-15.06.

pošaljite komentar

Nema komentara