Građani koji su konvertovali kredite u "švajcarcima" i dalje mogu da tuže banke?

Foto: Pixabay
  • 14.11.2019

  • 07:34

  • Nova ekonomija

  • 0

Domaći mediji su nedavno naveli da je Vrhovni kasacioni sud u jednom slučaju korisnika kredita u švajcarskim francima potvrdio raniju pravosnažnu presudu o raskidu ugovora s bankom, a da građani koji su prihvatili valutnu konverziju neće moći da tuže banke za raskid ugovora.

Ovako formulisana vest je izazvala nedoumice, s obzirom da nije precizno navedeno pod kojim uslovima će korisnici kredita moći da se sudski poravnaju sa bankama u nekom trenutku u budućnosti.

Advokat Jelena Pavlović, članica udruženja CHF Srbija, navela je za Novu ekonomiju da je u pitanju odluka bez ikakvog značaja, a da je sada Vrhovni kasacioni sud samo potvrdio presudu kojim je kredit indeksiran u valuti švajcarskog franka raskinut, odnosno da je  citiranim rešenjem odbacio reviziju banke ili buduće odlučivanje o podnetoj reviziji. 

Ona je navela da je ta revizija nastupila pre stava Vrhovnog kasacionog suda o konverziji i da ljudi koji su prihvatili menjanje valute u kojoj se isplaćuje kredit nisu izgubili nikakvo pravo. Ona je dodala i da su građani najčešće pred sudom tražili tri stvari: raskid ugovora, ništavnost ugovora i ništavnost valutne klauzule.

Nakon donošenja pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda od 02.aprila 2019.godine, sudovi imaju obavezu da po službenoj dužnosti ispitaju da li su odredbe o indeksaciji kredita u valuti švajcarskog franka ništave. Ako su odredbe o indeksaciji ništave, a to skoro pa izvesno, tada će sve tužbe za raskid ugovora biti odbijene, jer ništavost isključuje raskid", rekla je Pavlović. 

Dodala je da su banke prethodno zaista imale zahtev da jedna od odredbi ugovora o konverziji duga bude da novi ugovor ima snagu sudskog poravnanja. 

„Mi smo bili protiv toga, a smatrali smo da to što će država doneti zakon korak koji ima svoje opravdanje. Srbija je jemac za svih 22.000 korisnika kredita, a time što se meša donošenjem zakona, koji bi svakako umanjio broj tužbenih zahteva prema bankama, neće preuzeti sav rizik na sebe", navela je Pavlović.

Ona je objasnila da je u Slučaju Hrvatske, samo 5% građana koji su prihvatili konverziju kredita iz švajcarskog franka u drugu valutu nastavilo da se sudi sa bankom, i da je to rizik koje banke moraju da snose.

Iako je velika većina bankarskih klijenata prihvatila leks specijalis o konverziji kredita indesiranih u švajcarcima, nešto manje od 10% njih nije prihvatila pogodbu, te su nastavili sa svojim tužbama. 

Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva dodaje da je ugovor o konverziji duga, donet na ovaj način i koji pokriva samo jednu od tri osnove za utuženje, dikriminatorski - zato što ne pokriva ljude koji su kredit otplatili, koji su izbačeni iz svojih stanova, i da pravi veliku razliku između dužine otplate preostalih rata.

„Svako ko je svoj kredit konvertovao u evro ne bi mogao da tuži banke a raskid ugovora, zato što nema više kredit u švajcarcima... U Hrvatskoj su tužili za ništavost celog ugovora i ništavost valutne klauzule. Očekujem da će po te dve stavke biti moguće tužiti banke i kod nas. Očekujem i da će naš vrhovni sud u nekom trenutku da potvrdi da ništavost ugovora ne može naknadno da se ozakoni nekom drugom merom, kao što je zakon o konverziji", kazao je Gavrilović.

Napominjemo da najnoviji predlog izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica predviđa davanje dvoprocentnog poreskog kredita u odnosu na preostali dug nastao prethodno donetim Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Ako zakon neizmenjen prođe skupštinsku proceduru, banke će imati umanjenju poresku obavezu iako nisu izvršili ulaganja u obavljanje svoje delatnosti, što je uobičajeni razlog za odobravanje poreskog kredita. 

Banke će moći da poreski kredit iskoriste u dva uzastopna poreska perioda, i to u iznosu od po 50% kredita. U slučaju da obveznik ne može da iskoristi poreski kredit na taj način, neiskorišćeni iznos kredita može se preneti na račun poreza na dobit u sledećih deset godina.

U analizi efekata zakona se procenjuje da će izmene dovesti do smanjenja budžetskih prihoda, obzirom da donosi poreske podsticaje za banke kojima je omogućena konverzija kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ali i izuzimanje oporezivanje prihoda investicionih fondova nastalih prodajom određenih tipova imovine.

Vlada Srbije je nedavnim rebalansom budžeta za 2019. godinu predvidela trošak od devet milijardi dinara za rešavanje problema ljudi zaduženih u "švajcarcima”, za koji je Fiskalni savet rekao da ispostavlja "neopravdan i prevelik trošak svim građanima Srbije”. 

Država se zakonom obavezala da će nadoknaditi 15% gubitaka nastalih zbog kursnih razlika nastalih konverzijom u evre, pored gorepomenutog poreskog kredita.

Isto nezavisno telo je tada procenilo da će budžet ostati uskraćen za još oko dve milijarde dinara usled poreskog kredita koje su banke dobile.

pošaljite komentar

Nema komentara