Ima li milionera među srpskim bankarima?

Veo tajne na primanjima srpskih bankara FOTO: Pexels
  • 22.03.2019

  • 08:08

  • business Intelligence Balkans

  • 0

Gotovo 4.860 bankara u EU zaradilo je najmanje million evra u 2017, dok za Srbiju ovaj podatak nije poznat budući da Narodna banka Srbije takve podatke ne sakuplja od domaćih banaka. Sa druge strane, u postupku kontrole zakonitosti poslovanja banaka, NBS  je ovlašćena da traži podatke o primanjima članova organa upravljanja bankom. Na pitanje koliko onda iznosi najviša utvrđena zarada utvrđena u procesu kontrole, u NBS su rekli da je reč o tajnim podacima koji se ne mogu učiniti javnim trećim licima.

Naime, Direktiva 2013/36/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna 2013. godine obavezuje nadzorna tela u EU da obaveštavaju i dostavljaju podatke Evropskom telu za bankarstvo  (EBA) o primanjima zaposlenih koja iznose jedan million evra i više u finansijskoj godini. 

Na osnovu tih podatak EBA je objavila nedavno godišnji izveštaj o primanjima u finansijskom sektoru koji je pokazao da je broj "milionera” porastao 5,7 odsto u odnosu na 2016. godinu, na spomenutih 4.860. U Hrvatskoj je, na primer, prijavljen samo jedan milioner, koji je za godinu dana primio fiksnu naknadu od oko 513.000 evra, i varijabilni deo isto toliko. 

"Reč je o propisu EU čije zahteve države članice transponuju u svoja zakonodavstva donošenjem odgovarajućih propisa. Narodna banka Srbije ne prikuplja navedene podatke od banaka, s obzirom da ne postoji obaveza dostavljanja tih podataka Evropskom telu za bankarstvo”, navode za Business Intellligence Balkans u Narodnoj banci Srbije.

U Narodnoj banci naglašavaju da su domaće banke dužne da saglasno odredbama Odluke o upravljanju rizicima banke, utvrdi adekvatnu politiku zarada i ostalih primanja zaposlenih u banci. 

Pri tome je politika adekvatna ako je zasnovana na sprovođenju poslovne politike i strategije banke, kao i strategije i politika za upravljanje rizicima, i ako podstiče razumno i oprezno preuzimanje rizika. 

A sistem nagrada, odnosno bonusa, zaposlenih zasnovan je na ostvarenju poslovnih ciljeva i treba da bude simetričan – odnosno da se ukupan fond za bonuse i nagrade određuje u skladu sa stepenom ostvarenja poslovnih ciljeva. To  podrazumeva i znatno smanjenje ili ukidanje tog fonda, odnosno dela fonda koji se odnosi na određene zaposlene – u slučaju da poslovni ciljevi nisu ostvareni u skladu s planiranim.

U NBS ističu i da postoje dva mehanizma kontrole primanja. Jedan je skupština banke budući da postoji obaveza informisanja skupštine banke o prihodima članova organa upravljanja i da skupština banke određuje naknadu članovima upravnog odbora banke. Pitanje je, naravno, da li se ta obaveza poštuje. Drugi mehanizam je spomenuti nadzor poslovanja banke koji sprovodi centralna banka.


pošaljite komentar

Nema komentara