Koliko su preduzeća bila profitabilna u 2018. godini

FOTO: Nova ekonomija
  • 03.06.2019

  • 09:56

  • Business Intelligence Balkans

  • 0

U 2018. godini profitabilnost preduzeća privrede Srbije je blago poboljšana, čime je nastavljen pozitivan trend od 2014. godine. Za razliku od prethodnih godina u kojima su na profitabilnost preduzeća snažno uticale promene na finansijskim tržištima i promene cena na tržištima energenata i sirovina, rast profitabilnosti u prethodnoj godini posledica je rasta privredne aktivnosti. 

Poboljšanja profitabilnosti osnovnog biznisa preduzeća u periodu 2014-2018. godina, koje se meri stopom poslovnog dobitka je stabilno i ono se može objasniti cikličnim  oporavakom privrede Srbije, koji je bio deo  ekspanzije evropskih privreda. 

Ipak, rast stope poslovnog dobitika u ovom periodu bio je relativno skroman, što je posledica skromnog rasta  privrede Srbije. Drugu godinu zaredom u okviru poslovnih prihoda, prihodi od prodaje proizvoda i usluga rastu po većoj stopi u odnosu na prihode od prodaje robe. 

Ovakva kretanja mogu predstavljati signal refokusiranja sa rasta zasnovanog na trgovini robom, na rast zasnovan na proizvodnji roba i usluga. Ostali prihodi su u 2018. godini veći za čak 108 milijardi dinara  u odnosu na 2017. godinu. 

Povećanju ostalih prihoda najviše je doprineo sektor rudarstva u kojem je primećeno neobično veliko povećanje ostalih prihoda u iznosu od oko 100 milijardi dinara. 

Ovde bi trebalo imati u vidu dve stvari. Prvo, da je rast ostalih prihoda uglavnom jednokratnog karaktera i da se na njega ne može računati kao na trajni izvor povećanja profitabilnosti. Drugo, povećanje ostalih prihoda u 2018. godini u iznosu od 108 milijardi dinara iskrivilo je sliku ukupne profitabilnosti privrede. 

Da do ovog povećanja nije došlo ukupna profitabilnost u 2018. godini, merena stopom neto dobitka, bila bi za jedan procenti poen manja u odnosu na obračunati iznos i za 0,6 procentnih poena manja nego u 2017. godini. 

Na strani poslovnih rashoda većina krupnijih pozicija imala je relativno ujednačen rast izmedju 5-8%, što je posledica izostanka većih promena na svetskim tržištima energenata, metala i drugih repromaterijala. 

Troškovi zarada u preduzećim su u prošloj godini porasli za 10,1% što je brži rast od rasta ukupnih poslovnih rashoda, ali i od rasta poslovnih prihoda. Visok rast troškova zarada u preduzećima posledica je smanjene ponude na tržištu radne snage usled emigracije, rasta zarada u javnom sektoru i smanjenja sive ekonomije.    

profitprivredetabela1
Pretpostavlja se da je ovaj iznos povezan sa ostalim prihodima koje je iskazalo preduzeće RTB Bor u 2018. godini imajući u vidu da je ovo godina u kojoj je izvršena njegova privatizacija . Nakon zvaničnog objavljivanja finansijskih izveštaja biće moguće preciznije objasniti poreklo ovog iznosa. 

Ukupna profitabilnost privrede, koja se meri stopom neto dobitka, nakon snažnog rasta u periodu  2014-2017. godina, u prošloj godini je ostvarila blagi rast. 

Snažan rast ukupne profitiblnosti u periodu 2014-2017. godina bio je pod dominatnim uticajem privredmnih kretanja na finansijskim tržištima kao što su  jačanje realne vrednosti dinara i pad realnih kamatnih stopa. 

U 2018. godini realne kamatne stope su stagnirale u odnosu na prethodnu godinu, tako da one nisu znatnije uticale na troškove privrede. Kretanje realnog kursa u odnosu na evro i dolar imalo je umereno pozitivne efekte na profitabilnost privrede. 

Realna vrednost dinara u odnosu na evro i dolar u 2018. godini je bila veća za 3,6% nego u prethodnoj godini, što je uticalo na manje troškove kamata na devizne kredite, a time  i na poboljašanje finansijskog rezultata. 

Međutim, vrednost dinara u odnosu na ponderisani prosek evra i dolara na kraju 2018. godine bila je nepromenjena  odnosu na kraj 2017. godine, zbog čega preduzeća nisu ostavarila kapitalne dobitke po osnovu kursnih razlika kao što je to bio slučaj u prethodne dve godine.    

poslovninetogubitak

Stope poslovnog dobitka i stopa neto dobitka su važni pokazatelji profitabilnosti preduzeća, ali nam one da daju informacije o prinosima na ulaganja koje ostvaruju ključni stejkholderi u preduzećima (vlasnici i kreditori). 

Za te potrebe koristite se stopa prinosa na ukupnu imovinu (ROA) i stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE). Stopa prinosa na ukupnu imovinu i stopa prinosa na sopstveni kapital bile su u konstantnom porastu u periodu 2013 – 2018, sa izuzetkom 2014. godine kada su ove stope zabeležile pad i uzele negativne vrednosti što bi se moglo povezati sa posledicama poplava koje su iste godine pogodile određena područja Srbije. 

Iako se efikasnost upravljanja imovinom i kapitalom tokom posmatranog perioda uglavnom povećavala, rast posmatranih stopa prinosa prevashodno je bio određen rastom neto dobitka. Međutim, treba imati u vidu da su ključni faktori koji su doveli do rasta neto dobitka oni na koje sama preduzeća imaju relativno mali uticaj. Tu se pre svega misli na jačanje domaće valute u odnosu na evro i dolar i konstantan pad kamatnih stopa. 

Takođe se može primetiti da je u 2013. i 2014. godini stopa prinosa na ukupna sredstva bila veća od stope prinosa na sopstveni kapital. Od 2015. godine taj odnos se menja i ROE postaje veće od ROA. 

Ovo implicira da je do 2015. godine na nivou privrede bio prisutan negativan efekat finansijskog leveridža što bi značilo da su dugovi previše opterećivali privredu i dovodili do toga da ona bude manje profitabilna, odnosno, prinos koji su preduzeća ostvarivala na ukupnu imovinu je bio niži od cene finansiranja te imovine. 

Od 2015. godine u privredi je prisutan pozitivan efekat finansijskog leveridža, što bi značilo da su dugovi pozitivno uticali na profitabilnost vlasničkog kapitala. Ovome je u velikoj meri doprinela manja relativna zaduženost preduzeća usled jačanja domaće valute kao i kontinuirani pad kamatnih stopa koje zapravo predstavljaju cenu duga. 

roaroe

Kako bismo imali potpuniji uvid u uzroke koji su doveli do ovakvih kretanja neophodno je da se analizira  profitabilnost na nivou pojedinačnih sektora. 

Iako je na nivou svih preduzeća došlo do blagog povećanja poslovne profitabilnosti u 2018. godini, kada se analiza spusti na nivo pojedinačnih sektora primećuje se da je u većini sektora zapravo zabeležen pad profitabilnosti osnovne delatnosti. 

Međutim, rast stope poslovnog dobitka u sektorima saobraćaja i skladištenja, građevinarstva, stručnih i naučnih delatnosti i administrativnih i uslužnih delatnosti prevazišao je pad ove stope koji je zabeležen u ostalim sektorima.

Ono na šta bi posebno trebalo skrenuti pažnju jeste značajan rast profitabilnosti osnovne delatnosti u sektoru saobraćaja i skladištenja i sektoru građevinarstva. 
         
Najznačajniji pad poslovne profitabilnosti zabeležen je u sektoru rudarstva što je posebno zanimljivo imajući u vidu da je to sektor koji je u, prethodnoj, 2017. godini zabeležio najznačajniji rast poslovne profitabilnosti. 

Ovaj pad profitabilnosti bi se mogao dovesti u vezu sa usporavanjem poslovnih procesa u preduzeću RTB Bor imajući u vidu da je 2018. godina, godina u kojoj je došlo do finaliziranja procesa privatizacije ovog preduzeća. Takođe bi terbalo napomenuti da sektor prerađivačke industrije, kao najveći sektor domaće privrede, drugu godinu zaredom beleži pad poslovne profitabilnosti. 

U 2018. godini, smer kretanja ukupne profitabilnosti bio je isti kao i smer kretanja poslovne profitabilnosti za sve sektore izuzev sektora uslužnih i administrativnih delatnosti u kojem je došlo do pada stope neto dobitka iako je poslovna profitabilnost rasla i sektora rudarstva gde iako je došlo do značajnog pada poslovne profitabilnosti, stopa neto dobitka je povećana za gotovo 300% . 

Sektor poljoprivrede je jedini sektor koji je ostvario negativan neto rezultat i samim tim negativnu stopu neto dobitka.  

Sektori koji su u 2018. godini zabeležili rast ROA i ROE su sektori rudarstva, sobraćaja i skladištenja, građevinarstva, stručnih i naučnih delatnosti. U sektoru rudarstva značajan rast ovih pokazatelja je posledica već pomenutog rasta neto dobitka koji se javio kao posledica rasta ostalih prihoda, dok je kod preostala tri sektora rast ovih pokazatelja koincidirao sa rastom stopa poslovnog i neto rezultata. 

U svim ostalim sektorima zabeležen je pad stopa prinosa na ukupnu imovinu i sopstveni kapital.

odabranisektori





pošaljite komentar

Nema komentara