Lažni med se najviše kupuje zbog niske cene

  • 17.11.2018

  • 08:00

  • Nataša Stojanović

  • 0

Slađan Simonović FOTO: Facebook

Tržište Srbije i dalje je preplavljeno lažnim medom. Takvog "meda" najviše  ima u prodavnicama i na pijacama, niže je cene od pravog i kupci ga najčešće kupuju. 

I dok proizvođači falsifikata zgrću novac i prolaze nekažnjeni, a građani bivaju obmanuti, pravi pčelari se bore da što više ljudi informišu o ovom problemu i da utiču na promenu svesti kupaca i države. 

Jedan od njih je i Slađan Simonović, predsednik Beogradskog udruženja pčelara, koji u razgovoru za Novu ekonomiju kaže da je ovo ozbiljan problem, naročito zbog toga  što je lažni med teško prepoznati bez stručnih provera. 

"Čak ni mi, pčelari, ne možemo da ga prepoznamo dok ga ne odnesemo na analize. A one su prilično skupe. Teško da bi prosečan građanin mogao sebi da priušti da kupi teglu meda i da je onda odnese na analizu, čija je cena od 7.000 do 40.000 ili više dinara", kaže Simonović.
medkrop%20pexels

Pčelarima treba pomoć države

Međutim, pčelari ne mogu sami da se izbore sa tim. Zbog toga su više puta apelovali na državne organe da im pomognu. Dosada većih rezultata nije bilo.

"Iako smo se žalili, država nažalost, nije ništa uradila po tom pitanju. Ljudi ga kupuju jer je jeftin i mi proizvođači ne možemo da mu konkurišemo što se tiče cene. Kada bi država bila organizovana kao mi pčelari, sve bi bilo drugačije. Ona, jednostavno, mora da donese strategiju i da počne ozbiljno da radi", priča on.

U ovom trenutku jedini način da kupci znaju da su zaista kupili med jeste da ga uzmu direktno od pčelara. Cena je malo veća, ali su bar sigurni da su kupili pravi med. Time štite sebe, pomažu pčelarstvo, ali i doprinose opstanku pčela, koje su vrsta  u izumiranju. 
pcelekroppexels
 

Pčele polako izumiru 

"Pčele nestaju sa planete. Razlog za to su klimatske promene, ali u mnogo većoj meri otrovne hemikalije koje se koriste u poljoprivredi, a koje ih truju i ubijaju. One se muče da opstanu, ali bez naše pomoći to neće biti moguće. Ljudi samo zagađuju planetu, a ništa ne obnavljaju. Ako nestanu pčele, nestaće i mnoge druge vrste koje zavise od njih, poput mnogih voćki, i to će sa sobom povući ceo niz. Zbog toga je veoma važno da ljudi shvate koliki je značaj pčela za život na planeti", upozorava naš sagovornik.

Opstanak pčela i njihov značaj deo je strategije Evropske unije. Nakon kampanje i upozoravanja na ovaj problem civilnog društva, pčelara i Evropske zelene partije, Evropski parlament je u aprilu ove godine izglasao trajnu zabranu nekih od najopasnijih i najčešće korišćenih pesticida, koji utiču na izumiranje pčela.

U Srbiji je, trenutno, prema rečima našeg sagovornika, formalno registrovano skoro milion košnica, ali sve one ne donose med. Prosečna proizvodnja iznosi 20 kilograma meda po košnici godišnje. A pčelar koji mnogo uloži u proizvodnju zaradi mesečno odprilike jednu srpsku prosečnu platu. 
pcelakropcvetpexels photo 414221

Fabrika za proizvodnju meda počinje s radom 2019.

Da bi se zaštitili, srpski pčelari su odlučili da pokrenu sopstvenu fabriku za proizvodnju meda u mestu Rača kod Kragujevca. Ona će biti urađena po najsavremenijim svetskim standardima. 

"Gradimo je delom iz naših sredstava, a delom nam pomaže opština. Radovi napreduju, objekat je pokriven i verujemo da će naša fabrika meda biti završena krajem naredne godine. Svaki proizvođač može da nam se pridruži", kaže predsednik Beogradskog udruženja pčelara.

Kako se pravi lažni med?

Lažni med je u stvari, uglavnom, kuvani šećer sa vodom, kaže naš sagovornik. 
"Kuvaju ga kao slatko. Kada dobije gustinu koja nalikuje gustini meda, dodaju neke aditive sa ukusom meda i prodaju ga", objašnjava Simonović. 







  
pošaljite komentar

Nema komentara