Milica Bisić: Kako smanjiti poresko opterećenje zarada?

Milica Bisić, profesorka Fakulteta FEFA

Već duže vreme privrednici najveće zamerke upućuju visini poreskog opterećenja zarada i radu Poreske uprave, posebno zbog kašnjenja povraćaja poreza na dodatu vrednost. Najčešći odgovor Ministarstva finansija je da će poresko opterećenje zarada biti smanjeno, a Poreska uprava reformisana. 


Vidljivi rezultati modernizacije Poreske uprave se tek očekuju, dok je simboličan korak u smanjenju poreskog opterećenja zarada učinjen: ukinut je doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavca u iznosu od 0.75% zarade. 

Sada je opterećenje prosečne neto zarade 62%, a bilo je 63,1%. U apsolutnim ciframa, reč je o nižim troškovima po zaposlenom sa prosečnom platom od 510 dinara mesečno, ili 6.124 dinara godišnje. U kojoj meri ovo smanjenje podstiče pojedinačne poslodavce na investicije ili zapošljavanje - prilično je upitno. 

S druge strane, fond iz kojeg se isplaćuju naknade i druga prava nezaposlenim licima ima gubitak, prema podacima za 2017. godinu, od oko 10 milijardi dinara. Ukupno posmatrano to izvesno nisu mala sredstva. 

Ovaj kontrast pojedinačno malog „dobitka", a ukupno nemalog „gubitka", je čest u odmeravanju pojedinačnih i opštih dobitaka i gubitaka javnih politika. 

U konkretnom slučaju ukazuje i na osnovnu prepreku za smanjenje poreskog opterećenja zarada: 87% ovog opterećenja čine doprinosi, odnosno ukupno gledano skup sistem obaveznog socijalnog osiguranja čijim su uslugama njegovi korisnici nezadovoljni. 

Drugim rečima, značajnije fiskalno rasterećenje zarada zahteva ozbiljnu reformu sistema socijalnog osiguranja, uključujući, kako reviziju obima prava tako i mreže ustanova koji ga čine. U ovom trenutku nije izvesno kada će ova pitanja doći na dnevni red. A dok se to ne desi, ni opterećenje zarada ne može biti značajnije smanjeno.

Milica Bisić, redovna profesorka na Fakultetu FEFA i poreski stručnjak


pošaljite komentar

2 komentara

  • Dragan Radovic

    Predlazem da NE organizuje okrugli sto sa ovom temom kako bi veliki srpski strucnjaci saznaki kako je moguce: `1. sniziti opterecenje zarada za trecinu, 2. spreciti pljacku jedne milijarde evra iz zdiravstva, od tri ulozene (izvor A. Vucic), 3. uvesti 850 hiljada radnika sa rada na na crno u legalan rad sa prijavom, 4. kako znacajno uvecati naplatu doprinoa PIO.... ... i jos mnogo toga...

  • Aleksandra

    Odgovor je nikako. Najbolje bi bilo i ovaku bednu socijalnu zaštitu potpuno uništiti. Srbija je među srednjim zemljama Evrope po opterećenju. Zgodno bi bilo da "poslodavci" počnu nešto da rade a ne samo da kukaju (te im velike daDŽbine, te im veliki minimalac, te parafiskalni nameti). Riba od glave... FEFA? Da li to beše privatni fakultet na kome su kao predavači našli mesto mnogi bivši ministri i druge javne ličnosti?