Mladi u Srbiji ne mogu na nađu posao pa se teško osamostaljuju

  • 24.07.2016

  • 07:52

  • 0

Četvrtina nezaposlenih u Srbiji su mladi ljudi, a trećina njih samo čeka da dobije posao.
Jelena Marić, inženjer pejzažne arhitekture, odlučila je da ne bude deo te evidencije, da posao ne čeka, već da ga sama obezbedi.
Ova žena rešila  je da, zajedno sa suprugom, postane vlasnica gazdinstva Carpe diem iz Srbobrana, koje čini farma koza i mlekara.
Pre dve godine odlučila je da kupi oko 58 koza, a sada ih na farmi ima stotinak.
U mlekari joj pomaže desetak radnika, a danas proizvode iz njihove mlekare imaju svi veći trgovinski lanci u zemlji. 
"Ranije sam se bavila zaštitom prirode jer sam završila pejzažnu arhitekturu i pre nekoliko godina suprug i ja smo počeli da istražujemo  kozarstvo i shvatili smo da je reč o proizvodima koji su deficitarni kod nas, jer mleko od koze je pola hrana, pola lek i može pomoći i deci koja imaju alergiju ali i odraslima koji imaju problema sa jetrom", ispričala je Jelena kako je počela.
Početak nije bio lak, bio je izazov, kaže, jer im je kozarstvo ipak bilo nepoznanica, a vremenom su shvatili da je to predivan posao u kome danas uživaju.
Radnika nedostaje, a Jelena navodi da je iznenađena time da je veliki broj mladih nezaposlen, a da ona ima problem da nađe saradnike u firmi.
"Teško nam je da nađemo saradnike u smislu da ljudi ako završe fakultet smatraju da treba da imaju određen status u ovom društvu i da ih ljudi samo tako posmatraju, a ja zaista mislim da smo svi jednaki i da je formalno obrazovanje nevažno ako smo otvoreni za neformalno životno iskustveno obrazovanje. Važno je da imamo zajedničku želju i da doprinosimo nečemu ili jednoj ideji", rekla je Marić.
Ako je ona završila fakultet i onda došla na farmu i gaji koze, ne vidi zašto je nekome, ko je takođe mlad, to problem, zaključuje naša sagovornica.
Duška J. je master defektolog-somatoped, fakultet je završila u roku i bila među najboljim studentima na smeru u svojoj generaciji, a već nekoliko godina čeka na svoje prvo zaposlenje.
Kako kaže, aktivna je u tome i redovno se obraća NSZ, ali najčešće dobija odgovor da nema ponuđenih poslova u njenoj struci.
Nastojala je, dodaje, da se što više usavršava, obavila je pripravnički staž od godinu dana, položila i drzavni ispit kako bi što pre došla do  zaposlenja, ali teška situacija u struci znatno ju je usporila u toj želji. 
Kao glavnu prepreku u zapošljavanju u toj struci vidi inkluziju, odnosno to što deca sa smetnjama u razvoju idu sa decom tipične populacije u vrtić i škole i sa njima rade samo učitelji i vaspitači, a da, i ako se angažuje defektolog, on najčešće bude "na raspolaganju" celoj jednoj opštini, što, tvrdi, nije dovoljno. 
"Prilikom traženja posla nailazila sam na razne prepreke…Na primer, posaljem CV u privatni vrtić, pozovu me na razgovor i pohvale, ali dobijem odgovor da poslove defektologa kod njih većinom obavljaju neka druga lica, a da su im personalni asistenti potrebni jer imaju dosta dece ometene u razvoju, ali nemaju prava da zapošljavaju više, pa tu uslugu jedino mogu da plate roditelji ako žele pomoć za svoje dete", ispričala je sagovornica Tanjuga. 
Kako kaže, zbog takvih i sličnih problema i prepreka  većina njenih kolega sa fakulteta i ne radi u u struci, a značajan broj otišao je u Norvešku i Holandiju i tamo rade posao za koji su se školovali.  
"Oni koji su ostali ovde rade ili van struke, sa srednjom školom ili rade kao personalni asistenti za manje od 20.000 dinara, kaže ova devojka. 
Mladi, inače, čine četvrtinu od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji, a u prvih šest meseci ove godine uspelo da se zaposli 50.048 njih starosti do 30 godina, koji su bili na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). 
Oni koji su u tom periodu uspeli, našli su posao pre svega u prerađivačkoj industriji, zatim u trgovini na veliko i malo, ima ih koji kao zanatlije rade na popravci motornih vozila, a neki su se zaposili u administrativnim I pomoćnim uslužnim delatnostima, kažu u NSZ. 
Prema podacima iz juna ove godine, na evidenciji zavoda za zapošljavanje registrovano je 171.517 nezaposlenih mladih od 15 do 29 godina, što znači da oni učestvuju sa 24,3 odsto u ukupnoj nezaposlenosti u zemlji.
Kada se ti podaci uporede sa istim periodom prošle godine (jun 2015), primetno je da ih je na evidenciji samo jedan odsto manje. 
Na evidencije NSZ među mladima najviše je ekonomskih tehničara, mašinskih tehničara, maturanata gimnazije, automehaničara, prodavaca…
Teško do posla dolaze i medicinske sestre, tehničari različitih profila, strukovne ekonomiste, eletrotehničari za računare.
U NSZ konstatuju ono što je inače primetno i jasno - da mladi teško dolaze do posla. 
Ističu i da usled nedostatka radnog iskustva mladi najčešće polaze od privremenih i loše plaćenih poslova, koje kasnije teško napuštaju. Takođe, duže se školuju, jer ne očekuju da će naći posao, a sve to odlaže njihovo osamostaljivanje.
Mladi u Srbiji su i prilično neaktivni u traženju posla, prijave se uglavnom i čekaju i jednostavno nemaju motiv da traže posao. 
"U situaciji su da mogu lako da ostanu bez posla. Tako da se ne može reći da je njihova neaktivnost isključivo posledica njihove neodgovornosti i lošeg odnosa prema radu, već je i posledica niza objektivnih činilaca", navode u NSZ. 
A razlozi zbog koji najčešće odbijaju ponuđeni posao su - uslovi rada ispod standarda za to zvanje, mala plata, neplaćen prekovremeni rad...a to su sve razlozi koji se smatraju opravdanim za odbijanje ponuđenog posla. 
U godini koja je posvećena preduzetništvu, mladima su na raspolaganju i programi subvencija za samozapošljavanje.
U NSZ je u te programe uključeno 709 lica koja su mlađa od 30  godina, a najveće interesovanje ove godine vlada za programe u oblasti proizvodnih delatnosti, odnosno u oblasti prerađivačke industrije, zanatskih programa, različite usluge…
Kada je u pitanju zainteresovanost mladih za preduzetništvo, jedan od osnivača projekta za razvoj preduzetništva "Šansa za novi početak" Dejan Ranđić kaže  za Tanjug da je primetio da sada sve više mladih razmišlja o pokretanju sopstvenog biznisa nego ranije.
"Kroz osam sajmova preduzetništva, koje smo organizovali širom Srbije, prošlo je oko 4.000 potencijalnih preduzetnika, od čega su mladi činili značajan broj, a najzaintersovaniji su za  poljoprivrednu proizvodnju, proizvodnju hrane i IT sektor", navodi Ranđić.
On je istakao i primer ICT Hub-a - Inkubatora za tehnološko preduzetništvo, u kome je za dve godine bilo 250 mladih ljudi koji su formirali oko 70 novih firmi.
"Posvećenost tih ljudi sopstvenim firmama, danonoćni rad, ali pre svega spremnost da uče iz grešaka, siguran su pokazatelj da se domaća start-up scena širi i da u budućnosti možemo očekivati velike rezultate", optimista je Ranđić.

pošaljite komentar

Nema komentara