NBS: Ubuduće banke neće moći da kažu "Mi smo najbolji"

FOTO: Pixabay
  • 24.02.2019

  • 14:28

  • Politika

  • 0

Banke ubuduće neće moći da kažu  " Mi smo najbolji, najpovoljniji, niko kao mi, vaša štednja je kod nas najsigurnija"...


To što se bankarima dopada njihova reklamna kampanja za neki kredit ili karticu više neće biti dovoljno, odnosno njihova reč neće biti poslednja. Definitivna će biti Narodne banke Srbije (NBS) koja namerava da ubuduće prati kako se davaoci finansijskih usluga oglašavaju, da li su im reklame tačne, pristojne, da li vređaju klijente ili konkurenciju. NBS će, prilikom prethodne kontrole novih proizvoda, izričito zahtevati da joj se dostave oglasne poruke, odnosno opis oglasne kampanje kako bi mogla da oceni da li su usaglašeni sa odlukom koja reguliše standarde i pravila. I ne samo to. Centralna banka će „reagovati merama iz svoje nadležnosti kada uoči bilo koje nepravilnosti”.

Ubuduće banke neće moći da kažu mi smo najbolji, najpovoljniji, niko kao mi, vaša štednja je kod nas najsigurnija. Ubuduće neće biti ni oglasa o kreditima sa nula odsto kamate. Njih će banke ubuduće moći da reklamiraju samo ukoliko on i bukvalno nema nikakvog pratećeg troška, piše Politika.

Sve ovo predviđa nova politika NBS u domenu oglašivanja bankarskih usluga koja treba da startuje od 1. aprila. Odlukom o bližim uslovima oglašavanja finansijskih usluga uvodi se veliki broj novih standarda koje su banke, davaoci lizinga i platne institucije, dužne da poštuju prilikom oglašavanja svojih proizvoda. Obuhvaćeni će biti svi oblici: elektronski i štampani mediji, internet sajtovi, aplikacije, društvene mreže, jutjub kanal, oglašavanje na bilbordima, panoima, plakatima, kao i leci, flajeri, promocije putem telefona.

Ubuduće finansijske usluge moraju se oglašavati na način koji je jasan i razumljiv prosečnom korisniku, koji je definisan kao četrdesettrogodišnjak sa stečenim srednjim obrazovanjem bez posebnih znanja i iskustava u oblasti finansijskih usluga.

Neće moći da bude „šok” reklamnih kampanja koje su na ivici primerenosti i uvredljivosti. To znači da se oglasna kampanja ne može zasnivati na omalovažavanju konkurencije ili korisnika, obezvređivanju nekih finansijskih usluga ili iznošenju paušalnih tvrdnji u pogledu konkurencije ili karakteristika same banke, koja se reklamira. Takođe, neće moći da se napravi oglas tipa – vaša štednja je kod nas najsigurnija, jer kako kažu u NBS, isticanje sigurnosti neke banke na način da se sve druge banke direktno ili posredno prikazuju kao nesigurne, uz pozivanje na stereotipe, uključujući geografske regione ili naciju, za koje korisnici tradicionalno vezuju sigurnost ili profesionalizam, neće biti dozvoljeno.

PROČITAJTE JOŠ:

"Poruku bez troškova ili besplatni moguće je koristiti samo ako se ne naplaćuju ni kamate, ni naknade ni bilo koji drugi troškovi i ako nije uslovljeno zaključenjem nekog drugog ugovora o finansijskoj ili nekoj sporednoj usluzi. Nuđenje poklona korisnicima u vidu poruke „uz poklon”, „na dar”, ne može da ima za posledicu da korisnik koji zaključi ugovor mora u nekim slučajevima da vrati taj poklon. Isto tako, poruka „vraćamo vaš novac” mora da znači da se korisniku u potpunosti vraćaju sredstva koja je uplatio. Kamatna stopa može da se nudi uz tvrdnju „najniža na tržištu” ili „najpovoljniji uslovi na tržištu” samo ako su uslovi za kredit ili depozit jednako uočljivo prikazani kao i ta tvrdnja" – kažu u NBS.


Informacije u oglasnoj poruci moraju da budu izbalansirane što znači da moraju da budu približno jednako uočljive. Oglasna poruka mora trajati dovoljno da prosečan korisnik može nesmetano da pročita, odnosno čuje njenu poruku. 

Kada je reč o tekstu propisana je minimalna veličina karaktera koji se moraju koristiti u zavisnosti od načina oglašavanja. Standard istinitosti informacija znači da podaci u oglasnoj poruci moraju biti tačni i ažurni, kao i da ne smeju biti prikazani na način kojim se obmanjuje korisnik ili se iskrivljuju činjenice. To znači da se određeni proizvod ne može promovisati dvosmislenošću ili preterivanjem. 

Primera radi, ne mogu se prava, koja su korisnicima garantovana zakonima, predstavljati kao posebna pogodnost, ili, ne može se stvarati pogrešan utisak da je neka usluga raspoloživa u određenom, kratkom roku čime se korisnik dovodi u zabludu i podstiče da brzo donese odluku, čime mu se uskraćuje vreme potrebno za dovoljan nivo obaveštenosti.
pošaljite komentar

Nema komentara