CHF Srbija:

Ne želimo milost države, banke samo treba da se odreknu ekstraprofita

Foto: Pexels
  • 10.04.2019

  • 10:39

  • N1

  • 0

Gosti N1 iz CHF Srbija, zaduženi u švajcarskim francima, kažu da ne žele milost države već pravedno rešenje kako bi mogli da otplaćuju svoje kredite. Država ne treba da učestvuje s novcem, niti banke treba da učestvuju sa nekim svojim ekstra novcem, samo treba da se odreknu ekstraprofita, navode. Tvrde da ih država nije upozorila, kako se priča.

U Srbiji postoji oko 17 hiljada građana sa stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Sa kakvim se problemima suočavaju najbolji je primer jednog korisnika kredita koji je od banke uzeo zajam od 150.000 evra (u francima), platio 135.000 evra, ali se došlo do toga da je banka pokrenula prodaju stana potražujući od ovog klijenta 400.000 evra.

PROČITAJTE JOŠ:

Nedavno se o ovom problemu oglasio Vrhovni kasacioni sud, nakon čega su država, građani i banke seli za sto. 

Najavljuje se da bi rešenje moglo da se pronađe do kraja meseca. Jedna od opcija je donošenje Leks specijalisa.

Sanja Vujanović iz CHF Srbija priča da je 2008. godine uzela kredit, da je tada podigla 55.000 evra (u švajcarskim  francima), otplaćivala sedam godina i za to vreme otplatila oko 22.000 evra. Međutim, 15. januara 2015. godine njen inicijalni dug je skočio na 76.000 evra. Rata od početne, koja je iznosila oko 20.000 dinara, skočila je 2015. na 58.000 dinara.

Saša Dević iz CHF Srbija tvrdi da ga je banka prevarila i pri samom uzimanju kredita u novembru 2008. 

"Zahtevom sam tražio 45.000 evra, banka je kredit odobrila u evrima, ali u samom ugovoru je promenila ono što je odobrila - pa je navela se zadužujem za 68.000 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti, dakle, nema veze sa traženim i odobrenim iznosom od kreditnog biroa", tvrdi Dević. On navodi da mu je banka podmetnula kredit i da je prevaren, jer je švajcarski franak postao glavna valuta u ugovoru, dodajući da je u sporu.

Kad je podigao kredit, rata je trebalo da bude oko 220 evra, izraženo u evrima radi lakšeg pojašnjavanja, ali on navodi i da je banka promenila kamatu, nekom svojom odlukom koja je, kako kaže, tajna, pa je ona povećana sa 4,1 na 4,7. 

"Rata je skočila na 360 evra, ali problem je i što glavnica stalno raste", dodaje.

Sanja Vujanović kaže da se kroz medije provlači da je tadašnji guverner Radovan Jelašić upozoravao na rizike.

"Medijska jedna izjava guvernera ne može da bude merodavna i da se smatra da je neko nekoga upozorio... Da se stavi tačka na to da smo bili upozoravani", kaže gošća N1.

Vujanović navodi da ju je bankarka svojevremeno uveravala da franak ima tendenciju pada, da je to najpovoljnije i da je najstabilnija valuta u zemlji, da kredit osigurava nacionalna korporacija, država. 

Smatra da su tada manje kamatne stope date za kredite u francima da bi što više ljudi njih i uzelo, dok su kamate u tom istom periodu bile veće za kredite u evrima. 

Ljudi su tada uzimali kredite u francima jer su u toj ponudi bili sposobniji da uzmu više novca, dodaju gosti N1.

Upitani o stavu Vrhovnog kasacionog suda, kažu da su se za to zalagali - da se ljudima u sporu ne može oduzeti nekretnina dok on traje. Vujanović dodaje da stav nije obavezujući ali da služi da bi se ujednačila sudska praksa.

Gosti N1 navode da je država u njima prepoznala sagovornike s kojima može da razmeni iskustvo da bi se došlo do rešenja. O leks specijalisu kažu da ne mogu da govore jer imaju samo nacrt.

Rešenje o kom se govori podrazumeva da najveći teret podnesu banke, ali bi deo troškova platila i država iz budžeta. Nezvanično, za pomoć dužnicima potrebno je oko 100 miliona evra. Trećinu novca bi obezbedila država, a dve trećine banke.

Vujovićeva kaže da su oni protiv toga. 

"Ovo je pravno pitanje. Po pravnom pitanju je banka kriva jer je uvela finansijski derivat u stambeni kredit koji nije smela po zakonu. Banka treba da se odrekne samo ekstraprofita. Jedan kredit čini data glavnica, dati iznos, rok otplate i kamate, sve preko toga što banka zaradi je ekstraprofit. Oni samo toga treba da se odreknu. Niti država treba da učestvuje s novcem prema bankama, niti banke treba da učestvuju sa nekim svojim ekstra novcem. Računovodstveno, treba da se odreknu ekstraprofita i ove godine će se to prikazati kao (njihov) gubitak, ali samo računovodstveno, ne kao stvaran. Već iduće godine zabeležiće profit", tvrdi gošća.

Ona je pojasnila na svom primeru - kaže da je podigla kredit od 50.000 evra, što je bilo 3,9 miliona dinara, i da je do kraja roka otplate (30 godina) trebalo da vrati oko sedam miliona dinara (što je, kako kaže, glavnica, rok otplate i kamata). 

"Od 3,9 do 7 miliona je zarada banke na koju smo se ugovorili, sve preko toga je ekstraprofit. Ja sam do ovog momenta platila 6,5 miliona dinara, ovog momenta mene banka duži još 6,5 miliona dinara", ističe.
pošaljite komentar

Nema komentara