Nikad niko nije vratio državnu pomoć u Srbiji

FOTO: Novac
  • 27.05.2019

  • 15:52

  • Nova ekonomija

  • 0

Nikad niko nije vratio državnu pomoć u Srbiji što znači da nismo utvrdili da je  bilo nedozvoljene državne pomoći za 10 godina, ocenio je danas u beogradskom Aeroklubu Vladimir Antonijević, predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći.

Antonijević je na konferenciji „Državna pomoć – lokomotiva razvoja ili pogrešna skretnica? Pravila EU pomažu u proceni"  koju je organizovao CEVES, najavio izmene zakona o kontroli državne pomoći kojima će, između ostalog, jasnije biti definisano šta je operativna nezavisnost Komisije za kontrolu državne pomoći. 

On je kazao da neprijavljena državna pomoć postoji jer Komisija nema mehanizme da iskontroliše sve davaoce državne pomoći.

„Kada jedinice lokalne samouprave  dodeljuju zemljište u javnoj svojini ili ga daju u zakup ispod tržišne cene, to je jako teško ispratiti", kazao je Antonijević.

Kako je rekao, jedna od ideja prilikom izmene zakona je, kao u slučaju javnih nabavki, da se uvedu licencirani službenici koji su nadležni za kontrolu državne pomoći u lokalnim samouprava. 

On je istakao da Komisija odobrava šemu državne pomoći, odnosno da li je usklađena sa zakonom, ali da nakon toga Komisija više ne kontroliše pojedinačne dodele pomoći na osnovu tog akta. 

„Ono što planiramo jeste da se uvede prag, bez obzira što je usklađena šema, da nam se dostavi i izveštaj o pojedinačnoj pomoći", kazao je predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći.  

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kazao je da bi sve akte koji se odnose na državnu pomoć, trebalo slati Komisiji na proveru. 

On takođe smatra da bi trebalo jasno definisati pravni status komisije ili da se komisiji za zaštitu konkurencije doda ova nadležnost.

„Ako Komisija ostane kao posebno telo, onda mora da ima sve mehanizme institucionalne nezavisnosti", rekao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, veliki problem je što se za neke oblike državne pomoći informacije ne objavljuju, kao što je na primer koliko novca dobijaju domaće, a koliko strane kompanije, i kakav je efekat te pomoći. 

„Takođe, imamo problem državne pomoći koja se ne dodeljuje direktno za određene namene, već indirektno kroz držanje niže cene struje", ukazao je Nenadić.

PROČITAJTE JOŠ: ZRENJANIN POKLONIO KINEZIMA PET MILIONA EVRA

Da je nezavisnost tela zaduženog za kontrolu državne pomoći važna, smatra i Marijana List, bivši šef  Radne grupe za poglavlje 8 u Hrvatskoj. 

Ona je kazala da je do pristupanja Hrvatske EU 2014, kontrola državne pomoći bila u rukama agencije koja je bila kredibilna i bila verodostojan partner EK. 

Međutim, nakon pristupanja je preko noći donesen novi zakon i ta kontrola je prebačena u ministarstvo finansija zbog čega je veliki broj stručnjaka otišao u privatni sektor i konsalting. 

Konferenciju je podržala Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država, u okviru
projekta „Usklađivanje sa politikom konkurencije EU - podizanje svesti o potencijalnim koristima i jačanje kapaciteta ključnih aktera u oblasti državne pomoći".


pošaljite komentar

Nema komentara