Pola ljudi iz unutrašnjosti bi da ode iz Srbije, Beograd više nije zanimljiv

FOTO: Nova ekonomija
  • 21.07.2019

  • 10:10

  • Nova ekonomija

  • 0

Više od pola ljudi iz unutrašnjosti starosti do 50 godina razmišlja da emigrira u inostranstvo, a iznenađujuće je visok onih sa osnovnom školom koji bi da se isele pre van zemlje nego u Beograd ili neki drugi grad, sledi iz istraživanja koje je Geografski fakultet uradio na zahtev ministarske bez portfelja zadužene za demografiji i populacionu politikuSlavice Đukić Dejanović.

Istraživanje je obuhvatilo više od 3.000 ispitanika u Leskovcu, Užicu, Zrenjaninu i Zaječaru.

Autori istraživanja zaključuju da je iseljavanje iz zemlje dominantan pravac migracija stanovništva Srbije, tj. egzodusa koji već postoji i ima trend da se i dalje nastavi, ako se merama države ne utiče na njegovo smanjenje. 

Navodi se i da je da je značajno opala privlačna snaga regiona Beograd kao destinacije za migracije jer mali procenat ljudi želi da se preseli u prestonicu.

Kod mladog stanovništva veoma je visok udeo onih koji razmišljaju o preseljavanju u inostranstvo i to: 57,1% u starosti 20-24 godine i 63,8% u starosti 25-29 godina. 

U inostranstvo žele da se isele lica koja nisu u bračnoj zajednici, koji žive sa roditeljima (55,6%) ili su podstanari (61,6%), u partnerskoj zajednici i koja rade u privatnom sektoru (svako drugo lice) ili su izdržavana lica (62,6%). 

Kako se navodi, čak i kod lica koja imaju posao u državnom sektoru, veoma je visok udeo onih koji bi se iselili u inostranstvo, što znači da sadašnji nivo materijalnih prihoda i stalan posao nije garant ostanka u državi, navodi se u istraživanju.

ZAŠTO LJUDI ŽELE DA SE ISELE IZ SVOG MESTA?

Razlozi za selidbu iz svog mesta najčešće su loša ekonomksa situacija, bolje plaćen posao i nemogućnosti pronalaženja posla. Odmah nakon ovih faktora, na odluku o preseljavanju utiču i problemi u funkcionisanju državnog aparata: korupcija i nedostatak pravne države.

 

Ekonomski razlozi su glavni faktori migriranja i kod muškog i kod ženskog stanovništva. 

Populacija žena kao važniji razlog za buduću emigriraciju navodi napredovanje u karijeri, nastavak školovanja i porodične razloge, a kod muškaraca su zastupljeniji faktori vezani za korupciju u društvu i nestabilnu političku situaciju. 

PROČITAJTE JOŠ: NEMAČKA OSTVARENJE SNOVA MLADIH IZ SRBIJE

MLADI SMATRAJU DA SU VEZE KLJUČNE ZA ZAPOŠLJAVANJE

Kao prvorazredni faktor emigracije kod mladog stanovništva od 20-24 godine istaknuta je nemogućnost pronalaženja posla, u starosnoj grupi od 25-29 godina bolje plaćen posao, a lošu ekonomsku situaciju kao najvažniji faktor preseljavanja vide lica u starosti od 30-34 godine. 

Nedostatak perspektive kao razlog iseljavanja u prvi plan ističu ispitanici u 40-im godinama, stanovništvo u starosti 45-49 godina navodi korupciju, a ispitanici od 55-59 godina porodične razloge (spajanje porodica) kao faktor preseljavanja. 

Nemogućnost nalaženja posla kao razlog za migraciju navode ispitanici bez i sa završenom osnovnom školom, bolje plaćeni posao navode lica sa završenom srednjom i visokom školom, a visokoobrazovani pored ekonomskih faktora potenciraju i bezperspektivnost i nedostatak pravne države. 

Istraživanje je pokazalo da svaki četvrti stanovnik ozbiljno namerava da se preseli u narednih godinu dana. 

KOME JE DOBRO?

Više od pola ispitanika u četiri analizirane lokalne samouprave označili su da je trenutno stanje u zemlji loše i veoma loše (57,0% njih), dok se svega njih 13,1% izjasnilo da je izuzetno dobro i dobro. 

Strukturna analiza po starosnim grupama pokazuje da što je mlađa starosna grupa ispitanika procena opšteg stanja u zemlji je nepovoljnija, te je najnezadovoljnija grupa ispitanika u kategoriji 20-29 godina, gde preko 60% ispitanika ocenjuje situaciju u zemlji kao veoma lošu i lošu. 

Analiza ispitanika prema školskoj spremi pokazuje da su najnezadovoljniji trenutnim stanjem u zemlji ispitanici sa visokom (56,4%), višom (53,2%) i srednjom školom (53,9%). 

Ako se gleda izvor novca za život domaćinstva, najzadovoljniji su oni koji rade u državnom sektoru, njih 43% dok su najnezadovoljniji oni koji rade u privatnom sektoru 36,2% ili ispitanici koji pripadaju različitim socijalnim grupama. 

CRVENI KARTON LOKALNIM VLASTIMA

Veoma mnogo i mnogo poverenja u rad lokalnih institucija ima 11,1% ispitanika, delimično poverenja ima 29,7%, malo poverenja 18% anketiranih lica, dok čak 34,2% lica nema poverenja. 

Istraživanje je pokazalo da je najveće nezadovoljstvo radom lokalnih samouprava (nemaju poverenja i imaju malo poverenja) u starosnim kategorijama 20-24 godine (59,9%) i 25- 29 godina (56,2%), zatim kod ispitanika srednje školske spreme (35,8%), kod zaposlenih u privatnom sektoru (40,6%) 

 

Tri glavne prepreke za postizanje veće efikasnosti rada lokalnih samouprava ispitanici vide u: korupciji (28,8%), kvalifikaciji zaposlenih (23,7%) i organizaciji rada (20,1%). 

Korupciju kao faktor neefikasnosti rada lokalne samouprave posebno ističu mlađe starosne grupe ispitanika od 20-29 godina (31,2%) i zaposleni u privatnom sektoru (33,6%). 


pošaljite komentar

Nema komentara