Poljoprivredu prilagoditi klimatskim promenama

Agroekonomski analitičar Milan Prostran ocenio je u Novom danu da se klimatske promene ozbiljno osećaju u sektoru poljoprivrede, jer je poljoprivreda „fabrika pod vedrim nebom“.

Meteorolog i profesor Goran Mihajlović kaže da su suštinska posledica klimatskih promena intenzivnije vremenske prilike.

„Klimatske promene se ozbiljno osećaju u ovom sektoru. Prošle godine je oko dve milijarde dolara smanjen rod. Strepe naši poljoprivrednici, gledaju u nebo, nisu prognoze tako dugoročne da bi bilo projekcija“, kaže Prostran.

Meteorolog i profesor Goran Mihajlović kaže da se promene odnose na uticaj čoveka na promenu klime.

„Varijacije klime su uvek postojale, pod uticajem drugih faktora. Devet od deset najtoplijih godina se desilo u 21. veku, taj trend sa porastom temperature ima stalan pozitivan rast“, kaže Mihajlović.

Prostran kaže da smo ove godine ipak bolje prošli.

„Jesu više stradali usevi i voćnjaci u zapadnom delu Srbije, tamo su poljoprivreda i lokalne samouprave pretprele veće štete. Poljoprivreda će ove godine imati pozitivan uticaj na BDP zemlje“, kaže on.

Ističe da bi u ovoj godini poljoprivredi dao prelaznu ocenu.

„Padavine su više uticale na kvalitet pšenice, nego na rod. Najlošije su prošla rana voća i povrća. Nas čeka drugi deo godine, gde su kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa…“, kaže Prostran, dodajući da očekuje berbu kukuruza početkom septembra.

Mihajlović: Suštinska posledica klimatskih promena su intenzivnije vremenske prilike

Meteorolog Goran Mihajlović kaže da, kad se posmatra globalno, uticaj klimatskih promena je veći na kopnu.

„Osetljivije je, te promene se manje osećaju na vodenim površinama. Za ovaj deo se smatra da bi više od ostatka Evrope trpeo uticaj klimatskih promena“, kaže.

Dodaje da je druga važna stvar to što su suštinska posledica klimatskih promena intenzivnije vremenske prilike.

„Možete imati u jednom danu mesečnu količinu padavina, a onda 29 sušnih dana, i da to u proseku izgleda normalno. Raspored je u poljoprivredi nešto na šta treba obratiti pažnju“, kaže Mihajlović.

Dodaje da je projekcija padavina na našem području da bi bile oko proseka, ali da treba obratiti pažnju na nepovoljan raspored.

Prostran: Poljoprivreda je veoma osetljiva oblast

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je ekstrema bilo i ranijih godina.

„Sećam se, nekoliko godina je bilo koje su bile baš ekstremne. Bilo je godina, ali ovako češćih ekstrema nije bilo“, kaže.

Dodaje da treba što više useva koji mogu, da se zasejavaju u jesen, da bi se do nekog juna ili početka jula obezbedio rod koji će doći sigurno.

„Počinjanje ranije setve, moraju se sejati ranostasniji ili srednjestasniji hibridi, da se uhvati što više početnog roda, to je najjeftinije Ono što je skupo su sistemi za navodnjavanje“, kaže on.

Dodaje da se u ekstremnim uslovima mora prići odgovorno i brzo, ističući da je „poljoprivreda veoma osetljiva oblast“.

„Nju ne razumeju mnogi. Postoji izreka koja kaže da se u poljoprivredu i fudbal svi razumeju. Apelujem na vlasti da poslušaju nauku i stručnjake“, kaže on.

Mihajlović kaže da se moramo adaptirati na klimatske promene.

„Treba smanjiti emisiju ugljen-dioksida kao osnovnog uzročnika globalnog porasta temperature. Adaptacija podrazumeva i u poljoprivredi, i u drugim segmentima, da se aktivnosti prilagode promenama. To je parola „Misli globalno, deluj lokalno“. Ne možete da utičete na ceo svet, ali možete da dođete biciklom na posao, a ne kolima. Prilagođavanje podrazumeva da shvatimo realnost, da je to nešto što je neminovno“, kaže Mihajlović.

Dodaje da je priča o globalnom porastu temperature stara više od 20 godina.