Pčelar Ivica Stojanović

Posaditi što više bagrema po Srbiji, jer ga pčele vole

  • 16.01.2019

  • 11:29

  • Agroklub

  • 0

Ivica Stojanović FOTO: Ivica Stojanović Agrosmart

Ivica Stojanović (29), iz Bavaništa, kod Kovina, po obrazovanju je veterinarski tehničar. Svoja dragocena iskustva je proširio radeći na Novom Zelandu, а u Srbiji ima 260 košnica i 500 oplodnjaka, piše Agroklub.

Na pitanje odakle tolika ljubav prema pčelama i pčelarstvu, Ivica je odgovorio:

"Јoš od malih nogu sam bio znatiželjno dete, zanimala me je poljoprivreda, ponajviše živi svet koji me okružuje. Pčelarstvo je zanat u kome se stalno uči i napreduje, a od čijeg poštenog rada i požrtvovanja se može pristojno živeti. Оdmah nakon završetka srednje škole, znao sam da će pčelarstvo biti moj životni poziv. I evo, pčelarstvom se bavim punih 12 godina, i ta ljubav je iz dana u dan sve jača i slađa".

Pomogla iskustva sa Novog Zelanda

Iskustva koja je stekao na Novom Zelandu su mu dosta pomogla, kako da usavrši tehniku pčelarenja, tako i da drugačije sagleda pčelarstvo. Ono što mu je najviše privuklo pažnju jeste uređeno stočarstvo, voćarstvo, povrtarstvo. Kako kaže, to je zemlja savremene poljoprivrede, gde su svi zadovoljni od proizvođača do potrošača.

"U poljoprivredi, posebna pažnja se poklanja pčelarstvu, jer su proizvođači iz drugih grana poljoprivredne proizvodnje, a naročito proizvođači jabuka, borovnica, kivija i avokada, svesni da bez pčelara i njihovih košnica ne mogu očekivati stabilne i visoke prinose. Na Novom Zelandu ne postoji nijedan voćar koji ne bi pristao da postavite košnice na svojoj plantaži, jer su svesni da bez pčelara i njihovih pčela ne mogu očekivati ni dobar kvalitet plodova. Voćari su veoma upućeni u značaj pčela i može se reći da imaju odličnu saradnje sa pčelarima. Tačno znaju da odrede kada će im pčele biti potrebne za oprašivanje voća, a kada pčelar mora da premesti košnice zbog tretiranja voća. Takođe, na Novom Zelandu je jako važno stočarstvo, pre svega mlečno i mesno govedarstvo i ovčarstvo, jer ako imamo dosta prirodnog nađubrivanja stajnjakom imaćemo i dosta livadskog bilja, tako da će naše pčele biti stalno zaposlene", ističe sagovornik.

Najveća zarada od meda od manuke

Najveću zaradu donosi im med od manuke. Manuka je vrsta zimzelenog drveta (Leptospermum scoparium), koja se može naći samo na Novom Zelandu i u nekim delovima Australije. Pčelari, svesni ovog dara prirode, ne odbacuju ovo prirodno bogatstvo, već se pored šumara, i oni sami trude da manukom pošume što veća prostranstva i zaštite postojeća. Postoje plantaže sadnica manuke kojima oni vrše selekciju i pošumljavanje.

"Ovom pričom želim da skrenem pažnju na bagrem. Jer ono što je manuka za Novozelanđane, to je bagrem za nas! Savetujem svima da se uključe u pošumljavanje bagremom, a naročito sortama koje su namenjene pčelarstvu Rozsazsin, Debreceni, Matyusi, Zalai", napominje Stojanović.

Važna prolećna priprema pčelinje zajednice

Iz godine u godinu klimatski uslovi Srbije postaju sve suroviji. Produžena zima, velika količina padavina u kratkom vremenskom periodu, povišene temperature. Kao posledice klimatskih promena i nedostatka pašnih uslova nastaje gladovanje pčela, a ujedno i oslabljivanje zajednice. U tim trenucima, kaže Ivica, potrebno je pristupiti prihrani pčelinjih zajednica, jer u nedostatku hrane svi znamo šta sledi. Ivica takođe napominje da je jako važna prolećna priprema pčelinje zajednice za predstojeće medobranje.
pošaljite komentar

Nema komentara