Poslanici krive građane i izvršitelje, a šta kada je država poverilac?

Foto: Zoran Cvetković
Trenutno je u Parlamentu rasprava o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Česta tema su oduzimanje domova dužnika i visoke zarade izvršitelja. Ipak nisu svi imali iskustva sa izvršiteljima samo zato što nisu platili neki račun ili su podigli kredit. Šta se dešava sa sporovima oko vlasništva ili kada iz stana pokušava da vas iseli državna institucija?

PROČITAJTE JOŠ:



Poslanici drugi dan raspravljaju o izvršiteljima i većina primera koje oni navode svode se na situacije kada su građani dužni i ne vraćaju dugove. Šta se dešava sa onima, koji nisu ništa dužni, već imaju spor u vezi sa svojim stanovima, a nekada su i državne institucije te koje su u ulozi poverilaca.

Novim zakonom je država dodatno olakšala sebi poziciju i kada je dužnik u postupku, pa se tako u novom predlogu zakona nalazi odredba da kada želite da podnesete predlog za naplatu protiv indirektnog korisnika budzetskih sredstava, morate o tome da obavestite Ministarstvo finansija 30 dane pre podnošenja predloga. 

Iz Efektive navode da ovakvim rešenjem država sebe povlašćuje kao izvršnog dužnika i da ovakav tretman nije dozvoljen kada je dužnik fizičko ili pravno lice a duguje toj istoj državi za komunalne i srodne usluge. 

Njen video je pogledalo skoro pola miliona ljudi, a nadležne institucije je ignorišu.


Video pokušaja iseljenja porodice Lalović je do sada pogledalo preko 450 hiljada ljudi. Međutim nadležne institucije i dalje potpuno ignorišu njihove molbe za prijem i pokušaj mirnog rešenja ove situacije.

Izvršiteljka Vesna Marković, koju je angažovalo Ministarstvo odbrane, je u pratnji policije i vojne policije 17. jula pokušala peti put da iseli pukovnika Gojka Lalovića i njegovu porodicu iz stana na Bežanijskoj kosi.


Laloviće su do sada četiri puta odbranili prijatelji, komšije i aktivisti Združene akcije Krov nad glavom, a onda je izvršiteljka došla iznenada u pratnji policije, bravara, vatrogasne brigade, hitne pomoći i vojne policije.

Peti put su uspeli sami da se odbrane, a evo šta je ćerka pukovnika, Žana Lalović napisala nekoliko dana nakon tog događaja:

„Za one koji nisu upoznati sa slučajem, mom ocu, pukovniku Gojku Laloviću, 2005. godine je preko noći oduzeto pravo na rad jer je štitio zakon, propise, svoje kolege koji su nimalo lakom službom u vojsci čekali na listi krov nad glavom, a koji je neko na višem položaju želeo da pokloni po sopstvenoj želji – mimo propisa i važećih zakona. 

Kako je moj otac uložio žalbu zbog kršenja propisa od strane tadašnjeg ministra vojnog, doneta je naredba o očevom penzionisanju i rečeno mu je da pravdu traži na sudu. Kako je pravda spora, ali dostižna, otac ju je (naizgled) dočekao sa šest presuda u svoju korist – naredbe i rešenja o njegovom penzionisanju sud je poništio i proglasio nezakonitim, što je značilo momentalno vraćanje oca u službu. Samo što se to nikada nije desilo. 

Za godine službe (gotovo četiri decenije), doprinose u odbrani zemlje, članove porodice, vojska je po zakonu trebala porodici da dodeli stan, što je i učinjeno rešenjem iz 2005. godine, za čiji deo učešća je otac planirao da uzme stambeni kredit, kako bi ga otplatio. Što bi se i desilo, da preko noći nije ostao bez posla, kada je ukazao na nezakonita postupanja i ustao da zaštiti interes vojske. 

Uprkos svim presudama nikada nije vraćen na posao, ali se poteže samo jedna – hronološki poslednja, kojom žele da nas izbace iz zakonom pripadajućeg stana na ulicu uz pomoć vojne, civilne policije i privatnog - javnog izvršitelja, smatrajući to konačnim rešenjem deceniju i po dugog problema."

Ceo tekst možete pogledati OVDE

Jedino što Gojko Lalović traži je prijem u Ministarstvu odbrane i tvrdi da već ima spremno rešenje, ali ga iz ove institucije godinama ignorišu i ne žele da prime čak ni na razgovor.

Slučaj stanara iz hotela Bristol


Još jedna situacija u kojoj je glavni akter Ministarstvo odbrane, a iseljavaju se ljudi koji nemaju nikakva dugovanja, već je opet u pitanju spor oko smeštaja. Slično kao u slučaju pukovnika Lalovića, nikada nisu dobili ono što im po zakonu i odlukama nadležnih institucija pripada, a država ih godinama ignoriše.

VIŠE O TOME:


 


„Vlada Srbije je u avgustu 2018. godine donela Zaključak i naložila rešavanje stambenog pitanja vojnih beskućnika iz hotela Bristol, ali Zaključak do danas nije sproveden jer ljudima koji žive u objektu koji preuzima kompanija "Beograd na vodi”, još nije pronađen novi smeštaj."

„U Zaključku Vlade koji je usvojen 2. avgusta navodi se i da je Ministarstvo odbrane dužno da posebnim aktom utvrdi uslove i kriterijume za dodelu stanova."

Dve prethodna citata uzeta su iz teksta koji je Nova ekonomija objavila u oktobru prošle godine. Nakon toga je u decembru održan protest stanovnika hotela „Bristol", kojima je tokom zime isključivana struja, zatim im je sa ulaznih vrata hotela skinuta brava, a pre nekoliko dana se desila i poplava za koju stanari tvrde da je namerno izazvana, jer je cev na jednom spratu presečena, a u slivnik su bile nagurane plastične kese.

Još u decembru su iz Udruženja vojnih beskućnika Srbije naveli da su se obraćali Ministarstvu odbrane 50 puta, a da ih ova institucija ignoriše.

Danas, šest meseci kasnije, oni i dalje čekaju da im država reši problem, a Ministarstvo odbrane i dalje ćuti.

Komesarijat za izbeglice ratuje sa izbeglicama


Komesarijat za izbeglice je posebna organizacija u sistemu državne uprave, koja je osnovana Zakonom o izbeglicama, a posao im je da obavljaju stručne i druge poslove koji se odnose na zbrinjavanje i integraciju izbeglica.

Međutim, ova institucija poslednjih godina vodi borbe i sporove sa izbeglicama i to uglavnom oko smeštaja, koji njima često po zakonu pripada, ali ne i po mišljenju ljudi koji vode Komesarijat.

Tako smo prošle godine nedeljama imali pokušaje iseljenja 14 porodica, koje žive u Ustaničkoj ulici u Beogradu, pa je Komesarijat ipak morao da popusti nakon pritika javnosti i organizacija, koje su nedeljama branile stanare od nasilnog izbacivanja.

Međutim, ova institucija nastavlja da se bori sa izbeglicama oko smeštaja, koje bi trebalo da im obezbeđuje.

Juče se u dnevniku N1 pojavila nova vest, da izbeglice koje žive u Rakovici strahuju da će ostati bez krova nad glavom. Navodi se u prilogu da Komesarijat želi da preuzme stanove 20 porodica u Beogradskom naselju Rakovica, koje su ovi ljudi sagradili samostalno od humanitarne pomoći dodeljene od strane Ujedinjenih nacija.

Stanari tvrde da su stanove izgradili sami od donacija, koje je obezbedio Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenig nacija (UNHCR), a da je Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije bio samo nemi posmatrač u ovom procesu. Ipak Komesarijat sada želi da ove stanove legalizuje bez učešća stanara u postupku i prepiše ih sebi.

"Komesarijat je započeo legalizaciju ovih stanova bez našeg odobrenja, njih je ovlastio Grad Beograd, odnosno Goran Vesić im je potpisao da se izvrši legalizacija ovih stanova u korist stambenog fonda Vlade Srbije, a kada se izvrši legalizacija, za šta Komesarijat nema ni jedan validan dokument, ovo više nije naša imovina", izjavio je jedan od stanara, Dragan Miljević za N1 povodom ovog slučaja.

VIŠE O TOME U PRILOGU N1: OVDE 

Nadležni organi, kao i Komora izvršitelja često apeluju na građane da izmiruju svoja dugovanja i da pokušaju da dogovorom reše sporove, kako ne bi dolazili u situaciju da im se prodaje imovina.

Ipak, na ovim primerima vidimo da se državne institucije same ovoga ne pridržavaju i često ignorišu ljude, koji imaju stambene probleme odbijajući bilo kakvu komunikaciju sa njima. U slučajevima kada su državne institucije u ulozi poverioca i kada su one te koje angažuju izvršitelje da bi namirili neko potraživanje, tada princip „hajde da se dogovorimo" ne važi.

pošaljite komentar

1 komentar

  • Filip

    SRAMOTA!