Povrtar iz Uba podelio prolaznicima 1,5 tonu tikvica besplatno

Vladimir Jakovljević (40), povrtar iz sela Sovljak kod Uba podelio je u centru tog grada 1,5 tonu tikvica prolaznicima jer nije imao kome da ih proda. 

Kada je završio, tikvice je odvezao u Beograd u Nacionalno udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR), a deo  je dao i kuhinjama roditeljskih kuća „Zvončica“, gde su deca koja se leče od te bolesti, kao i Institutu za majku i dete.

Kako je ispričao za portal Nova ekonomija, kada mu je, preko posrednika, otkazana porudžbina od jedne kompanije koja ima više trgovinskih lanaca, osetio se očajno.

„Iako nismo imali ugovor, računao sam da ću prodati te tikvice. Međutim, rečeno mi je da od toga nema ništa… Pošto narod nema para da kupuje, zaključio sam da je najbolje da  ih poklonim“, priča Vladimir.

Tikvice je stavio u gajbe, stao ispred prodavnice svog druga, zalepio na kombi i na gajbe natipise: „Gratis!“, „Delimo besplatnu tikvicu!“, „Specijalna akcija“ i nudio ih prolaznicima.

„Ljudi su se čudili, mnoge je bilo sramota da uzmu besplatno hranu..Neki su prilazili, a neki su hteli da mi plate. Jedna gospođa, penzionerka je odbila da uzme bez plaćanja. Rekla mi je: Sine, ja za 70 godina nisam dobila ništa besplatno. Sramota me je da uzmem nešto džabe. Odbio sam da mi plati. I na kraju je jedva pristala da uzme, ali je uzela“, kaže on.

Ni Vladimir, ni njegovi poznanici, koji se bave istim poslom ne mogu da prodaju povrće koje proizvedu jer „narod nema para da kupi“.

„Nemaju para, ne možemo da prodamo ništa. A povrće se uvozi. Nemam ništa protiv uvoza, trgovina mora da ide, ali uvozite ono što mi nemamo, a kad stigne naše povrće, uzmite naše, pa prodajte“, priča Vladimir.

On kaže da je ove godine već bacio veliku količinu kupusa jer se tada nije setio da ga podeli. 

„A kupus je već i bio ispucao, nisam hteo da ga prodam za pet dinara, jeftinije mi je da bacim“, kaže.

Vladimir sebe, majku i troje dece izdržava isključivo od ovog posla. Proizvodnja tikvica ga je koštala 4.000 evra. Samo radnicima je svaki dan plaćao po 2.000 dinara, a  ima ih konstantno četvoro i na kraju nije ništa zaradio. O troškovima proizvodnje ne treba ni pričati.

„Proizvodnja kupusa na pola hektara me je koštala oko 2.500 evra. Na kraju, sam ga bacio. To je strašno“, kaže.

Država mora da pomogne i srpskim poljoprivrednicima i srpskom narodu, dodaje. 

„Vi iz države, pomozite nam da prodamo naše proizvode. Pomozite i narodu da ima veće plate i da može da kupuje hranu. Šta nekome vredi da mu ja dam besplatno tikvice, kad uz njih mora da kupi jaja i brašno da ih spremi, i da plati struju da bi uključio šporet?“, kaže Vladimir.

On dodaje da ga ove godine može spasti samo kredit. Već je podneo zahtev banci Inteza i očekuje da oni uskoro donesu odluku.

„Ranije sam od njih dobio 770.000 dinara kredita za najlone i sistem za navodnjavanje ‘kap po kap’. Plaćam po ratu od 210.000 dinara na svakih šest meseci. Nadam se da ću i sada dobiti kredit od njih, jer bi mi to mnogo pomoglo u ovakvoj situaciji“, rekao je Vladimir za Novu ekonomiju.