Preduzetnici da dokažu da su nezavisni, Poreska nasumično kontroliše

Foto: Pixabay
  • 26.09.2019

  • 13:23

  • Nova ekonomija

  • 0

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana nalogodavac (poslodavac koji angažuje paušalca) i paušalac biće dužni da sami prođu Test o samostalnosti preduzetnika i da, u slučaju  da na većinu pitanja na testu odgovori pozitivno, redefinišu međusobani odnos - ili ka većoj samostalnosti ili ka stalnom zaposlenju, ocenjeno je tokom vebinara koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija" zajedno sa Vojvodina ICT cluster-om.

Tokom vebinara koji je za cilj imao da pojasni najavljene zakonske izmene, rečeno je i da Poreska uprava nije treća strana u navedenom procesu, odnosno da neće upravljati procedurama vezanim za proces ali da će preduzeća i samozaposleni biti izloženi njenim nasumičnim kontrolama. Ukoliko preduzetnik na većinu pitanja odgovari negativno, u njegovom poslovanju se ništa neće menjati. 

Podsećamo, Digitalna Srbija i Vojvođanski IKT klaster uputili su zahtev Vladi da javno objavi nacrt teksta zakona čija je primena, ukoliko zaista prođe Vladu Srbije i bude usvojen u Skupštini, najavljena za 1. januar 2020. godine. 

Ove izmene podigle su veliku prašinu naročito među IT zajednicom jer uvode  takozvani „test samostalnosti preduzetnika", putem kog će se ocenjivati da li je paušalac koji obavlja posao za pojedinačnu kompaniju zapravo zaposleni ili podizvođač. Test sadrži devet kriterijuma, a samozaposleni na njemu „padaju" ako ispunjavaju pet.  (VIDI SLIKU SA ZAHTEVIMA U NASTAVKU TEKSTA)
Iako je IT zajednica najglasnija, ova pojava je prisutna i u drugim industrijama gde zaposleni uglavnom otvaraju agencije i poslodavac ih tako angažuje, uz niže poreske troškove i izbegavanje obaveza koje proizilaze iz radnog odnosa.

KO JE DUŽAN DA POLAŽE TEST SAMOSTALNOSTI?

Finansijski konsultant u kompaniji Seven Bridges Genomics Aleksandar Budić je kazao da će se dodatno oporezovati bilo koji preduzetnik za kog se smatra da nije samostalan u odnosu sa nalogodavcem i da strani nalogodavac neće imati obavezu da „rešava" test, već će se podizvođači u tom slučaju samooporezivati, odnosno da će biti u obavezi da sami izračunaju svoje poreze i doprinose.
zahtevi
Povodom najjasnijih stavki u predloženom testu, koje se odnose na broj radnih dana i količinu prihoda koji se ostvaruje od individualnog poslidavca, dve strane će na početku saradnje samostalno morati da procene da li su razumna očekivanja da će se glavne stavke ispuniti u budućnosti i da unapred predvide da će odgovori na oba pitanja biti pozitivna. 

Naveo je da će se najavljene podsticajne mere za zapošljavanje odnositi na celu 2019. godinu i da se predlogom izbegava pravni rizik u poslednjih pet godina, odnosno da se test ne primenjuje na promet i prihode ostvarene pre 1. januara 2020. godine.

DA LI JE REŠENJE NAJBOLJE MOGUĆE ILI IZNUĐENO?

Direktor Inicijativa „Digitalna Srbija" Nebojša Đurđević je dodao da su proračuni predviđenih podsticaja pokazali da će uticaj novog zakona u bliskoj budućnosti biti minimalan na zarade programera (zbog olakšica neće se toliko ostetiti  novo opterećenje ako paušalac ne prođe test) i da u budućnosti očekuju dalje podsticaje za IT industriju i umanjenje poreskih opterećenja za celu privredu u međuperiodu. Ocenio je i da je u pitanju „dobro kompromisno rešenje".

Na sledećem slajdu nalazi se proračun olakšica po zaposlenom, koja uključuje porez na dohodak (koji će prve godine iznositi 70%) i doprinose za penziono i socijalno osiguranje (koji će od 2020. godine biti 100%, pa će se u naredne dve smanjivati).

racunica

Na pitanje zašto se predstavnici privrede u Radnoj grupi za unapređenje paušalnog sistema nisu borili za bolje uslove i nisu informisali javnost, Vojvodina ICT Cluster Milan Šolaja je kazao da je Vlada Srbije predstavila problem izbegavanja poreza angažovanjem paušalaca kao ozbiljan problem koji se ne tiče samo IT sektora, te da prvobitni predlog nije uklučivao nikakve podsticajne mere, kao i da je prvobitno implicirano da će se svim paušalcima poslati retroaktivna poreska rešenja. 

On je objasnio da zbog osetljivosti informacija o kojima se raspravljalo tokom zasedanja radne grupe nije bilo moguće iznositi detalje pregovora, ali da su se predstavnici industrije trudili da uključe mišljenje firmi sa obe strane spektra, i onih koje zapošljavaju paušalce i onih koji sklapaju ugovore o stalnom radnom odnosu, kao i stavove malih kompanija. 

„[Predstavljeno] rešenje će [sektoru] kupiti barem tri godine gde neće biti drastičnog skoka troškova za firme, a u međuvremenu ćemo pokušati da nađemo sistemska rešenja", rekao je Šolaja.

On je rekao i da je sada na Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi da preciznije definiše zakonsko rešenje i da će „Digitalna Srbija" i Vojvodina ICT cluster nastaviti da pažljivo prate razvoj situacije i da traže nove podsticajne mere za razvoj sektora. 

PROČITAJTE JOŠ:
pošaljite komentar

Nema komentara