Proizvodnja organske hrane označena kao šansa Srbije

  • 23.05.2018

  • 08:20

  • RTS

  • 0

Za 175 miliona evra bespovratne pomoći iz IPARD fondova stiglo je 500 prijava, a prvih petnaestak ugovora biće potpisano oko 10. juna, najavio je ministar poljoprivrede. Ekipa RTS-a je proveravala zašto se u Srbiji organska hrana uprkos povoljnoj klimi i zemljištu gaji na deset puta manjim površinama nego u zemljama Evropske unije. A upravo je takva proizvodnja označena kao šansa Srbije.

Na 2.000 hektara u južnom Banatu najveći proizvođač organske hrane u Srbiji gaji žitarice i uljarice. Od prvih koraka u poslu do prvih rezultata na njivi trebalo im je nekoliko godina

"Mi za sada, nažalost, izvozimo sirovine, 95 odsto na zapadno tržište, mahom u Švajcarsku. Imamo posebne cene za domaće tržište i na taj način pomažemo njegov razvoj. Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrške države zaista nije realna", navodi Vladimir Babić iz firme "Ekoagri Srbija".

A ta podrška za sada izostaje. Ipak, država planira veće subvencije, pre svega za male proizvođače.

"Ono što je njihov problem je kako izdržati konkurenciju u konvencionalnoj proizvodnji usled stalnog rasta cena inputa i mislim da je upravo za te male proizvođače organska proizvodnja", navodi Velimir Stanojević iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pod njom je tek 0,4 odsto zemljišta u Srbiji, a organski proizvodi u maloprodaji učestvuju sa jednim procentom. Bolje rezultate poslednjih osam godina podstiče i nemačka organizacija za međunarodnu saradnju.

"Danas nakon osam godina ako pogledamo videćemo da se površina koja je pod organskom proizvodnjom povećala sa 6.000 na 15.000 hektara, da se broj proizvođača koji se bavi organskom proizvodnjeom povećao sa 1.000 na 3.500", navodi Tomislav Knežević iz GIZ-a.

Njihov ukupan izvoz ne prelazi 20 miliona evra, dok recimo nemačko organsko tržište vredi devet milijardi.

"Ogromna je vrednost tog tržišta i ono beleži konstantan i stabilan rast i nije posledica nekog trenda. Najveće šanse verovatno imamo na tržištu EU – zbog blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini, potreba potrošača, ali ono što ne smemo da zaboravimo su visoki standardi koje zahteva ova proizvodnja nosi sa sobom", navodi Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.

U kojoj meri se standardi poštuju, oko 1.000 proizvođača u Srbiji meri aplikacijom koja im omogućava bržu komunkaciju sa kontrolnim kućama i štedi vreme i novac za izveštaje.

pošaljite komentar

Nema komentara