Srbija na dnu liste za zaštitu prava intelektualne svojine

FOTO: Pexels
  • 10.02.2019

  • 11:54

  • Nova ekonomija

  • 0

"Jedan od glavnih nedostataka ulaganja u nauku upravo je transfer znanja iz centara kreiranja u centre iskorišćavanja: od univerzitetskih i drugih laboratorija i instituta, do kompanija gde bi se nova znanja i tehnologije primenili", rekao je za Novu ekonomiju Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Važnu ulogu u tome, kako navodi, igra i sistem zaštite intelektualne svojine, koji je još uvek „u povoju" i neefikasno se primenjuje. „Bez toga nema zainteresovanosti inovatora za širenje i unapređivanje sopstvenih znanja i njihovu primenu".

Nauka je za svaku zemlju koja želi da se razvija u pravom smeru veoma bitan segment društva. 

Zbog toga su u Srbiji potrbna veća ulaganja u ovaj sektor.

Da je situacija svakakva, samo ne ružičasta, pokazuju međunarodni pokazatelji. 

Prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (Global Competitiveness Report 2017-2018), Srbija se na polju zaštite prava intelektualne svojine, u konkurenciji 137 zemalja sveta, nalazi na otrežnjujućem 116. mestu. 

Taj loš podatak nije jedini, niti najgori – prema kapacitetu privlačenja i zadržavanja talenata smo na 132. odnosno 134. mestu. 
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
PROČITAJTE JOŠ:
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Drugi relevantan pokazatelj je međunarodni indeks posvećen isključivo merenju zaštite prava fizičke i intelektualne svojine (International Property Rights Index). 

Prema njemu, od 127 zemalja sveta Srbija zauzima stidljivo 101. mesto, iza Crne Gore – ali i Sijera Leonea, Malavija, i Liberije. Uporedne zemlje regiona zapravo i nisu toliko uporedive, jer za Hrvatskom zaostajemo 28, a za Slovenijom čak 53 mesta.

Nedostatak oko koga, može se reći, postoji konsenzus jeste „upadljivo" odsustvo strateškog upravljanja, odnosno mehanizama za tešnju saradnju nauke i privrede. 

To je istaknuto i u prethodnoj Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja za period 2010-2015. godine, pored potrebe da se osnuje tzv. 

Nacionalni inovacioni sistem, definisan kao „kompleksna mreža javnih preduzeća, privrednih društava, univerziteta, istraživačkih i razvojnih instituta, za generisanje, difuziju i primenu naučnih i tehnoloških znanja". 

Značajnu ulogu trebalo je da ima nekadašnje Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, a takođe je definisana i ograničena lista nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije. Na njoj su se našle biomedicina, nanonauke, energetika, informaciono-komunikacione tehnologije i dr.

Aktuelna strategija ukazuje iapak i na izvesne povoljne okolnosti po ovom pitanju. 

Na primer, poslednjih godina je znatno povećan broj objavljenih naučnih radova referisanih u web of science (WoS) bazi, što je pozitivna posledica rasta broja istraživača. 

Takođe, Srbija se uključuje u sve više međunarodnih istraživačkih platformi i projekata, zbog čega raste i udeo naučnih radova proisteklih iz međunarodne saradnje.

pošaljite komentar

Nema komentara