Srbija najgora u srednjoj i istočnoj Evropi po rastu BDP-a

U prvom kvartalu 2019. godine privredna aktivnost u Srbiji snažno je usporila a ostvareni rast BDP iznosio je samo 2,5 odsto, rečeno je na predstavljanju novog broja časopisa Kvartalni monitor.

„Srbija je ostvarila najnižu stopu rasta od svih zemalja centralne i istočne Evrope“, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Bolje od Srbije stoje Albanija, Bugarska, Crna Gora, Češka, Estonija, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Makedonija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

Negativan uticaj na rast privrede imala je odluka Kosova da uvede carine od 100 odsto na robu iz Srbije, ali veličinu ovog uticaja nije moguće proceniti.

Uvođenje kvota na izvoz čelika u EU nije izazvalo značajan pad proizvodnje, ali je sprečilo planove Hestila, vlasnika Železare Smederevo, za povećanje proizvodnje u ovoj godini.

PROČITAJTE JOŠ:

Suficit budžeta nije za pohvalu, već za brigu

Koliko su preduzeća bila profitabilna u 2018. godini

Prosečni rast BDP u regionu centralne i istočne Evrope iznosio je nešto više od četiri odsto, a ekonomisti koji rade na Kvartalnom monitoru očekuju da će do kraja godine rast privrede Srbije iznositi tri odsto.

Ovo se kosi sa prognozama koje su do sada iznosile vlasti u Srbiji i Međunarodni monetarni fond (MMF), koji prognoziraju rast BDP od 3,5 odsto.

Arsić je uzjavio da je rast privrede skroman, ali da su rezultati makroekonomske politike dobri.

Takođe, nastavljen je rast zaposlenosti i zarada, međutim ova poboljšanja jednim delom „prevazilaze mogućnosti privrede“ jer na duži rok nije održivo da rast zarada i zaposlenosti bude brži od rasta proizvodnje.

Na predstavljanju Kvartalnog monitora rečeno je i da je u prvom kvartalu ostvaren fiskalni suficit od 0,9 odsto, i da se očekuje da do kraja godine iznosi pola procenta, ali politika suficita ocenjena je kao neadekvatna.