Srbija uvozi guščiju paštetu iz Mađarske iako ima domaću

  • 09.06.2016

  • 11:12

  • RTS

  • 0

Živinarstvo je jedna od najmanje subvencionisanih grana poljoprivrede, a za guščarstvo na primer podsticaji uopšte i ne postoje. Guščiju džigericu kao veoma ekskluzivnu i skupu robu uglavnom uvozimo, a oni koji u Srbiji i uspeju da je proizvedu, ne mogu da je prodaju restoranima i prodavnicama budući da specijalizovane klanice gotovo ne postoje. 

Stručnjaci traže da Ministarstvo poljoprivrede što pre donese dugo najavljivani pravilnik koji bi pojednostavio i pojeftinio izgradnju mini-klanica na samom gazdinstvu.

Do pre 30 godina, u Telečki nadomak Sombora nije bilo kuće u kojoj se nisu uzgajale guske. Meso i perje su predavali zadruzi, a guščija džigerica završavala je na francuskoj trpezi. Danas se u tom mestu tom proizvodnjom bavi samo porodica Varga.

"Naša familija to radi već 40 godina i ljudi već znaju za nas, a proizvode prodajemo preko preporuke. Imamo sad do 150 gusaka zato što ne možemo da prodamo više, inače bismo mogli da držimo 3.000 komada", kaže Zoltan Varga iz Telečke.

Iako nema stalne goste, porodica Varga je svoje gazdinstvo registrovala i za turizam, jer je to jedini legalan način da prodaju guščije proizvode.

"Sve moramo sami ručno da pripremamo – i kljukanje, i klanje, i sve ostalo. Sve sami vakuumiramo pošto nemamo klanicu gde bismo mogli da predamo žive guske koje bi bile prerađene u klanici", objašnjava Monika Varga.

Ekskluzivni prestonički restoran mesečno potroši oko 10 kilograma guščije džigerice. Uveze je uglavnom iz Mađarske, za 40 odsto višu cenu od one u Srbiji.

"Da bismo zaštitili naše domaće proizvođače kao što to rade u zemljama Evropske unije, potrebno je pod hitno doneti pravilnike o takozvanoj kućnoj proizvodnji tradicionalnih proizvoda i omogućiti kroz pravilnike našim malim proizvođačima da mogu svoje proizvode da prodaju ugostiteljskim objektima", kaže agroekonomista Milan Prostran.

Ugostiteljski objekti koji prate svetske gastronomske trendove, 90 odsto namirnica otkupe direktno od poljoprivrednika.

"Što se tiče voća i povrća, to napreduje. Mala gazdinstva nam to donose, znači direktno od proizvođača dobijamo, a što se tiče mesa, uspeli smo samo jednu vrstu mesa da nabavimo za restoran", ističe predsednik Asocijacije šefova kuvara Srbije iz restorana "Madera" Zoran Stevanović.

Da bi hrana proizvedena na malim porodičnim gazdinstvima brže i u većoj količini stigla do gostiju prestoničkih restorana, njen put mora da bude popločan novim pravilima Ministarstva poljoprivrede.

pošaljite komentar

Nema komentara