Teormoelektrane zapadnog Balkana najviše od svih zagađuju vazduh u Evropi

FOTO: Wikimedia

Najnoviji izveštaj Evropske energetske zajednice sa sedištem u Beču i mreže nevladinih organizacija predvođenih Alijansom za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) i evropskom organizacijom za zaštitu okoline "Europe Beyond Coal", kojim se upozorava da 16 termoelektrana na zapadnom Balkanu zagađuje regiju i celu Evropu više nego svih drugih 250 evropskih elektrana na ugalj, ovih je dana u centru pažnje i mnogih zapadnih medija.


Izveštaj je objavljen sredinom sedmice u Briselu s namerom da se vlade zemalja regiona, građani i Evropska unija upozore da je zagađenost vazduha u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori nepodnošljiva, da takva zagađenja ne poznaju granice, te da postaju „sve opasniji nevidljivi ubica za celu Evropu".

Kako prenosi Al Jazeera, francuski dnevni list levog centra Liberation, jedan od tri vodeća dnevnika u Francuskoj, u izdanju od 22. ovog meseca u opširnoj analizi navodi da zbog zastarelosti termoelektrana, odsustva vizionarske razvojne politike i ljudske nebrige prema okolini, 16 termoelektrana u regionu u proseku emituje čak 20 puta više sumpor-dioksida i 16 puta više otrovnih čestica nego svih drugih 250 termoelektrana u Evropi.

List prenosi navode iz najnovijeg evropskog izveštaja po kojima "zdravstveni troškovi koji mogu da se dovedu u vezu sa najvećim zagađivačima zraka u Evropi" iznose od 6,1 do 11,5 milijardi evra godišnje.

Smanjivanje zagađenja uslov za EU


"Te troškove ne plaćaju samo građani i ekonomije ugroženih zemalja, već sve članice Evropske unije, imajući u vidu da zagađen vazduh nema putne isprave, niti se može zaustaviti na granicama Unije", navodi francuski list pozivajući se na izjave energetskih i zdravstvenih stručnjaka.

U godišnjem evropskom izveštaju objavljenom početkom ove sedmice u Briselu navodi se da termoelektrana „Ugljevik" u Bosni i Hercegovini emituje sumpornog dioksida (SO2) kao sve nemačke termoelektrane na ugalj. Tim povodom, Liberation navodi da bi „Evropska unija od zemalja zapadnog Balkana morala konačno zahtevati što hitnije prilagođavanje postojeće legislative standardima EU-a". U tom kontekstu citirana su i upozorenja autora izveštaja kojima se od EU traži da pooštri svoje pristupne kriterijume prema svim zemljama regiona u sektorima životne sredine i zaštite zdravlja.

"Zemlje koje se budu oglušile prema takvim zahtevima trebalo bi da budu suočene sa zastojem u procesu evropskih integracija, jer pristup Evropskoj uniji ubuduće ne bi trebalo da bude moguć ukoliko vlade u regionu ne osiguraju drastično smanjivanje zagađenja životne sredine i ako radikalno ne povećaju svoju odgovornost za zdravstveno stanje građana u svojim zemljama".

Predstavnica evropske Alijanse za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) Vlatka Matković-Puljić tim povodom za francuski list pojašnjava da „pristupanje Evropskoj uniji ubuduće ne bi trebalo biti moguće ako se zagađivanje životne sredine u regionu dramatično ne smanji, ako se zastarele termoelektrane ne ugase i ako se vlade ovih zemalja ne okrenu prema drugim izvorima i vrstama čiste energije".

Liberation podseća da bi zemlje zapadnog Balkana morale da počnu sa smanjivanjem svoje štetne emisije i po osnovu međunarodnih ugovora na koje su se samovoljno obavezale. Osim Sporazuma o stabilizaciji i prodruživanju koji sve zemlje regiona imaju sa Evropskom unijom, tu je i Ugovor o energetskoj zajednici po kojem je većina termoelekrtana u regionu već trebalo drastično da smanji štetne emisije.

"TE Ugljevik" je po tom osnovu samo u prošloj godini trebalo da smanji emisiju SO2 sa sadašnjih 150.000 tona na 10.000 tona godišnje.

"To je najdrastičnije smanjenje koje je trebalo da se realizuje bude prošle godine u regionu, ali u stvarnosti mi nismo videli niti danas vidimo da se filteri ugrađuju", izjavila je Vlatka Matković-Puljić.

Uz ocenu da je zapadni Balkan poslednji deo Evrope u kome termoelektrane ne samo opstaju, već se grade i nove, DW zaključuje da se uz postojeće količine spaljivanja uglja na Balkanu ne mogu ostvariti ni klimatski i energetski ciljevi Evropske unije.

Države članice EU planiraju da do 2031. godine zatvore sve termoelektrane na ugalj kako bi se ostvarili ciljevi dogovoreni na Pariškom samitu o klimatskim promenama, ali takvi ciljevi su danas pod velikim upitnikom između ostalog i zbog energetskog zaostajanja regiona Balkana i odsustva svesti i novca za prelazak na čiste energije.
pošaljite komentar

1 komentar

  • Aleksandar

    Napokon jedan smislen pritisak. Što se tiče zastoja, zastali smo.