U celoj Srbiji pada vrednost nekretnina, samo u Beogradu raste

U drugom tromesečju ove godine cene stanova u Srbiji pale su, doduše minimalno, u odnosu na početak godine, kao i u odnosu na drugo tromesečje 2017. godine.

Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje kredita (NKOSK) koja obuhvata cene stanova prodatih na kredit sa osiguranjem kod ove agencije, prosečna cena kvadrata u Srbiji je iznosila na kraju juna 878 evra. Ipak, sudeći prema cenama stanova, Beograd i unutrašnjost Srbije osim dva-tri izuzetka su kao dva različita sveta. Naime prosečna cena kvadratnog metra u Beogradu iznosila je u drugom tromesečju 1.171 evro, što je rast od oko 50 evra po kvadratu ili šest odsto. Istovremeno prosečna cena u celoj Srbiji je smanjena za četiri odsto. I u okviru Beograda cene variraju od svega 389 evra u Barajevu do čak 1.705 evra (u proseku) na Savskom vencu ili 1.631 evro na Starom gradu.

Osim pražnjenja unutrašnjosti i selidbe u Beograd, ovom raskoraku je najviše doprinela tražnja za luksuznim stanovima na najatraktivnijim gradskim lokacijama, gde cena kvadrata prevazilazi 2.000 pa čak i 3.000 evra.

Takođe, značajna disproporcija u cenama je i između stare i nove gradnje, gde je novogradnja dosta skuplja od stanova u starim zgradama.

Prema rečima Kaće Lazarević, vlasnice agencije za nekretnine, tokom 2017. godine cena novogradnje je porasla za skoro dva odsto, a sličan trend se nastavio i u ovoj godini. S druge strane, cene stanova u starim zgradama rastu daleko sporije. Velika potražnja za novom gradnjom, pre svega mladih, jer oni uglavnom kupuju iz kredita koji su sve povoljniji, dovela je do izuzetnog rasta nove gradnje, čak 47 odsto u prvom kvartalu ove u odnosu na isti period prošle godine.

„Procenjuje se da će broj novih stanova u Beogradu i Novom Sadu na kraju ove godine biti veći nego u vreme pre krize, dok kada se radi o ostatku Srbije, to nije slučaj. Beograd i Novi Sad se izdvajaju od ostatka Srbije. S druge strane, za staru gradnju su zainteresovaniji stariji ljudi, koji ne kupuju na kredit. Problem kod stare gradnje je što zahteva ulaganja u stan, a nemaju ni garaže,“ objašnjava ona.

Ono u čemu Beograd više ne zaostaje za evropskim metropolama kao što su Pariz i London su cene luksuznih stanova. Kako tvrdi Lazarevićeva, u nekim zgradama cene dostižu tri, četiri, pet pa i više hiljada evra po kvadratu.

„Luksuzni stanovi privlače klijente iz inostranstva, uglavnom našu dijasporu, ali bogatiji deo, Kineze, Engleze, a počinju da se javljaju i iz SAD i to su posebno zainteresovani za Beograd na vodi. Sada kada su spustili cene sa početnih, vrtoglavih suma na 2.000 do 2.500 evra po kvadratu, kada uz stan ide garaža i pruža jedan novi način života, Beograd na vodi je napravio bum. Doduše to je i dalje gradilište. Zanimljivo je da se već pojavljuju agencije koje se raspituju da li neko želi da izdaje stanove u Beogradu na vodi“, kaže Lazarević.

Ona dodaje i da je prisutan trend raščišćavanja delova grada zarad investitora, čime se ugrožavaju ti kvartovi, uništavaju zelene površine, a to prednjači na Vračaru.

I dok stanovi u Beogradu idu i za preko 5.000 evra po kvadratu, najjeftiniji kvadrat u drugom kvartalu bio je u Bačkom Petrovcu. Koštao je svega 134 evra. U velikom broju opština, uglavnom siromašnih, uopšte nije ni bilo kupoprodaja, barem onih koje je registrovao NKOSK.

U drugom tromesečju je prodato 1.999 stanova, što je za 234 više nego u prva tri meseca, ali i 181 manje nego u istom periodu prošle godine.

I dok se promet stanova vratio na nivo s kraja 2009. i početka 2010. godine i dalje je daleko ispod 4.500 prodatih stanova iz nekih tromesečja 2007. i 2008. godine.

Dubrovnik najskuplji u regionu

U odnosu na region, Beograd je i dalje jeftiniji nego Zagreb i LJubljana, a nešto skuplji od Podgorice ili Sarajeva. Međutim, apsolutni rekorder u regionu je Dubrovnik, gde kvadrat stana u proseku košta 3.374 evra, a kuće čak 4.600 evra. U Rovinju i Splitu je kvadrat oko 2.500 evra, dok je u Zagrebu 1.630 evra u proseku. U Podgorici je kvadrat nove gradnje 1.020 evra, dok je recimo na primorju 1.400 evra.

U Letoniji i Sloveniji najveći rast cena stanova

U Evropskoj uniji prema podacima Evrostata u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle, najveći rast cena stanova je zabeležen u Letoniji čak 13,7 odsto i Sloveniji 13,4 odsto. Dvocifren rast cena u odnosu na isti period prošle godine imali su i Irska 12,3 odsto, Portugal sa 12,2 odsto, Slovačka 11,7 odsto i Mađarska 11,5 odsto. U Italiji, Finskoj i Švedskoj u ovom periodu došlo je do smanjenja cena nekretnina.