UZUZ pozvao na bojkot obaveznog plaćanja članarine PKS

  • 28.02.2017

  • 16:43

  • 0

Nakon pokretanja projekta "Borba za slobodu preduzetništva", koji podrazumeva ukidanje neustavnog obaveznog članstva i članarine u Privrednoj komori, veliki broj privrednika se javio da podrži projekat i da kaže da ne želi da plaća članarinu, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare "(Ne)plaćanje članarine Privrednoj komori -bojkot", koju je organizovalo Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Podsetimo, od 1. januara ove godine uvedena je obaveza plaćanja članarine u Privrednoj komori Srbije, čemu se usprotivio veliki broj privrednika. Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti je prvo podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti obaveznog članstva u Privrednoj komori Ustavnom sudu, a zatim lobiralo da identičan tekst potpiše 47 narodnih poslanika. 

Prema rečima Save Manojovića, predsednika Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, time je postupak pred Ustavnim sudom znanto ubrzan i ne postoji opasnost da Malo veće od troje sudija odbije da odlučuje o ovom pitanju, već se Ustavni sud u plenumu od 15 sudija mora baviti time. 

"Takođe, od Ustavnog suda je tražena privremena mera zabrane naplate članarine kako bi se sprečio nastanak štetnih posledica koji bi nastao primenom prisilne članarina i pored toga što je Ustavom garantovano da svako može da ostane izvan svakog udruženja", naveo je on.

Manojlović je rekao je da privrednici koji ne žele da plaćaju, ne treba da plaćaju članarinu, a ako ih PKS tuži zbog toga, prema zakonu o Ustavnom sudu, oni imaju pravo da od suda opšte nadležnosti zatraže da sačeka dok Ustavni sud ne donese konačnu odluku.

"Obavezno članstvo je neustavno, kao i način na koji se određuje visina članarine. Naime, visina članarine određuje se na osnovu prihoda, a ne na osnovu profita, kao što bi trebalo. Smatramo da je pre odlučivanja Ustavnog suda bojkot privrednika najbolje rešenje kojim će privreda referendumski izneti svoj stav o obaveznoj članarini", istakao je i dodao da ko god smatra da mu je plaćanje članarine Privrednoj komori isplativo, može to i da uradi. 

" Mi podržavamo slobodu izbora. Referendumskim neplaćanjem izneće se stav o nametnutoj neustavnoj članarini, a podržati i inicijativa ministra privrede koji je izašao sa obećanjem da se članarina neće plaćati nakon prve godine obaveznog članstva, čime se obavezao i na iniciranje promene postojećeg zakona, pošto takva garancija mora biti zakonski utemeljena", naveo je.

UZUZ će, kako je rečeno, u narednoj fazi projekta, ukoliko privrednici žele, osporiti i ustavnost same Odluke o naplati članarine.

"Pozivamo sve privrednike da nam se obrate za savet, ali i da se informišu i uključe aktivno u projekat Borba za slobodu preduzetništva", rekao je Manojlović.

"Privrednici su rekli da oni za te pare mogu da stipendiraju nekoga na Harvardu i da ga zaposle, ili da zaposle još ljudi. Ono što je činjenica je da ovo neće proći", kazao je. 

On je najavio da će oni zatražiti sastanak sa ministrom privrede, kojeg, kako kaže, ne krive, jer je ovaj zakon donet u vreme njegovog prethodnika.

"Ministar je rekao da će se ova članarina plaćati samo godinu dana, što znači da je najavio promenu zakona. Time je izrekao neku vrstu javnog obećanja. Dao je reč i mi ga za tu reč držimo", rekao je.

Steva Kočalka, predsednik Zrenjaninskog poslovnog kruga ZREPOK, rekao je da članovi tog udruženja smatraju da privrednici sami umeju najbolje da prepoznaju i sopstvene i zajedničke interese i da oni samostalno treba da odlučuju da li će biti članovi i kojih organizacija i udruženja.

"Novi zakon omogućio je i da skupština sadašnje privredne komore samostalno donese odluku o načinu određivanja i visini članarine, što je ona i učinila i to na način kojim je pokazala da nema legitimitet da zastupa interese privrede Srbije", rekao je Kočalka.

Visina komorskog doprinosa, kako je istakao, određena je isključivo na bazi bruto godišnjih prihoda privrednih subjekata, i to ne srazmerno, i bez realnog uvažavanja njihove finansijske sposobnosti.

"Tako je, na primer, stavljena u istu ravan firma sa prihodom od 2,5 milijardi dinara i stotinak zaposlenih sa firmama koje imaju više desetina milijardi godišnjeg prihoda i nekoliko hiljada zaposlenih. Komorskim doprinosom je obuhvaćeno 26.000 od ukupno oko 104.000 registrovanih privrednih subjekata. Projektovani budžet Privredne komore je za četiri puta veći od dosadašnjeg, tako da se ne radi ni o kakvom rasterećenju, već naprotiv, o dodatnom, ne malom opterećenju privrede", rekao je Kočalka i istakao da nema ništa protiv postojanja Privredne komore Srbije, ali je stava da članstvo u Privrednoj komori ne sme da bude obavezno.

Dragoljub Bjeloglav, iz Udruženja ZREPOK, rekao je da je prag od 2,5 milijarde dinara prihoda za najveću članarinu prenizak. Naveo je da je najveći problem za privatnike raspon od 2,5 do 10 milijardi dinara.

"Pritom bi kompanije u kojima udeo ima država imale velike uštede. Uvođenje članarine bi bio veliki udar na mala i srednja preduzeća. Tako da smatramo da svako treba da ima slobodu odlučivanja", rekao je Bjeloglav.

Miloš Cimeša, direktor Udruženja distributera pića - UnoDroP, takođe je istakao da članstvo u PKS treba da bude po principu dobrovoljnosti. Kako je kazao, ovde je  narušen i princip transparentnosti prilikom donošenja ovih odluka jer niko nije konsultovao privatnike kada je doneta ova odluka.

"Sporan je i princip efikanosti. Budžet Privredne komore je uvećan višestruko, a nije stavljeno do znanja koje su to usluge koje Privredna komora daje za to", kazao je Cimeša.

Profesor doktor Georgi Ganev, direktor Poslovnog udruženje hotelijera i restorana Srbije HORES, smatra da Privedna komora i nadležno ministarstvo treba da preispitaju ovu odluku koja, u svakom slučaju, mora da se ukine.

"Smatram da privredna komora mora da kaže svoje mišljenje o ovome i da sve mora da bude na principu dobrovoljnosti", kazao je profesor Ganev.

Milan Knežević, predsednik asocijacije malih i srednjih preduzeća, rekao je da je privredna komora napravljena da dezavuiše sve interese privrede. Ona je produžena ruka Ministarstva finansija i ona daje legitimitet i kredibilitet svim pogrešnim odlukama, kaže on.

"Oni daju privrednoj komori status javne institucije da bi uzurpirali 14.000 kvadrata imovine privredne komore", rekao je.

Kako je istakao, u Srbiji se donose nezakoniti zakoni, koji pokrivaju poslovanja interesnih grupa.

"Ovo je zakon koji je izglasan u petnaest do 12 u Skupštini, ovo je zakon koji nije bio na javnoj raspravi...Nezakonit je zakon o ulaganjima koji kaže da agencija koja se bavi ulaganjima može strane investitore da oslobodi carine, dok carinski zakon to ne priznaje..", kazao je i dodao da se radi o podzemnin interesima Privredne komore Srbije.

"Nama drže predavanja diletanti koji su na predškolskom nivou u znaju o privredi", naveo je.







pošaljite komentar

Nema komentara