Zašto se prodaje Komercijalna banka

FOTO: Nova ekonomija
  • 21.05.2019

  • 09:00

  • Nova ekonomija

  • 0

Komercijalna banka je stabilizovala poslovanje, reći će svi poznavaoci prilika u bankarskom sektoru. Otuda se spoljni posmatrač s razlog pita čemu insistiranje države kao najvećeg akcionara, dežurnog šerifa MMF-a i manjinskog akcionara EBRD, da ova banka, koja uskoro proslavlja pola veka rada, promeni vlasnika.

Ako je koncesija za beogradski aerodrom „Nikola Tesla" proglašena za evropsku transakciju godine u 2018. u kategoriji aerodroma, onda bi očekivana transakcija za Komercijalnu banku trebalo da bude transakcija 2019. godine na evropskoj bankarskoj mapi. 

Ovo je, naravno, samo mršav pokušaj analogije zasnovan na činjenici da je u oba slučaja baš francuska konsultantska kuća Lazard finansijski savetnik, ali nije tajna da vlasnici ove domaće banke očekuju, iz različitih motiva, dobar dil i da je lista kandidata za ovu „udavaču" već sad prilično duga. 

Ima, međutim, više otvorenih pitanja koja su se u javnosti postavljala: zašto Vlada Srbije želi da proda „porodičnu srebrninu", što ova banka definitivno jeste? Zašto EBRD koji je kao značkica na reveru bio garant korporativnog upravljanja, želi da izađe iz vlasništva banke? Zašto MMF, pa i Fiskalni savet, insistiraju da se ova prodaja što pre dogodi, kad je lista argumenata protiv izlaska države iz vlasništva prilično duga i ozbiljna. 

Od savetnika se očekuje da posle detaljne analize prilika na tržištu, različitih modela privatizacije i analize konkurencije na tržištu, uskoro predloži najbolju moguću strategiju i način prodaje akcija Komercijalne banke u vlasništvu države sa ciljem izbora pouzdanog partnera i maksimizacije efekata od prodaje kapitala. 

Između redova, ovo znači da se banka neće prodavati na javnom tenderu već možda u direktnim pregovorima sa tzv. strateškim investitorom. 

To dodatno jača političku dimenziju prodaje, koja se ogleda u pitanju kom investitoru vlada Ane Brnabić želi širom da otvori vrata za zauzimanje značajnog tržišnog kolača. Zasad su što javno, što nominacijom medija, interesovanje za ovu banku pokazali Rajfajzen banka,  investicioni fond Ripplewood Advisors u vlasništvu biznismena Tima Kolinsa, neimenovana turska banka, pa i vlasnik MK grupe Miodrag Kostić.

Dobrovoljno ili pritisak

U vlasništvu države je 41,74 odsto akcija Komercijalne banke, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) poseduje 24,43 odsto kapitala, a Fond IFC 10,15 odsto. Komercijalna banka ima mrežu od 202 filijale i ekspoziture u Srbiji sa 2.770 zaposlenih, kao i banke u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Akcijski kapital od 335,4 miliona evra i ukupni kapital od 519,1 milion evra svrstava je u top pet banaka na tržištu Republike Srbije.

„Ideja nam je da država izlazi iz onih delatnosti gde nema potrebe da bude", kazao je ministar finansija Siniša Mali. Da li država zaista dragovoljno želi da izađe iz vlasništva, ili pod pritiskom MMF, tek Instrumentom za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument), koji je potpisan sa Međunarodnim monetarnim fondom, objava tendera za Komercijalnu banku očekuje se do kraja juna ove godine. Ugovor sa novim strateškim partnerom za Komercijalnu banku trebalo bi da bude potpisan do kraja 2019. 

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić je jedan od onih koji ne kriju da je za prodaju banke. „U zemlji gde postoji korupcija, bolje je privatizovati banke. Pokazalo se da Srbija loše upravlja i preduzećima i bankama i da se banke često koriste za finansiranje privilegovanih biznismena, što dovodi do nenaplativih kredita i propasti banaka", smatra on. 

Na pitanje šta misli da li je Vlada Srbije iskreno za prodaju, on kaže za „Novu ekonomiju" da „nije siguran" da  postoji definitivna spremnost za privatizaciju Komercijalne banke, jer je država već jednom 2015. angažovala savetnika i da smo takođe imali tu obavezu prema MMF-u, ali do privatizacije nije došlo. 

Šta želi EBRD?

Ali, zašto EBRD želi da izađe iz banke? Bankari sa kojima smo razgovarali kažu da EBRD nigde ne ostaje večno i da je ovo EBRD-ovo podržavanje privatizacije  - očekivano. A usput bi EBRD i prilično zaradila. Dakle, dobar dil. Takođe, ne misle da je reč o nekom „izvlačenju" sa tržišta Srbije jer portfolio banke pokazuje da EBRD ovde ima dugoročne planove. 

 Sa druge strane, neaktiviranje put opcije, odnosno zaklanjanje iza države koja tobože gine da proda banku, je elegantan način da ova međunarodna finansijska institucija izađe iz ovog braka čistih ruku i svede svoj reputacioni rizik na minimum. 

Naime, za nekoga ko insistira na standardima korporativnog upravljanja i transparentnosti u poslovanju, predstavnicima EBRD su za prvih 10 godina sedenja u upravi banke očito promakli ozbiljni propusti u upravljanju rizicima  i kreditnoj politici koji su 2014. rezultirali, može se slobododno reći, skandaloznim otkrićem da je svaki peti kredit u ovoj banci nenaplativ. 

 „Ohrabrujemo otvoren i trasparentan proces prodaje, i uzeli smo u obzir poziv Vlade za izbor finansijskog savetnika", rekli su kratko u EBRD za N1. Na pitanja Nove ekonomije da li su zadovoljni rezultatima poslovanja Komercijalne i nivoom korporativnog upravljanja, koje su lekcije naučene iz učešća u vlasništvu Komercijalne banke i kako se privatizacija uklapa u strategiju EBRD 2018-23, iz banke poručuju da se politika  meša u poslovanje državnih preduzeća i to je jedan od razloga što EBRD, akcionar u Komercijalnoj, podržava privatizaciju ove domaće banke.

EVO RAZLOGA ZBOG KOJIH EBRD ŽELI DA IZAĐE IZ KOMERCIJALNE BANKE

 Nenaplativi krediti zapržili čorbu

Analiza Nove ekonomije je pokazala da je banka imala stabilan rast aktive u periodu od 2010. do 2014. godine, nakon kog dolazi do blagog pada od 4 odsto upravo zbog otpisa nenaplativih kredita. 

Neto dobitak banke u periodu od 2010. do 2014. godine ima trend rasta, dok u 2015. i 2016. godini možemo primetiti gubitak. Zbog čega? Pa zbog otpisa visoke vrednosti nenaplativih kredita. Zatim sledi oporavak. U 2017. godini dobitak je 41 odsto viši nego u 2014. godini kada je prikazan najviši dobitak pre otpisa nenaplativih kredita i iznosio je 8,1 mlrd RSD. U 2018. godini zaključno sa trećim kvartalom, neto dobitak iznosi 6,5 mlrd RSD. 

Malverzacije i lažni rezultati poslovanja banke tokom 2013. i 2014. otkriveni su zahvaljujući sporazumu koji je Srbija sklopila sa MMF.  U vanrednoj eksternoj reviziji 2014. otkriveno je da 230 miliona evra u Komercijalnoj banci nisu klasifikovani kao NPL (Nonperforming loan) odnosno nenaplativi krediti.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja banke  za 2017. godinu, na kraju 2015. učešće nenaplativih kredita u ukupnim bruto kreditima iznosilo je neverovantih 21,6 odsto.  Taj procenat na kraju decembra 2016. iznosio je 17 odsto, a na kraju 2017. godine 12,2 odsto. Plan je bio da do kraja 2018. taj procenat još malo padne, na jednocifren rezultat. Najveći udeo u nenaplativim kreditima imala su privredna društa.  Jednostavno rečeno, to znači da je banka bila prilično ležerna u odobravanju plasmana kompanijama a da nije tražila adekvatna obezbeđenja za kredite. (Ne)očekivano, nenaplative kredite Komercijalna banka dodeljivala je Rudnapu, Verano Motorsu, Farmakomu, IMK 14. oktobar, Minel transformatorima i drugim firmama.

Tokom 2017. banka je ispravljene kredite prebacila iz bilansne u vanbilansnu evidenciju i u značajnom iznosu je naplatila rizične plasmane, čak dva puta više nego što su planirali. Takođe, napravljen je zaokret u odobravanju kredita, pa je banka otvorila četvore oči i bila je znatno konzervativnija. Takođe, banka je uvela  još neke standarde u klasifikaciji i praćenju rizičnih klijenata.

 

Smene direktora kao na traci

 

Da je svaki peti nenaplativi kredit ozbiljno uzdrmao reputaciju banke pokazuje detalj da je rukovodstvo banke na čelu sa iskusnim bankarom  Aleksandrom Pikerom polovinom 2016. čak javno optužilo prethodnu upravu na čelu Ivicom Smolićem (ostavku dao polovinom 2015.) da je odgovorno za negativni rezultat banke i loše upravljanje kreditnim portfoliom. Pogotovu u periodu od 2013. do 2015. godine.

 

Osim ovih problema sa finansijskim izveštavanjem, iz banke su samo ispadali kosturi iz ormara, koji je Pikerova uprava očito namerno otvorila. Nakon postupka interne kontrole, banka je 2016. sama prijavila direktora Sektora za marketing Komercijalne banke koji je uhapšen zbog postojanja sumnje da je počinio krivično delo primanje mita i ostvario protivpravnu imovinsku korist višu od 468.000 evra.

Piker, je podsećamo, lično u julu 2017. podneo krivičnu prijavu protiv Slađane Jelić, zamenice dikretora Izvršnog odbora zbog zloupotrebe službenog položanja. Ova visoka službenica banke je, prema detaljima iz krivične prijave, izmenila strategiju rešavanja nenaplativih potraživanja po pitanju potraživanja prema Rudnap Grupi Vojina Lazarevića. 

U krivičnoj prijavi Piker je naveo da je Jelić davala lažne izveštaje i na taj način izlazila u susret Vojinu Lazareviću, a na štetu Komercijalne banke. Očekivani priliv novca prema usvojenoj strategiji banke za rešavanje nenaplatih kredita, od Rudnap grupe bio je 10-15 miliona evra. A prema proceni Jelićeve,  ovaj iznos koji je banka mogla da naplati od dužnika sveden je u lažnim izveštajima na 7,5 miliona evra. 

Međutim, Piker više nije imao podršku većinskog akcionara države za sprovođenje svoje politike u Komercijalnoj banci, i na jesen 2017. ovaj  menadžer sa više od tri decenije iskustva i koji je govorio 10 jezika, daje ostavku. I tu nije bio kraj, jer su godinu dana od njegovog odlaska samo pljuštale smene i ostavke u Upravnom odboru ove državne banke. 

Vrhunac je, verovatno, nedavno hapšenje Filipa Delpala u Rusiji, koji je sve do septembra 2018. bio predstavnik EBRD u Upravnom odboru Komercijalne banke. Ruski sud je  u februaru saopštio da mu je odredio pritvor od mesec dana zbog sumnji na proneveru. Nije poznato koja je uloga Delpala u srpskoj banci, iako su domaći mediji preneli da je upravo Delpal "jedan od ljudi odgovoran za uništavanje Komercijalne banke”. 

Čak i da je reč o doturenim i fabrikovanim informacijama koje optužuju dojučerašnjeg predstavnika EBRD i služe za svaljivanje odgovornosti, ko bi ozbiljan želeo da bude u vezi sa partnerom koji ne igra po zakonima o poslovanju banaka, već u skladu sa koalicionim sporazumima i zakulisnim političkim dogovorima. 





pošaljite komentar

Nema komentara