Danas je Svetski dan pčela, a da nisu važne samo one koje nam daju med, kažu stručnjaci. Divljim vrstama preti nestanak ako čovek ne prestane da im uništava hranu. O medonosnim pčelama brine čovek, a ...
-270x152.jpg)
Stručnjaci iz digitalne sfere su sredinom aprila na onlajn događaju „Znaš kako“ prezentovali po jednu digitalnu veštinu i time pokazali u kom pravcu mladi mogu besplatno dodatno da ...
-615x345.jpg.webp)
Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da će Sadguru posetiti Beograd 18. aprila od 12h do 14h na Trgu Republike. Sadguru je krenuo na 30.000 kilometara dugačak put od Londona do Indije na motoru k...
Pijačni prodavci protestuju u centru Beogradu zbog uvođenja e-kasa na pijacama. Krenuli su u šetnju ka Predsedništvu, potom idu na Slaviju i traže sastanak sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. ...
Već smo pisali o tome kako odgovarajući mirisi utiču na biznis, poslovni uspeh, ali i na marketing. Šta da radimo kada završimo s napornim poslom, dođemo kući i želimo da se opustimo? Etarsk...
Potpuno nova Honda Civic Type R sa prednjim pogonom postigla je rekordno vreme od svega 2 minuta i 23,120 sekunde koliko joj je bilo potrebno da napravi jedan krug na Suzuka stazi (Suzuka I...
Borba protiv svih oblika zagađenja u Srbiji svakako bi izgledala drugačije da joj se nisu posvetile građanske organizacije. Jedna od njih je neformalna grupa građana Ekostraža čiji članovi objavljuju snimke zagađenja na internetu i društvenim mrežama. Predstavnik Ekostraže, Bojan Simišić, kaže da je problem što u Srbiji nikada nijedna industrija nije odgovarala zbog zagađenja. Prema njegovim rečima, Ekostraža se najviše koristi podacima o zagađenju koje prikuplja Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA). Načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine, Zoran Redžić, objašnjava da će uskoro biti urađena aplikacija pomoću koje će svaka opština u Srbiji moći da formira svoj Lokačlni izvor zagađivanja. Više o tome pogledajte u VIDEU:
Protest Sindikata nauke Srbije održane je na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Od ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zatražili su uvođenje koeficijenata po zvanjima kako bi se ispoštovali svi zakoni koji se tiču radno-pravnog statusa istraživača. Od 2010. godine do danas, država nije uradila evaluaciju rezultata naučnih istraživača, već zaradu formiraju na osnovu rezultata iz te godine. "Prstom nisu mrdnuli duže od decenije po pitanju naših zarada, a traže nam na svakih pet godina evaluaciju našeg rada. Mi napredujemo u zvanjima, a zarade su ostale zarobljene u kategorijama iz 2011. godine. Imamo naučne savetnike u najvećim zvanjima koji imaju plate u najnižim kategorijama na osnovu tadašnjih ocena rada", kaže za Novu ekonomiju dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke Srbije. Naučnici napreduju, ostvaruju rezultate, ali se to po njihovim zaradama ne vidi. Država, kako kažu, ponosi se njihovim naučnim postignućima, ali ne radi ništa po pitanju povećanja zarada. Seti ih se, kažu, samo pred izbore ili kada im treba pomoć tokom poplava, pandemije. Drugi zahtev, koji je država u međuvremenu ispunila, bio je da svi naučni radnici budu primljeni u radni odnos na neodređeno vreme. Mnogi naučnici godinama su radili preko ugovora na određeno vreme koje su potpisivali svakog 1. januara. "Iako je taj dokument po hitnom postupku u subotu potpisao resorni ministar Branko Ružić, ne znači da će biti realizovan. Na nama, ali i na ministru Ružiću, sada je da obaveže dekane fakulteta i direktore instituta da donesu još jedan dokument koji će onda dati puno pravo svim istraživačima i na fakultetima i na institutima da imaju siguran posao. Da ne budu radnici na privremeno-povremenim poslovima, da nemaju minuli rad i dostojanstvo", izjavila je na prostestu dr Jovović. U dokumentu koji je načinila radna grupa ministarstva prosvete, a koji je potržalo preko 2000 naučnika, stoji da koeficijenti moraju da budu u nivou sadašnje zarade u kategoriji A1 po zvanjima. "Sada je na potezu ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije. Iza ovog zahteva cela naučna zajednica stoji i ništa manje od toga ne prihvatamo. Zaslužili smo to posle 11 godina", rekla je dr Jovović. Za ispunjenje ovih zahteva, kako navode iz Sindikata nauke, potrebno je tri milijarde dinara dodatnih sredstava iz budžeta. Protest je nastavljen šetnjom od Trga Nikole Pašića do Nemanjine 11 gde su zahtevi ponovljeni.
Jubilarni pedeseti FEST otvoriće drama Stefana Arsenijevića "Strahinja Banović" u petak, 25. februara. O tome ko je moderni junak i odakle ideja da se na taj način i iz tog ugla bavi izbegličkom krizom koja je i dalje aktuelna, govorio je za Novu ekonomiju reditelj ovog filma Stefan Arsenijević. - Ova pesma spada u važan deo naše kulturne baštine, a meni je bilo zanimljivo da je stavim u kontekst izbegličke krize. Ovo je savremena ljubavna priča, a savremeni Banović Strahinja je migrant iz Gane koji želi da se spasi i koji kreće na jedan dalek put, objašnjava Arsenijević. Kada Strahinju (Ibrahim Koma) vrate iz Nemačke u Srbiju, on odlučuje da ovde i ostane. Pronalazi posao, trenira, volontira za Crveni krst. Međutim, zaplet počinje onog trenutka kada njegova supruga Ababu (Nensi Mensah Ofei), koja želi da postane glumica u Londonu, upoznaje Alija. On je levičarski aktivista sa kojim kreće na Zapad u potrazi za srećom. Strahinja ne može da se pomiri sa tim i kreće balkanskom migrantskom rutom ne zbog boljeg života, već iz ljubavi prema svojoj ženi. Ibrahim Koma je francuski glumac koga naša publika pamti po ulozi Zaka u seriji "Pod suncem Sen Tropea". U ovoj seriji se prvi put pojavio sa svega 20 godina. Poslednje što je snimio jeste serija "Put oko sveta za 80 dana" koja se upravo emituje na Bi-Bi-Si-ju. Filmska adaptacija narodne pesme bavi se večito aktuelnim temama preispitivanja vere, tradicije, identiteta, rase i ljubavi. Scenariju potpisuju Stefan Arsenijević, Bojan Vuletić i Nikolas Dukrej. Film je laureat gran-pri na festivalu u Karlovim Varima.
.jpeg){kind=small}
Zvanično, kuća u Cara Dušana 10 u beogradskoj opštini Stari grad, najstariji je zidani objekat u gradu. Prema zvaničnim podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, izgrađena je još početkom 18. veka, između 1824. i 1827. godine. Slične zgrade, tačnije sedam u nizu, izgrađene su po identičnom planu. Sastoje se od podruma, prizemlja i sprata u baroknom stilu. Kuća je tipični stambeno-poslovni objekat iz XVIII veka, predviđen za zanatsku radionicu u prizemlju, dok je sprat namenjen za život. Foto: beogradskonasledje.rs Nalazi se u blizini tvrđave Kalemegdan, a prema nekim verovanjima, najstarija kuća spojena je podzemnim prolazima sa tvrđavom. Da li je to istina, znao je austijski pukovnik Nikola Doksat de Morez, po čijem regulacionom planu je i izgrađena ova kuća. Kasnije su ga zbog veleizadaje ubili, a prema drugim istorijskim podacima, to su učinili jer je bio odličan poznavalac svih podzemnih prolaza i laguma u i okolo tvrđave. Kuća nekada, foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture Hroničari beleže da je ova kuća prvobitno bila u vlasništvu zanatlije Elijasa Flajšmana, uglednog beogradskog remenara. Sve do završetka Drugog svetskog rata, kuća je, iako su se menjali, uvek bila u vlasništvu nekog zanatlije. Nakon nacionalizacije, u prizemlju se otvara tekstilna radionica "Narodni heroj Anđa Ranković" iz koje je nastala čuvena fabrika "Beko". I danas se, tačnije od 2007. godine, u prizemlju ove kuće nalazi zanatska radionica, pekara, dok je sprat kuće koja je pod zaštitom kao spomenik kulture, van funkcije. Ipak, mnogi smatraju da ovo nije najstariji objekat u Beogradu. Naime, u zemunskom naselju Ćukovac, u ulici Vasilija Vasiljevića 10, nalazi se kuća izgrađena još pre 1658. godine. Tada se prvi put pominje u putopisima francuskog diplomate Mišela Kiklea, a izgrađena je ranije. Od 18. veka se tu nalazi kafana "Beli medved" u prizemlju, a na spratu je konačište. Nacionalizovana je 1948. godine i od tada je u privatnom vlasništvu, ali pod zaštitom države. Stil gradnje je orijentalno balkanski, a prema nekim podacima, u njoj je boravio Eugen Savojski, prilikom okupacije Beograda.
Podaci o nabavci opreme i lekova, kao i o raspoložovim mestima u bolnicama i brojevima zaraženih i preminulih moraju da budu javno dostupni jer su od krucijalne važnosti za zdrastveni sistem u Srbiji, rekao je za Novu ekonomiju poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović. On dodaje da su i građani smireniji kada znaju te informacije. Niko pre pandemije nije očekivao da će biti tolika potražnja za medicinskim podacima, a samim tim ni potreba da se oni bolje zaštite. To nije bio šok samo za Srbiju, već i za ceo svet, objašnjava poverenik Marinović. Turski Acibadem: Ne planiramo kupovinu kovid-bolnice u Batajnici On dodaje da se radi o dve vrste podataka, oni koji se tiču ličnih zdravstvenih podataka građana koji moraju da budu zaštićeni, ali i onih koji treba da budu javni, informacija o tome koliko je zaraženih, preminulih, kolika je popunjenost bolnica, ali i podaci u vezi sa kupovinom opreme. Razumljivo je bilo u ono vreme kada nije bilo dovoljno respiratora na tržištu da su neki podaci tada morali da ostanu tajna jer su ih i druge države štitile, kaže Marinović i dodaje da to je bilo jedna nova situacija za sve. Ipak, ni nakon vanrednog stanja, srpske vlasti nisu objavile podatke o tome koliko su plaćale vakcine, testove, respiratore. Deo podataka o tome kolike su razmere državnih izdataka Nova ekonomija je dobila analizom finansijskih izveštaja i slanjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Tako smo došli do podataka da je Republički fond za zdravstveno osiguranje na opremu i materijal u toku prve godine pandmije potrošio najmanje 520 miliona evra, o čemu detaljnije možete čitati na linku. Takođe, iz dostupnih podataka Agencije za lekove i medicinska sredstva, kao i i iz odgovora pojedinih zdravtsvenih ustanova, ustanovili smo da je promet PCR testova, koje koriste samo državne ustanove, u 2020. godini bio najmanje 28,6 miliona evra. Najviše su kupovani testovi kineskih proizvođača Sansure i BGI, kao i američkog proizvođača Abbott.
Čuda se dešavaju, a priroda ume da iznenadi. U botaničkoj bašti "Jevremovac" u Beogradu neočekivano je procvetala sisal agava. Reč je vrsti koja ima veoma široku primenu u industriji, ali se retko kad dešava da procveta. Svega nekoliko bašti na svetu može da se pohvali ovim "čudom". Visoka biljka žutog cveta, širokih vlažnih listova, zbog nektara kog ispušta, poreklom iz Meksika, procvetala je u Beogradu početkom februara. Iz Botaničke bašte kažu da je mnogo faktora uticalo da se to desi. Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meze "Različiti faktori utiču na cvetanje, koje se retko dešava. Pored temperature, vlažnosti, tu su i unutrašnji faktori biljke koji utiču na cvetanje", kaže Tomica Mišljenović iz botaniče bašte "Jevremovac". Agave se često nazivaju i biljkama stogodišnjicama jer ima treba puno vremena da procvetaju. Ovoj našoj je trebalo nešto više od deset godina. "Sisal agava je značajna jer se od nje dobijaju izuzetno kvalitetna vlakna, otporna na UV zračenja i dejstvo morske vode. Od nje se pletu jaki konopci, prostirke, pa čak i sandale", kaže Mišljenović. Od nje se dobijaju i pića "pulke" i "meskal", ali ne i tekila. Ona se dobija od plave agave odnosno agave tekilane. Nakon cvetanja biljka će se osušiti, ali će se vegetativnim putem razmnožiti.
.jpeg){kind=small}
Rođena je 1909. godine u Požarevcu, u srpsko-italijanskoj porodici. Otac joj je bio Bruno Barili, italijanski kompozitor, a majka, Danica Pavlović, praunuka najstarije Karađorđeve ćerke Save Karađorđević. Da se ostvari kao slikarka, nije mogla u svojoj rodnoj zemlji. Milena Pavlović Barili sasvim slučajno je početkom 20. veka upisala slikarstvo na minhenskoj akademiji (Akademie der bildenden Künste). Naime, prilikom slanja svojih radova, namerno ili slučajno, nije se potpisala. Kada je primljena i kada se prvi put pojavila, svi su očekivali muškarca. Međutim, videvši da je talentovana, Pavlović-Barili primljena je u klasu profesora Štuka. Na taj način, uspela je sebi da prokrči put i kreće da izlaže po Evropi, a stiže i do Amerike. Zadivljeni njenim talentom, čelni ljudi magazina "Vogue" angažuju je i 1940. godine 1. aprila izlazi broj sa njenim autoportretom. Negde u to vreme, biva angažovana i na oslikavanju postera za parfem "Escape" Meri Danhil. Plakat za parfem "Escape", foto: Nova ekonomija I baš kada je krenula da ubira plodove svog rada, preminula je iznenada, u 37. godini života od srčanog udara u Njujorku. Iza sebe je ostavila mnoga dela koja danas možemo videti u njenom legatu u Požarevcu. Njene lične predmete, tašnu, češalj, cipele možete videti na izložbi "Velikanke srpske kulture", u Domu Jevrema Grujića koja je otvorena do 27. marta 2022. ili u videu ispod:
Kada je Anica Ivanović, buduća lekarka, od otvarača limenki napravila prvu tašnu, mnogi iz njenog okruženja su je pitali kome će to da treba. Doduše, kako kaže, to su se pitali i kada je počela da se bavi "String art" umetnošću, slikanjem pomoću eksera i konaca. Međutim, u obe ove umetnosti Anica je veoma uspešna. Od učenja odmara tako što stvara, a pre godinu dana, napravila je prvu tašnu od limenih zatvarača. - To je došlo spontano, inspiraciju sam dobila na Pinterestu. Onda sam počela da skupljam te zatvarače. Za jednu manju torbu moram da skupim oko 500 komada. Tako da su se svi uključili u skupljanje. Otvorila sam i svoju stranicu na Instagramu i prodaja je krenula, objašnjava Anica Ivanović. Ne pravi samo torbe od otvarača, već i narukvice, ogrlice, novčanike. Ipak, dobila je i ponudu da napravi nešto sasvim neuobičajeno. - Drugarica je pitala da li bih mogla da joj napravim kupaći kostim od otvarača. Sada razmišljam kako bi to moglo da izgleda. Iako je na završnoj godini studija medicine, uspela je nekako da se organizuje i uklopi hobi i učenje. "Danju učim, noću šijem. Taj kreativni posao me odmara od knjige i slova. Kada imam puno porudžbina, a to se dešava, radim i učim paralelno", kaže Anica. Ko sve nosi metalne torbe i kako se one prave, pogledajte u novoj epizodi "Biznis storija" u produkciji Nove ekonomije.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
