Šta donosi nova metodologija obračuna prosečne zarade

Daleko je plata od 500 evra

01.04.2018. Branislav Krivokapić 0
PROSEČNE ZARADE U 2017. GODINI PROSEČNE ZARADE U 2017. GODINI

Po novom obračunu prosečna zarada će biti nešto niža, a samim tim i mnoga socijalna davanja.

U prosek se više neće računati nagomilani zaostaci zarada, u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u jednom mesecu. No, kako ni Zavod za statistiku ni Poreska uprava ne raspolažu podacima da li je obračunata zarada i isplaćena, i dalje nećemo znati koliki je broj zaposlenih kojima isplata zarada kasni

 

Zajednički projekat Deda Mraza i Barona Minhauzena, poznat pod nazivom prosečna zarada za decembar, po pravilu značajno veća od novembarskog proseka, definitivno odlazi u istoriju. Od januara ove godine Zavod za statistiku prosečnu zaradu računa na osnovu podataka preuzetih iz evidencije Poreske uprave, a ne na osnovu mesečnog istraživanja o zaradama, kao što je to rađeno od 1963. do sada.
Tako je, po staroj metodologiji, prosečna zarada za decembar 2017, sa bonusima, 13. platama itd, iznosila 54.344 dinara (16 odsto više nego u novembru), a prema podacima Poreske uprave, koja registruje samo zarade obračunate za dati mesec, ali ne i vanredne isplate, prosek je 48.743 dinara. Dakle, samo dva odsto više u odnosu na novembar. 

Osim što će znatno ujednačiti prosečne zarade tokom godine, nova metodologija će uticati na obračun čitavog niza finansijskih kategorija važnih za život građana: osnovice za porez na dohodak građana, osnovice za obračun doprinosa za socijalno osiguranje, naknade za nezaposlene, naknade hraniteljskim porodicama, otpremnina, dečjih dodataka, prava na socijalnu pomoć, obračun penzija itd.
S obzirom na to da su prosečne zarade u 2017. računate po novoj metodologiji u svakom mesecu, izuzev januara, manje od proseka računatih po starom modelu (vidi Tabelu 1), jasno je da će se i iznosi većine navedenih finansijskih kategorija pomeriti naniže. Tako ćemo, kao direktnu posledicu promene računanja prosečne zarade, s jedne strane imati smanjenje pojedinih prihoda države, a s druge smanjenje primanja korisnika različitih socijalnih davanja. Kako će to u praksi izgledati, videćemo tek kad bude objavljen prosek za januar, što će se desiti 27. marta, s obzirom na to da će Zavod za statistiku ubuduće iznos prosečne zarade dostavljati javnosti tek 55 dana nakon isteka posmatranog meseca, umesto 25 dana koliko je bilo do sada.

Glavna razlika između nove i stare metodologije ogleda se u činjenici da je dosadašnji obračun obuhvatao zarade isplaćene u mesecu za koji se pravi izveštaj, bez obzira na to da li su one i ostvarene u tom mesecu, ili je u pitanju isplata zaostalih zarada, dok će ubuduće biti obuhvaćene sve zarade obračunate samo za izveštajni mesec, bez obzira na to da li su isplaćene ili ne. Dakle u prosek se više neće računati nagomilani zaostaci zarada, u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u jednom mesecu. No, kako ni Zavod za statistiku, a ni Poreska uprava, ne raspolažu podacima da li je obračunata zarada i isplaćena, i dalje nećemo znati koliki je broj zaposlenih kojima isplata zarada kasni.

Mesečno istraživanje o zaradama sprovođeno je na uzorku pravnih lica koji obuhvata oko 800.000 zaposlenih i koji je, kako je na predstavljanju nove metodologije rekla Vesna Pantelić, načelnik Odeljenja za tržište rada u RZS,  „sačinjen uglavnom od velikih firmi sa velikim brojem zaposlenih". Na izvestan način ovo je priznanje da su kritičari dosadašnjeg načina obračuna prosečne zarade bili u pravu, jer ćemo novim načinom obračuna sasvim sigurno dobiti reprezentativniji uzorak. Do sada je istraživanje obavljano tako što je 8.000 odabranih firmi, u kojima radi oko 40 odsto formalno zaposlenih, popunjavalo obrazac o broju zaposlenih i masi isplaćenih zarada u određenom mesecu, dok će ubuduće uzorak za obračun prosečnih zarada činiti svi formalno zaposleni, prijavljeni u evidenciji Poreske uprave, pa će, za razliku od dosadašnje prakse, u prosek ulaziti i zarade zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane, ali i naknade za rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (izuzev zarada po osnovu ugovora o delu). 



Nastavak teksta možete pročitati u 49. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Čemu služi rekonstrukcija vlade

Ovako je išla cela stvar sa tom rekonstrukcijom Vlade Srbije: Prvo se premijerka Ana Brnabić prenemagala pred novinarima da ne shvata dokle će da joj dosađuju pitanjima o rekonstrukciji vlade, kad...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Dušan Perović, predsednik Termovent komerca

Čim zafali para, strani investitori odoše

Postavlja se pitanje da li treba da rađamo decu, jer kada se rode gde će raditi ako sve bude automatizovano. Iskustva moje kompanije su takva da nam prave zanatlije nedostaju, a mi smo kompanija na...

30.03.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Fiskalni savet vs. Republički zavod za statistiku

Na zaposlene razbroj s’

Dok Fiskalni savet postavlja logično pitanje – kako je to samo u Srbiji moguće da kod ovako visokog rasta zaposlenosti (prema zvaničnim statističkim podacima) imamo najmanji privredni rast u region...

30.03.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 4. deo

Zakon o privatizaciji iz 2001. godine

Kružile su procene da u Srbiji postoji više od 7.000 preduzeća sa društvenim kapitalom koja mogu biti predmet privatizacije. Na kraju, u postupku privatizacije našlo se manje od 3.000 preduzeća. Od...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Tibor Jona

Kakav nam spomenik Miloševiću treba?

Otvoreno pismo inicijativi za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću  Poštovani / Poštovana, Najpre želim da vam čestitam na vašoj hrabroj inicijativi da se naša tranzicijom napaćena Otadžbina ...

30.03.2018. Tibora Jona Detaljnije
<Marko Somborac upoređuje glavne ekonomske rezultate sa zvaničnom verzijom

Prilično retuširana slika stvarnosti

Dobar karikaturista nikako nije „samo crtač". Ne - da bi napravio dobru karikaturu, i te kako mora dobro da poznaje različite discipline i da bude upućen u takozvani „društveni ambijent". Kako ekon...

30.03.2018. Paralelni intervju Detaljnije
<Prof. dr Raša Karapandža, profesor EBS Univerziteta u Visbadenu, Nemačka

Vredan lopov je najgora kombinacija

Mislim da je glavni razlog ćutanja dela akademske zajednice strah. U tome ih donekle i razumem. Meni je čak u Nemačku redakcija provladinog tabloida „Alo" slala preteća pisma i tražila od dekana i ...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Šamaranje opozicije

Izborne pobede u poslednjih nekoliko godina Aleksandar Vučić koristi kako bi uspostavio  autoritativan sistem rukovođenja državom. Nakon uklanjanja Tomislava Nikolića sa političke scene, ostao je p...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji

Para malo, bolesnih mnogo

Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji Građani koji nemaju novca za odlazak kod privatnika, često se nalaze u nerešivoj situaciji – iako su godinama izdvajali za zdravstveno osiguranje, kad...

30.03.2018. Ana Simić Detaljnije
<Zašto GSP pravi milionske gubitke

Gigant koji vozi krntije

Pored čuvenih gubitaša, kao što su Putevi Srbije, RTB Bor ili Železara, kojima se bavi cela država, „ispod haube” krije se još jedan, ne manje ozbiljan klijent za trošenje državnog novca. Javno pre...

30.03.2018. Ivan Radanović Detaljnije
<PROSEČNE ZARADE U 2017. GODINI

Daleko je plata od 500 evra

Po novom obračunu prosečna zarada će biti nešto niža, a samim tim i mnoga socijalna davanja. U prosek se više neće računati nagomilani zaostaci zarada, u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u je...

30.03.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Nastajanje startapova pod krovom Impact hub a

Od ulja za bradu do veštačke inteligencije

U martu je Imapct hab privodio kraju odabir pet od deset najboljih započetih startapova koji će biti u programu akceleracije, odnosno osnaživanja biznisa potrebnim većim znanjem, ali i konkretnom f...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Cvijetin Milivojević, stručnjak za komunikacije i politički marketing

Od ove bolesti nema leka, ima samo zalečenja

Propaganda jeste prisilna sugestibilnost. To je naturanje jedne političke ideje, političke opcije ili jednog političkog kandidata svim zakonom dozvoljenim, ali i zakonom nedozvoljenim sredstvima i ...

30.03.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Srpski restorani na svetskoj fešti gastronomije Goût de France

Domaće namirnice na francuski način

Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove je 2015. godine prihvatilo ideju Alena Dikasa, jednog od najpoznatijih francuskih kuvara,  da gastronomsku umetnost svoje zemlje planetarno predstavi i proš...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Lazar Bodroža, reditelj i autor najboljeg srpskog filma na 46. Festu

Stvari su bolje nego što ih zaslužujemo

Vizuelni umetnik i reditelj Lazar Bodroža ima razloga da bude zadovoljan. Njegov debi film Ederlezi Rising je na ovogodišnjem Festu osvojio nagradu za najbolji film, on sam proglašen je najboljim r...

30.03.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Zoran Živković

Građani još veruju u laži i obmane

Sudeći po rezultatima nedavno završenih izbora za Skupštinu grada Beograda, izgleda da je narodni heroj Jugoslavije, akademik i publicista Vladimir Dedijer, imao pravo kada je, krajem šezdesetih go...

30.03.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Novo zanimanje - profesionalni čekači u redovima

Stojimo ispred vrata umesto vas

Kako je nastao ovaj neobičan biznis? Te godine, masovna histerija za novim modelom Iphone-a bila je tolika da su je ljudi poredili sa „crnim petkom" – rasprodajama na kojima se ljudi doslovno bore ...

30.03.2018. Dušan Jurićf Detaljnije
<Kako utvrditi autentičnost umetničkog dela

Kupi falsifikat, pa sedi i plači

Lubardine slike koštaju od 10.000 do 20.000 evra, zavisi od formata. Izazov su za falsifikatore. Postoji lanac. Naručilac, pa osoba koja slika, pa pošiljalac, pa da naivnu osobu uvuku u priču. Sist...

30.03.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kostimograf Aleksandar Kovačević

Iščašene ideje i šnajdersko umeće

Ovaj 24-godišnji momak, student Tehnološko/metalurškog fakulteta, odsek za tehnologiju materijala, još kao srednjoškolac je naučio da šije. Odeću smatra delom identiteta i svakom komadu koji smisli...

30.03.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije