Kolumna Mihaila Crnobrnje

NOVA VLADA – KAKO DALJE?

01.07.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja 0
Prof. dr Mihailo Crnobrnja Prof. dr Mihailo Crnobrnja

U trenutku pisanja ovog teksta ne zna se zvanično ko će sastaviti novu vladu i kakav će biti njen sastav. Čak se pomišlja i na nove izbore jer kod nas je demokratija toliko uzela maha da mi jednostavno ne možemo bez izbora svakih godinu-dve. 

Nesporna je činjenica da će nova vlada naslediti neke povoljne parametre kao što su niska inflacija, stabilan kurs, smanjena nezaposlenost, veća pokrivenost uvoza izvozom, bolja situacija u putnoj infrastrukturi, efikasnija administracija i, generalno, nešto bolji uslovi privređivanja.

Ali mislim da je jednako nesporna činjenica da tranzicija i restrukturiranje nisu dovršeni, da još uvek postoji prevelik broj ekonomskih bolesnika (primeri su Bor i Resavski rudnici), da su javna preduzeća daleko od željene efikasnosti, da je javni dug gotovo dva puta veći od zakonom dozvoljenog, da je odliv mozgova među najvišima na svetu, da su siva ekonomija i korupcija prilično iznad onih u zemljama sa kojima se najčešće poredimo.

Šta bi to nova vlada, bez obzira na njen sastav i trenutak preuzimanja obaveza, trebalo da radi? Naravno, pod broj jedan da konsoliduje ostvarene rezultate i od kratkoročnih pretvori ih u dugoročne. Da dovrši restrukturiranje javnog sektora i reši se ekonomskih invalida što će, vrlo često, značiti njihovo gašenje. Nova vlada treba principijelno da izvuče „socijalu" iz proizvodnje i da je prebaci tamo gde joj je mesto – u raspodelu društvenog proizvoda. I da obrati posebnu pažnju upravo budućem rastu društvenog proizvoda. To je ključna determinanta događaja u narednom periodu.

Rast od oko 3%, dostignut prošle godine, dobar je u odnosu na prethodnih nekoliko godina, ali ne i u odnosu na buduća očekivanja i obećanja. Govori se o rastu ličnih dohodaka, penzija i ostalih primanja za desetak procenata. Odakle, ako je rast društvenog proizvoda samo 3%? Drugo, ako je stopa nezaposlenosti pala za gotovo deset procentnih poena, zašto rast društvenog proizvoda nije veći od 3%? Delimično zbog toga što smanjenje nezaposlenosti ne znači i automatsko povećanje zaposlenosti u istoj meri. Ljudi idu u penziju, odlaze u inostranstvo, ili u sivu ekonomiju. Da je kojim slučajem zaposlen jednak broj ljudi koji je skinut sa registra nezaposlenih to bi značilo da sa znatno većim brojem zaposlenih proizvodimo malo veći društveni proizvod. A to znači pad opšte produktivnosti i slabljenje konkurentskog položaja na svetskom tržištu, a posledično i izvoza.

Nama je potreban rast društvenog proizvoda od najmanje 5%, i to više godina zaredom, da bismo se izvukli iz situacije u kojoj jesmo. Da li je to moguće? Iskustva drugih pokazuju da jeste. Ima priličan broj zemalja u kojima je više godina zaredom ostvarivan visok rast društvenog proizvoda, a na prvom mestu je Kina sa četrdesetak godina rasta od 10 i više posto godišnje! Tačno je da ovakve stope postižu uglavnom zemlje u razvoju a ne razvijene zemlje Evrope i Severne Amerike. Ali mi smo upravo to: zemlja u razvoju, jer smo još uvek daleko od potencijala koje imamo.

Za brži razvoj neophodan uslov je povećanje udela investicija u raspodeli društvenog proizvoda. Sa sadašnjih 18% morali bismo dostići bar 25% na godišnjem nivou. Naši napori su dosad uglavnom bili usmereni na privlačenje stranih investicija, vrlo često sa potpuno neopravdanim subvencijama za zapošljavanje. Od stranih investicija ne treba odustati, ali treba više razvijati domaće, koristiti domaći kapital, kako materijalni (finansijski) tako i ljudski. Tako se bolje koriste domaći potencijali a profit ne odlazi u inostranstvo već ostaje u zemlji. 

Nekome će ovo možda zamirisati na period planske privrede iz vremena socijalizma. I tačno je, ima elemenata koji su (brzopleto) napušteni. Opet je Kina najbolji primer. Ali mislim da postaje vrlo jasno da ultra neoliberalizam ne daje željeno rešenje i da se ono može naći u hibridu ove dve strateške pozicije.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Igrokazi sa Anom Brnabić

Nije popularno reći, pošto je opozicioni mejnstrim sasvim drugačiji, ali evo – neće Ana Brnabić na mestu premijera biti isto što je bio  Mirko Cvetković. I to iz jednog glavnog razloga: Mirko Cvetk...

30.06.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Nemački plan za Zapadni Balkan ili čekaonica treće klase

Nema volje za prijem novih članova

U trenutku kada se usled unutrašnjih problema unutar same EU punopravno članstvo Srbije čini sve daljim a razočarenje Unijom postaje sve veće, uz prisutan porast tenzija na Balkanu, pojavila se nem...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Lešek Balcerović, profesor na Varšavskoj školi ekonomije i prvi ministar finansija Poljske nakon pad

Reforme moraju biti brze i radikalne

Tvorac poljskog reformskog čuda, koje je dokaz da šok terapija može da daje rezultate, poručuje srpskoj vladi da privatizuje državna preduzeća, jer samo tako može doći do privrednog rasta Kada je ...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Visok nivo nenaplativih kredita

Čekaju se uterivači dugova

Kreditni portfolio banaka u Srbiji značajno je pogoršan. O tome najbolje svedoči oko 3,5 milijardi evra nenaplativih potraživanja, što je više od 17 odsto ukupno odobrenih kredita  Kada u Srbiji n...

30.06.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Rokovi plaćanja u Srbiji duplo duži od zakonom propisanih

Dobavljači kreditiraju kupce

Veliki problem za poslovanje savesnih firmi u Srbiji predstavlja činjenica da gotovo svaka treća firma u svojim finansijskim izveštajima ne pokazuje verodostojne podatke, već smanjuje svoje gubitke...

30.06.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Zašto kasne radovi na koridorima

„Za mene je auto-put gotov“

Pomeranje rokova za završetak Koridora 10, odnosno putnih pravaca ka Makedoniji i Grčkoj na sredinu 2018. godine, nije iznenađenje, pošto su do sada ionako sva obećanja o rokovima stalno padala u v...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Forum mladih lidera Srbije 2017 YES!

Svako treba da sledi svoj put

Sto mladih lidera iz cele Srbije, predstavnika kompanija i studenata različitih fakulteta, okupilo se 26-28. maja na Forumu mladih lidera Srbije 2017 YES! u hotelu Mona na Zlatiboru, kako bi stekli...

30.06.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Dragiša Milojević, direktor Kompanije „Milojević“

Švajcarci su nas naučili da radimo

Kod nas u kompaniji se dosta radi, traže se red i disciplina, poštovanje. Možda nekima smeta što mi tako radimo, ali drugačije ne mogu, jer sam tako vaspitavan. U Švajcarskoj smo decenijama živeli ...

30.06.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Azija napreduje, Evropa stagnira

Povodom 80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu održana međunarodna konferencija "Ekonomska politika za brz, inkluzivan i održiv razvoj” na kojoj je učestvovalo 180 ekonomista iz 16 zemalja Odav...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<„Pčelari“ protiv pčelara

Pčelarska mafija: krađa košnica i lažni med

Veštački med je naneo katastofalnu štetu pčelarstvu. U Gornjoj Trnavi je jedan čovek 80-ih godina počeo da pravi lažni med, ubrzo se udružio i sa komšijom. U Donjoj Trnavi, počeli su njih dvoje i t...

30.06.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Zašto mora da se održava socijalna cena struje

Svaka četvrta kuća ne može da plati račun

Oko 15 odsto ukupne populacije ne može grejanjem da obezbedi odgovarajuću temperaturu u svojim stanovima, što mereno preko prosečnog broja članova domaćinstva od 2,7 ukazuje na to da više od 400.00...

30.06.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

NOVA VLADA – KAKO DALJE?

U trenutku pisanja ovog teksta ne zna se zvanično ko će sastaviti novu vladu i kakav će biti njen sastav. Čak se pomišlja i na nove izbore jer kod nas je demokratija toliko uzela maha da mi jednost...

30.06.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Frenk Veng, osnivač i direktor kompanije DJI Technology

Kineski kralj dronova

Nikada nije imao dobre ocene u školi, ali zato već 11 godina radi 80 sati nedeljno. Prvi model drona napravio je kad je imao 26 godina u svojoj studentskoj sobi, danas je jedan od najbogatijih ljud...

30.06.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Kako se troši budžet Beograda? Ne znamo

Budžet Beograda težak je 90 milijardi dinara (oko 730 miliona evra). Da li znate kako se troši taj novac? Ako ne znate, ovo je možda kolumna za vas. Nekada je budžet bio strukturisan tako da se no...

30.06.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Kafkin Proces živi u Srbiji

Dugogodišnji sudski postupci i teška naplata potraživanja uvode ozbiljnu pravnu nesigurnost koja ne samo da odvraća ozbiljne strane investitore, nego uništava i domaća mala i srednja preduzeća, sma...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Biljana Gavrilović, Stomatološki fakultet u Beogradu

Od lekarske klompe do vojničke čizme

Nakon što je završila Stomatološki fakultet u Beogradu, Biljana Gavrilović odlučila je da medicinsku uniformu zameni vojnom, bar privremeno. Upisala je školu rezervnih oficira sanitetske službe pri...

30.06.2017. Milena Stević Detaljnije
<Hotel platforma na vodi za radničku klasu

Sirova nafta u surovim uslovima

Poluuronjiva platforma (semi-submersible) za smeštaj 500 ljudi u stvari je ploveći hotel tj. flotel (floatel/floating hotel), višespratnica na vodi kao čelično ostrvo usred nekog okeana ili mora. T...

30.06.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Zemlja faraona

Zemlja faraona ili vanzemaljaca

Nekad najprisutniji Rusi, najbogatiji, a kad se all-inclusive napiju, onda i bahati, proredili su posetu nakon pada aviona u Šarm el Šeiku pre neku godinu. Aktuelno vanredno stanje plaši ostatak lj...

30.06.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bojan Kovačević predsednik Akademije arhitekture Srbije

Beograd - zazidani grad

Moglo bi se reći da je grad viđen kao plen. Političare nema ko da "udari po prstima", da ih zaustavi. Prostor je neobnovljiv resurs, nenadoknadiv! Kad jednom napravite gaf, gotovo je  Ti novi simb...

02.07.2017. Vesna Vujić Detaljnije