Kolumna dr Dušana Pavlovića

Savet za privredu i Privredni savet

01.12.2016. Dr Dušan Pavlović 0
Dr Dušan Pavlović Dr Dušan Pavlović

Narodna skupština je 7. oktobra usvojila izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave. Radilo se zapravo o izmeni jednog člana zakona (čl. 35) u kome se menja odnos raspodele sredstava koja lokalne samouprave i republika dobijaju od poreza na zarade. Šta nam ova izmena zakona pokazuje o našoj poreskoj politici i kakve su njene posledice?

Ove promene su reakcija na prethodnu promenu istog zakona iz 2011. godine. Tada je u Vladi Srbije ministar finansija bio Mlađan Dinkić, predsednik G17 PLUS. Ova stranka se godinu dana ranije transformisala u Ujedinjene regione Srbije (URS). Osnova programa URS-a je bio regionalni razvoj (uprkos tome što je podela Srbije na regione beznačajna kako u političkom, tako i u privrednom smislu). Koncept privrednog razvoja regiona pravdao je veću preraspodelu sredstava lokalnim samoupravama. 

Po tim promenama, lokalne samouprave dobile su pravo da za sebe zadržavaju čak 80% svih sredstava koja se prikupe od poreza na zarade (dok je republici ostalo 20%). Ovo je napravilo veliku rupu u republičkom budžetu koji je zbog ove promene ostao "kraći” za 40 milijardi dinara godišnje. Glavni problem u ovoj promeni, međutim, bio je u tome što se nije znalo šta opravdava ovu raspodelu, tj. zbog čega opštinama treba da pripadnu ovako velika sredstva. U prethodnom periodu opštinama nisu dodeljene nikakve nove nadležnosti koje bi mogle da opravdaju ovakvu raspodelu. Razlog je, razume se, bio politički – jedna stranka ucenila je ostatak vladajuće koalicije da prihvati ove izmene da bi sredstva mogla da iskoristi za dolazeću izbornu kampanju. (URS je na izborima iz 2012. godine dobio 5,51% glasova.)

Šta su bili efekti ovog zakona? Sredstva su relocirana da bi se omogućio regionalni razvoj. Međutim, baš ovo se nije desilo. Od 2008. godine lokalne samouprave su drastično počele da smanjuju kapitalna ulaganja u odnosu na ostale izdatke. Umesto ovoga, republika je pokušala da unapredi regionalni privredni razvoj subvencijama po radnom mestu. U odnosu na kapitalne investicije (infrastruktura, javne usluge) koje podstiču otvaranje novih radnih mesta za sve investitore podjednako, subvencije po radnom mestu privlače samo unapred odabrane investitore. Sasvim razumljivo da je regionalni privredni razvoj izostao.

Umesto da višak sredstava investiraju u privredni razvoj, one su ga "uložile” u zapošljavanje u javnom sektoru. Ali da ponovim, s obzirom na to da u periodu pre 2011. godine nije bilo novih ovlašćenja lokalnih samouprava, kako bi moglo da se opravda novo zapošljavanje? Troškovi na zarade u lokalnim samoupravama su počeli da rastu. Recimo, u opštinama Novi Pazar, Prokuplje i Bosilegrad, troškovi za zaposlene su dosegli skoro 40% ukupnog budžeta lokalnih samouprava. U nekim od najefikasnijih opština, kao što su Inđija ili Boljevac, na zarade u lokanoj administraciji odlazi 16, odnosno 18%.

Opštine su bacale novac na sve i svašta, pogotovo na nove mehanizme i institucije koje su omogućile "izvlačenje” novca iz javnih fodnova i njegovo korišćenje u privatne svrhe. Recimo, u opštini Pećinci postojali su Savet za privredu i Privredni savet. Svaki član oba saveta dobijao je nadoknadu za rad u iznosu od 35.000 dinara. Ipak, privredni razvoj u Pećincima je izostao. U Bačkom Petrovcu osnovana je Komisija za uništavanje pečata i štambilja. Ta posebna komisija radila je posao koji bi trebalo da se nalazi u opisu redovnih poslova lokalne administracije.

Da bi opravdale ovakvo rasipanje javnih sredstava, opštine su počele da manipulišu budžetom i nerealno uvećavaju poreske prihode. Ovo je počelo da se radi da bi se se lakše "progutali” nerealni rashodi. Naime, da bi se opravdali visoki rashodi, opštine su počele da uvećavaju projektovane prihode. Pošto su oni bili nerealni, opštine su beležile velike deficite koje su počele da pokrivaju iz republičke kase. 

Ovo je bilo potpuno paradoksalno. Umesto da olakša opterećenje republičke kase, ova promena je zapravo još više opteretila republičku kasu!

Šta bi bilo najlogičnije predložiti uzimajući u obzir ovakvu praksu? Verovatno promenu upravljanja lokalnim javnim finansijama. Međutim, novi zakon je došao u Skupštinu Srbije bez ikakve analize efekata promena iz 2011. godine, a upravo je ta analiza bila neophodna za donošenje novog zakona. Umesto toga, zakon je ostavio ceo ovaj problem netaknutim, smanjio nivo sredstava opštinama i povećao nivo sredstava republici. Dakle, opštine, koje ionako imaju problema sa javnim finansijama, sada ostaju sa još manje sredstava. Možemo samo da zamislimo s kakvim će inovativnim mehanizmima opštine i gradovi pokušati da nadomeste ovaj gubitak preko leđa poreskih obveznika.

Sve je urađeno bez odgovarajuće analize, jer da je analiza urađena, došlo bi se do potpuno drugačijih zaključaka o tome šta treba da se promeni izmenama zakona. Praksa stranačkog zapošljavanja i rasipanja javnog novca će se nastaviti. Ali, uzimajući u obzir da je lokalnim samoupravama ovim zakonom ostalo manje novca, verovatno će se stanje pogoršati i dovesti do novih problema.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Zukorlić i 450 miliona evra

Strane kompanije iznele su iz Srbije za prvih devet meseci ove godine 450 miliona evra svoje dobiti. Zar nije uobičajeno, pitaju se oni koji se pomalo razumeju u ekonomiju, da se dobit reinvestira ...

30.11.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Ivan Bjelajac, operativni direktor kompanije GoDaddy Belgrade

Novca ima, nedostaju nam ideje

U Srbiji ima više finansija nego što ima ideja i firmi koje mogu da upotrebe te finansije. Nijedno tlo koje nema mnogo svoje intelektualne svojine, nego prodaje sate ljudi, nije plodno za investira...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Vlada Srbije pokušava da i RTB Bor „utopi“ Kinezima

Kamen o vratu države

Od svih državnih preduzeća koja posluju sa gubitkom najveći fiskalni rizik predstavlja RTB, koji se trenutno održava u životu zahvaljujući pomoči države, tako što mu ona toleriše neplaćanje nekih t...

30.11.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Nataša Jokić, novinarka

Najveće banke i korporacije ne plaćaju poreze

Ne verujem da bi čovek kao Tramp na čelu SAD mogao da donese bilo kakvo suštinsko poboljšanje. Tramp je najavio da će za državnog javnog tužioca postaviti čoveka koji je, kao i on sâm, ubeđeni rasi...

30.11.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
< Kako se Irska izvukla iz siromaštva i prebrodila krizu

Priča o „keltskom tigru“

Pre svega, treba imati u vidu činjenicu da je Irska mala otvorena ekonomija i samim tim je dosta izložena i osetljiva na promene na svetskom tržištu. Udarac svetske krize na irsku ekonomiju izazvao...

30.11.2016. Dunja Milošević Detaljnije
<Britansko-srpski forum za razvoj preduzetništva

Preduzetništvo se uči od detinjstva

Ideje ne donose novac. Postoje hiljade ideja sa kojima se ništa nije desilo. Ključna stvar je pretvoriti ideju u biznis. Biznismeni prave novac od ideja, ali nažalost često od tuđih. Od 2010. godin...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kakve su šanse da razvijemo banjski turizam

Lečenje, velnes, promena pola...

Srbija postaje vodeća turistička destinacija na Balkanu, ocenio je ugledni informativni kanal Euronews nakon nedavno završenog sajma turizma u Londonu World Travel Market 2016. Dakle, neki ozbiljni...

30.11.2016. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Savet za privredu i Privredni savet

Narodna skupština je 7. oktobra usvojila izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave. Radilo se zapravo o izmeni jednog člana zakona (čl. 35) u kome se menja odnos raspodele sredstava koja loka...

30.11.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Srbija ne koristi izvore energije koji su joj dostupni

Voda iz zemlje čeka da postane energent

Srbija ima ukupno 238 geotermalnih izvora i bunara, po čemu spada u sam evropski vrh, tvrde stručnjaci. Ipak, taj potencijal je uglavnom neiskorišćen Geotermalni izvori se svuda u razvijenom svetu...

30.11.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Koliko su srpski privredni sudovi (ne)efikasni

Kako neradnici da napuste pravosuđe

Svaki spor između dva privredna subjekta može se završiti na sudu i efikasnost, doslednost i pravednost sudija često predstavljaju razliku između toga da li će neki biznis propasti ili opstati. Pre...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kevin Sistrom, suosnivač i izvršni direktor kompanije Instagram

Put do milijardu dolara

Odbio je ponudu za posao od Marka Zakerberga dok je bio na koledžu. Instagram, čuvenu aplikaciju za deljenje fotografija, pokrenuo je u oktobru 2010. godine, a dve godine kasnije Mark Zakerberg pon...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Sejšeli i klot pasulj

Došlo dete iz škole jedan dan veoma radosno. Ostvarilo je neverovatan uspeh. Dobilo preko 50 petica, samo taj dan, što je više nego iko ikad u istoriji škole. Saopštava da ima u planu dobijanje još...

30.11.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Jasna i Miroslav Stojanović, vlasnici radnje „All nut“

Najveći problem je nedostatak informacija

I pored ovogodišnje promocije preduzetništva, ne vidimo nikakvu pomoć od države, naprotiv, imamo utisak kao da država spotiče preduzetnike na svakom koraku. Kako je naša delatnost specifična, niko ...

30.11.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Rajko Radovanović, Univerzitet Harvard

San srpskih studenata

U Srbiji ima mnogo prilika da se pomogne. Toliko je stvari koje treba da se poprave, toliko je prostora za napredak, da se doprinese, stvara i pomaže. Takvih je prilika beskonačno mnogo, bilo da je...

30.11.2016. Katarina Stevanović Detaljnije
<Zakon o privrednim komorama stupa na snagu 1. januara

Obavezno članstvo, a i članarine

Privrednici se protive obaveznom plaćanju članarine u Komori zato što je sloboda udruživanja utemeljena Ustavom, što podrazumeva i slobodu neudruživanja. To znači da svako može sam da odluči da li ...

01.12.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Irena Gajić, arhitekta i ilustratorka

Slušanjem sebe do promene profesije

Česte promene posla u Srbiji nisu retkost. Međutim, promeniti profesiju za mnoge zvuči kao preveliki, ako ne i herojski izazov. Rad Irene Gajić, arhitektice i ilustratorke iz Beograda, predstavlja ...

01.12.2016. Dušan Jurić Detaljnije
<prof. dr Dejan Popović

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Dejan Popović

Nacionalni savet za visoko obrazovanje je usvojio Osnove za kodeks o akademskom integritetu. U njemu su navedeni brojni slučajevi narušavanja akademskog integriteta, ali su izdvojena četiri osnovna...

01.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Kako nadrilekari leče stres

Da se prejedem il’ da kupim cipele

"Psihići” su rezervisani za ludake, a biti lud u Srbiji je sramota, što potiče od manjka spoznaje sopstvene situacije. Uostalom i to košta, bar hiljadu i po po seansi pa do pedesetak evra, od kojih...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Roditeljstvo

Ta čudna stvorenja - deca

Čudniji od dece su njihovi roditelji. Toliko umeju da budu naporni, pasivno agresivni, aktivno agresivni, razmetljivi i hvalisavi, da je pravi rebus šta će od te njihove dece na kraju da ispadne N...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije