Kolumna Bogdana Petrovića

Za „spas“ CIP-a menja se i zakon

01.01.2018. Bogdan Petrović 2
Bogdan Petrović Bogdan Petrović

Iako su višestruko „hvaljeno" restrukturiranje železnica i formiranje tri nova preduzeća predstavljani kao veliki uspeh resornog ministarstva, mnogi problemi su samo stavljeni pod tepih. Država je nastavila da subvencioniše poslovanje izdvojenih preduzeća, a nekadašnja matica, Železnice Srbije, ostavljena je da „visi", sa blokiranim računom još od kraja 2015. godine. Izdvajanjem tri celine iz Železnica nisu rešeni problemi dugovanja prema radnicima, pa su usledile tužbe radnika Železnica Srbije za različita neisplaćena primanja. Kako naplata preko računa nije bila moguća, pokrenute su preko privatnih izvršitelja prinudne naplate nad nepokretnostima.
Prvo su počele prodaje poslovnog prostora u svojini Železnica, a pošto prihodi nisu bili dovoljni da se namire poverioci-radnici, na red je došla i naplata druge imovine, odnosno Saobraćajnog instituta CIP – koji je u vlasništvu Železnica kao zavisno društvo.

Država je brže-bolje kao reakciju na prinudnu naplatu uputila u skupštinsku proceduru izmene zakona o javnoj svojini, koji predviđa zabranu izvršenja nad udelima ili akcijama koje su u vlasništvu javnih preduzeća ili privrednih društava u vlasništvu države ili lokalne samouprave. Pride su i pokrili zdravstvene ustanove, pa je tako ustanovljena i zabrana izvršenja nad njihovim nepokretnostima i opremom.

Državnim preduzećima se tako omogućava da, iako blokirana, neometano posluju preko zavisnih preduzeća (na koja mogu preneti i prava, odnosno imovinu) a poverioci će biti sprečeni da se naplate prodajom tih udela. Primer železnice je ilustrativan, ostavljena je ljuštura, prihodi od usluga i subvencije države idu u tri novoformirana preduzeća, a poverioci „vise" ni na nebu ni na zemlji.
Iako je članom 86 Ustava Republike Srbije predviđena jednaka pravna zaštita svih oblika svojine, dok je članom 84 predviđen ravnopravan položaj na tržištu svih subjekata, zakonodavac na ovaj način uvodi u pravni poredak povlašćene privredne subjekte, kojima se omogućava izuzimanje od prinudne naplate na zavisnim društvima, iako je i to sastavni deo imovine, koji bi morao da bude podložan izvršenju.
Pomenute odredbe podsećaju na „restrukturiranje" u postupku privatizacije. I nije loše ni da se podsetimo kako se to završilo – presudama u Strazburu kojima je država bila obavezana da isplati radnike.

Ali pored mogućnosti utuživanja u Strazburu (što je dugotrajan postupak, ali sa velikom izvesnošću naplate), poverioci mogu da pokrenu i stečajni postupak nad dužnikom – kada bi u stečajnu masu ušlo i vlasništvo zavisnih preduzeća, pa će ih onda prodavati stečajni upravnik u tom postupku.
Rešenje ovakvog galimatijasa moglo bi da bude veoma jednostavno – ako država ne dozvoljava naplatu prema zavisnim društvima, onda bi trebalo da bude i sama solidarno odgovorna za dugove tih subjekata, analogno odredbama člana 14. Zakona o stečaju, kojim se predviđa da stečaj ne može da se pokrene nad određenim subjektima, ali tada za obaveze odgovara osnivač.

Ako država želi da zaštiti određenu imovinu od poverilaca, rešenje može biti samo u preuzimanju obaveza tih pravnih subjekata. Zaštita CIP-a ne sme da bude iskorišćena za rušenje privredno-pravnog poretka. Kredibilitet države i vera u pravni poredak moraju biti iznad sitnih interesa (restrukturiranja železnice i namere da se „eskiviraju" radnici). Iako ne sumnjamo da će na kraju radnici (ali i drugi poverioci) naplatiti svoja potraživanja – šteta je napravljena.
Posledice ovakvih nakaradnih rešenja osetiće i sva državna preduzeća kada budu htela da uzimaju kredite kod poslovnih banaka ili prave ozbiljnije poslovne aranžmane. Svi iole oprezni poslovni ljudi tražiće dodatne garancije kako bi poslovali sa državnim firmama – pošto država ne dozvoljava normalne postupke izvršenja.
Radi „spasa" CIP-a (a zašto bi CIP propao ako ga kupi privatnik?),  čuvanja obraza nesposobne ministarke i fame o restrukturiranju železnice, pravi se mnogo veća šteta.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Tekija 31.12.2017. 10:46:56

    Bogdane, ovo je realnost da se urusavaju osnovna nacela pravde i pravicnosti. Ovde su bitne dve cinjenice kojima se narusava vladavina prava u Republici Srbiji, sto i nije neka novost. Kada ste culi da unazad 30 godina postoji pravo i pravda u Srbiji, do duse bilo je pokusaja pre 17 godina i svi znamo kako se zavrsila. Prema tome a i radi prava i pravde, železnica je devastirana do te mere da su potrebne decenije da bi se ponovo vratila u normalno funkcionalno stanje, do tada ce biti prava i pravde za zaposlene i drzavu na kašičicu. Ko izađe poslednji neka ugasi svetlo !

  • Lale 31.12.2017. 09:13:19

    Bravo. Ministarka Zorana je samo upropastila Železnicu jer niko nije izvršio podelu kako treba. Njoj je najbitnije da priča kako je restruktuiranje uradeno super. Ni popis nije urađen još uvek za koji je pričala da je završen. Zorana laže čim zine.

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Legat legendarnog gradonačelnika Malog

Možda zvuči preterano, pa i apsurdno, ali naprednjačka vlast se zapravo ponaša iskreno i pošteno. I pritom se na naš račun beskrajno dobro zabavlja. Odbačeno je sad već svako licemerje, građanski o...

26.12.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 2. deo

Direktorske ofšor firme

Za posmatrača sa strane, potpuno je neshvatljivo kako je država tolerisala tako masovnu manipulaciju gde su stotine hiljada ljudi, vlasnici akcija, potpuno obespravljene i ostavljene na milost i ne...

26.12.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Živorad Vasić, potpredsednik Delta holdinga i generalni direktor hotela Crowne Plaza

Tržište raste, ali su cene prepolovljene

Turizam je jedan od najbrže rastućih sektora srpske privrede, sa dvocifrenom godišnjom stopom rasta noćenja, pre svega stranih turista poslednjih godina. Ipak sve jača i brojnija konkurencija donos...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke

Politika ne ispušta javni sektor

Sve zemlje regiona more isti problemi kad je reč o javnim nabavkama, bez obzira na to da li su postale članice Evropske unije ili su još u procesu pristupanja. Zajednički su im visok nivo korupcije...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kako je skrojen budžet za 2018.

Gondola na Kalemegdanu i ostali prioriteti

Budžet za 2018. Nastavlja sa podrškom gubitašima, nesmetanim funkcionisanjem partijskog zapošljavanja i preraspodelom mase zarada u javnom sektoru prema aršinima vlasti. Smanjenje penzija ostaje na...

26.12.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Pavel Valerijevič Durov, osnivač kompanija VKontakte i Telegram Messenger

Preduzetnik, anarhista, aktivista

Pavel Durov ušao je u preduzetničke vode kada je pre više od decenije osnovao najveću društvenu mrežu u Rusiji, koja danas ima više od 460 miliona korisnika. Jedan od najoštrijih kritičara režima V...

26.12.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Razmišljanje razočaranog građanina

Ovog decembra navršava se tačno godinu dana otkako je, u svom sada već istorijskom intervjuu, visoko pozicionirani poslanik Evropskog parlamenta i nemačke Hrišćansko-demokratske unije Dejvid Mekali...

26.12.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija

Slabo raspoloženje za borbu protiv korupcije

Građani i privrednici su dali podršku vlasti upravo za ispunjavanje antikorupcijskih obećanja. Međutim, kako koja godina dolazi, borbe protiv korupcije ima sve manje, čak i na nivou predizbornih ob...

26.12.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Bogdan Petrović

Za „spas“ CIP-a menja se i zakon

Iako su višestruko „hvaljeno" restrukturiranje železnica i formiranje tri nova preduzeća predstavljani kao veliki uspeh resornog ministarstva, mnogi problemi su samo stavljeni pod tepih. Država je ...

26.12.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Vladimir Milutinović, filozof

Nismo shvatili koliko je istina važna vrednost

Jedna je sloboda da se radi šta se hoće, pod zaštitom ove ili one političke stranke. To je kod nas omiljena sloboda. Ali, ona uključuje potpunu neslobodu u odnosu na partiju i vođu. Njemu se ako tr...

26.12.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji

Zakoni se često menjaju, a slabo se primenjuju

„Nova ekonomija" je tokom protekle godine istraživala u kakvom je stanju pravosuđe u Srbiji i kako se to odražava na ekonomiju i poslovanje preduzeća. Među privrednicima i investitorima, bilo domać...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kašnjenje

Šta ćeš kad te majka nije dojila

Imala sam neverovatno uvreženu naviku da kasnim. Uvek i svuda i ne takozvanih „akademskih" 15 minuta, kojih se sad gnušam, već po pola sata ako se s nekim nalazim na otvorenom, a mnogo više ako me ...

26.12.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Trendovi u filmskoj industriji

Tri bilborda, a o blatu i da ne pričam

Osnovna razlika između festivalskih autorskih filmova i onih koji pripadaju holivudskom mejnstrimu je u načinu posmatranja života. Suština autorskih filmova je da se određene teme ne tumače po šabl...

26.12.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Mila Turajlić, autorka laureata ITFA festivala „Druga strana svega“

Legat zvani Srbijanka

Baš su neki mladi Amerikanci komentarisali da im naše ’90-e deluju kao aktuelna situacija u SAD, kao predznak nečega što zloslutno dolazi, a oni na to ne reaguju. Ovde je crno, ali crno se piše i m...

26.12.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije