Kolumna Mihaila Crnobrnje

2015

  • Broj 27, januar 2016

  • Prof. dr Mihailo Crnobrnja

  • 0

Za nama je jedna vrlo teška godina. To kažu i pozicija i opozicija. Ali istu situaciju i ista kretanja, opisuju i tumače na skoro dijametralno suprotan način. To je staro pitanje koje se sažima u ocenu „da li je čaša polupuna, ili poluprazna?".


Da počnemo analizu sa makroekonomskim pokazateljima. Sva je prilika da će se ova godina završiti sa rastom društvenog proizvoda od oko 1%. Imajući u vidu okolnosti u kojima je proizvod stvaran, to se može oceniti kao relativan uspeh, ali je još uvek vrlo daleko od stopa koje omogućavaju izlazak na zelene grane. Kretanja na spoljnotrgovinskom planu su takođe zadovoljavajuća. Izvoz je rastao brže od uvoza i time doprineo smanjenju trgovinskog deficita. 

Kretanja na području zapošljavanja su kontroverzna. Prilično se smanjio broj nezaposlenih, ali se nije bitnije povećao broj zaposlenih! To se može objasniti na tri načina: veći broj radnika odlazi u penziju, veći broj traži uhlebljenje u inostranstvu, ili veći broj prelazi u tzv. sivu zonu koja ne registruje zaposlenost. Mislim da su u našem slučaju delovala sva tri objašnjavajuća faktora.

Verovatno najveći uspeh u protekloj godini Vlada je ostvarila u smanjenju fiskalnog deficita. On je dramatično smanjen, jednim delom rastom na prihodnoj strani (boljom naplatom poreza), a delom smanjenjem rashoda (smanjenje plata, penzija i investicija). Dok je smanjenje plata bilo bolno ali korisno, do smanjenja investicija nije došlo zbog nedostatka budžetom predviđenih sredstava, već zbog nedostatka gotovih projekata i realizacije, što nije dobro.

Smanjenju negativnog uticaja fiskalnog deficita mora se dodati povećanje negativnog uticaja spoljašnjeg zaduženja. Zaduživanje u inostranstvu i dalje ostaje prisutno kao „lak put" rešavanja aktuelnih finansijskih problema. Ono što mi nismo u stanju da isfinansiramo od sopstvenih sredstava, platiće buduće generacije otplatom velikih i rastućih dugova. Istina, deo zaduživanja je ostvaren da bi se ubrzano otplatili ranije uzeti skuplji krediti, ali to je relativno mali deo. U nas postoji i zakonska odredba o maksimumu spoljašnjeg duga u odnosu na društveni proizvod. Mi se ubrzano približavamo dvostrukoj vrednosti utvrđenog maksimalnog procenta spoljašnjeg nacionalnog duga.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetsedmom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara