Banke poskupljuju neke od svojih usluga i do 50 odsto

Banke zatišje u vreme godišnjih odmora koriste da poskupe svoje usluge, čak i za 50 odsto! Klijenti pojedinih banaka, proteklih dana dobijaju obaveštenje da dođu na šalter i potpišu novi tarifarnik usluga ili u protivnom – mogu bez „penala“ da napuste banku. A, banke osim što zaračunavaju provizije koje nikada nisu naplaćivale, poput upita stanja na sopstvenom bankomatu ili dodatne naknade za elektronsko bankarstvo, redom podižu cene svih ostalih provizija.

Manje kamatne stope za kredite nadomešćuju provizijama

Otkako im je prihod od kamata, pišu „Novosti“ zbog niskih stopa na kredite, sve manji – za cele tri milijarde dinara u 2017. godini – bankari podizanjem raznih provizija uspešno nadomeštaju taj gubitak. Tako većina banaka počinje da zaračunava namete na ono što do sada nije naplaćivala, poput upita stanja na sopstvenom bankomatu, ili provizija za plaćanja preko kompjutera i mobilnog telefona. Istovremeno, podiže se cena već postojećih nameta, i to znatno, naročito za razna plaćanja na šalteru i slanje, opomena gde je cena upola veća. Tako obična opomena da je klijent u minusu sada košta bar 300 dinara, upit stanja na bankomatima od 15 do 30 dinara, a duplo više ukoliko ovo pitanje „postavite“ bankomatu tuđe banke…

Javno objavljivanje

Narodna banka Srbije najavila je, kroz usvojene izmene zakona o platnim usluga, javno objavljivanje najznačajnijih provizija svih banaka na svom sajtu. I to tako da građani mogu lako da ih uporede i ocene koja banka im je najskuplja, a koja najjeftinija za upravljanje svojim budžetom. Primena ovog zakona počinje 17. marta 2019. godine, ali još nije poznato koje će tačno provizije da se nađu na sajtu. Izvesno je da će biti reč o onima koje korisnike najviše „udaraju po džepu“, kao i onima koje se najčešće naplaćuju.

– Zakonom je predviđeno da Narodna banka Srbije propisuje listu od najmanje deset, a najviše dvadeset reprezentativnih usluga povezanih s platnim računom za koje korisnici platnih usluga plaćaju naknade, a koje nudi najmanje jedan pružalac platnih usluga u Srbiji – rečeno je „Novostima“ u NBS.

Propisi najkasnije do 16. decembra

Zakonom je predviđeno da NBS donese propise za sprovođenje ovog zakona, uključujući i listu reprezentativnih usluga, najkasnije do 16. decembra ove godine.

Kada je reč o listi reprezentativnih usluga, trenutno je u toku analiza evropske pravne prakse, nakon čega će se pristupiti izradi liste – preciziraju u centralnoj banci.

– Kriterijumi kojima će se NBS voditi prilikom izrade liste reprezentativnih usluga su učestalost korišćenja usluge i iznos troškova kojima su izloženi korisnici pri korišćenju date usluge, odnosno, na listi će se naći usluge povezane s platnim računom koje se najčešće koriste, kao i one platne usluge koje korisnika izlažu najvećem trošku. Ovo će obezbediti veću transparentnost i olakšati korisniku izbor pružaoca platne usluge. Javnost će blagovremeno biti obaveštena o tome koje sve usluge će se naći na listi.